kada se osvrnem pogledati
što sam učinio osjećajima
i istinskoj prirodi stvari
dopustivši pad
odlomljenim komadima
mog teškog nezadovoljstva –
vidim ih zgnječene i izobličene,
prepoznatljive a čudnovate.
a da stečeno nezadovoljstvo
ostavim u bloku sa mnom
i gledam samo ispred sebe
napisao bih:
volim kišna jutra i njihova
mirisna obećanja
volim pomisliti na avanturu
naše prošlosti
volim se bojati za nas, jačati
oprez od bujica vremena.
