Dok na uskoj daski preostalog smisla
plutam po oceanu vremena,
čekam poziv ravnatelja Gradske knjižnice
da se dogovorimo za susret i razgibavanje
planova, njihovo postrojavanje u
borbenu kolonu za egzistencijalni spas,
jer ja sam tekstopisac koji živi i od narudžbi.
Mobitel nervozno šuti, a ja se laćam žice,
nazivam prijatelja, člana PEN-a, feljtonistu.
Tračamo jadni grad, lokalnog radijskog mudonju
koji je otpustio ljubavnicu s posla, jer mu nabi rog,
oca grada, paranaoika više nego što je to normalno,
suvlasnika istiskovine, nemuštog, ljigavog
pisca kuloarskih difamacija, i druge.
Iz telefonske slušalice cure žablja jaja
i osjeća se miris paljevine sa smetišta.
Morat ću, kaže mi odjedanput feljtonist, naručiti kod A. P. da me neko ubije, ili ću se kolima zaletjeti u neki zid. Ali, samobojstvo mi ne leži, nekako je prljavo, ponižava, sažaljevaju te poslije, odurno je. Ma daj, zar da ovisim o kisiku u boci, cijevi u grlu, iglama u venama, da dočekam starost i oživljavanje, nemoć i brigu drugih?
Odvraćam ga glupim frazama, a on mi kaže da mu ne kvarim radost planiranja, da mu ne smanjujem volju za životni naum u obliku pečata. Smijemo se onda obojica iskreno kad mu kažem: ti barem ne čekaš novac za naručiti naum, a ja pokoran čekam da mi naume naručiti za novac.
Morat ću, kaže mi odjedanput feljtonist, naručiti kod A. P. da me neko ubije, ili ću se kolima zaletjeti u neki zid. Ali, samobojstvo mi ne leži, nekako je prljavo, ponižava, sažaljevaju te poslije, odurno je. Ma daj, zar da ovisim o kisiku u boci, cijevi u grlu, iglama u venama, da dočekam starost i oživljavanje, nemoć i brigu drugih?
Odvraćam ga glupim frazama, a on mi kaže da mu ne kvarim radost planiranja, da mu ne smanjujem volju za životni naum u obliku pečata. Smijemo se onda obojica iskreno kad mu kažem: ti barem ne čekaš novac za naručiti naum, a ja pokoran čekam da mi naume naručiti za novac.
