Dosta je savremenih problema reflektovano kroz nedavnu aferu "Panama Papers". Neki su čak i psihoanalitičarski zanimljivi: deponovanje kapitala u poreske rajeve je praksa koje smo svakako svesni svi (doduše možda ne i intenziteta kojom se praktikuje) ali ona postaje skandalom i političkom temom samo u trenutku kada je potpuno i nepovratno ogoljena. A time se otkriva i nešto kulturno intimno - kolektivno svesno ali neizgovoreno - u globalnoj političkoj paradigmi: politički i ekonomski nezgodni fenomeni se ne potiskuju i ne prećutkuju samo u situacijama kada je njihovo prećutkivanje i potiskivanje apsolutno nemoguće. Utoliko, čini se da je i povezivanje fenomena sa savremenim kapitalizmom deo oblika potiskivanja jer se manje ili više eksplicitno tvrdi da je u pitanju odlika i/ili posledica finansijalizovanog kapitalizma,[1] neoliberalizma, praksa vukova sa Vol Streeta.[2]
Međutim, možda bi trebalo posegnuti za istorijom i etimologijom pojma ne bi li se bolje objasnio fenomen offshore poreskih rajeva koji trenutno drmaju svetsku javnost. Naime, "ofšor" je fenomen utemeljen u samom konceptu suvereniteta: osim u specifičnim slučajevima, zakon "dopire" do granice/obale (uzgred, anglosaksonsko zakonodavstvo, s obzirom da je Velika Britanija ostrvo, verovatno predstavlja originalni koncept modernog prostorno ograničenog suvereniteta - granica koncipirana kao obala a država kao ostrvo (u moru graničnih država)) a "dalje od obale" (offshore) zakon prestaje da važi. Pravi značaj offshore-a se da razumeti tek kao integralni deo imperijalne politike Velike Britanije: oslobođeno od zakona, more postaje prostor koji je otvoren za čistu i deregulisanu demonstraciju moći posredstvom pomorske dominacije (o ovome je intenzivno pisao Karl Šmit). Drugim rečima, offshore je viševekovni sinonim za legalno bezakonje.
Iako ostaje nejasno da li je Britanska dominacija bila vojni poredak koji se transformisao u poslovni model ili obrnuto (Istočno indijsku kompaniju i njene sestre ćete teško razdvojiti od zvanične politike Britanske države), jedno je sigurno: britanski su "trgovci" (a oni su uvek bili u pratnji vojske - pa vi nemojte sa njima da "trgujete") situaciju koristili tako što su rabili upravo prostore "bezzakonja" - na njima se moglo "trgovati", eksploatisati, krasti pa i ubijati[3] van regulativnih okvira. Pa pošto se pokazala i korisnom i isplativom, praksa je i institucionalizovana posredstvom specifične kolonijalne prakse: iako su bile deo Imperije, svaka je kolonija imala i svoju administraciju i specifičnosti u zakonodavstvima. I upravo se ta razlika između metropole i periferije uspostavila kao ključni element funkcionisanja biznisa: ono što je nedopustivo u metropoli, dopustivo je u Rodezijama i Istočnim indijama. No, u ovu je dinamiku strukturno upisana i ekskluzivnost: možete ih koristiti samo ukoliko ste dovoljno moćni i/ili bogati. Ispostavlja se da, kao i u mnogim drugim sferama, zakon važi samo za neke a ta je ekskluzivnost strukturno upisana u temelj pravnog sistema.
To se vrlo često zaboravlja kada se diskutuje o fenomenu ofšor poreskih rajeva: nije problem u tome da li je neko poslovanje "zakonito" ili ne, već u tome što zakon možete transcedirati ukoliko imate dovoljno novca i/ili moći. Nisu, dakle, u pitanju "zakonske rupe" koje valja - Piketi kaže da to treba učiniti globalnom političkom akcijom - popuniti, već su u pitanju zakoni koncipirani i sistemski dizajnirani kao rupe. Drugim rečima, pravi se paradoks savremene političke paradigme nalazi u činjenici da se liberalni politički agensi kapitala svakodnevno iscrpljuju u kuknjavi za uvođenjem "jasnih pravila" - zgusnutih oko zahteva za nekakvom "pravnom državom" - dok je praktična reprodukcija kapitala zapravo moguća samo u onoj "sivoj zoni" u kojoj se mogu izbeći upravo ta "jasna pravila".
Ovako istorijski utemeljen, fenomen ne izgleda ni moderan ni nov a ponajmanje specifičan fenomen neoliberalizma, naprotiv - izgleda kao da je strukturno nužan za svaku kapitalističku proizvodnju. Takođe ispada i da ofšor zone nisu nikakve anomalije globalnog kapitalizma, već nužni - i istorijski dokazani - zakloni od zakonske regulative, formirani specifično za privilegovani sloj. Ono što liberalnim teoretičarima (strukturalno) izmiče je da je novac transformisana društvena i politička moć koja omogućava (i) transcendiranje zakona: oni će tvrditi da ako je zakonito, onda je u redu, "zaboravljajući" da, imate li novac, zakon možete i da preskočite. Ofšor fenomeni, dakle, nisu nikakvi neočekivani fenomeni savremenog kapitalizma, naprotiv: oni su em istorijski dugotrajni, em reflektuju temeljne uslove reprodukcije kapitalističke proizvodnje. Ali usput osvetljavaju i uslove mogućnosti reprodukcije te proizvodnje: višeslojne tehnologije proizvodnje socijalnih, klasnih i političkih razlika u njenom korenu.
h-alter
