Svima je kristalno jasno da milijarde Agrokorovih dugova ne bi pokrilo kad bi Todorićevi prodali dvorac i preselili se na Trnovčicu. Ali gestama tog tipa pokazuje se minimum pristojnosti prema onima od kojih tražiš da podmetnu leđa za tvoj biznis, tvoje krive procjene, pa i za tvoj luksuz. A gesta je jako važna stvar u ljudskom ponašanju. Todorić, međutim, nije bio u školi kad se to učilo
Osnovni je red da prvo prodaš kuću, vikendicu, jahtu i auto i otkažeš put na Karibe prije nego što zatražiš od svojih prijatelja i poznanika da ti beskamatno posude novac jer su te pritisnuli financijski problemi. A kako ne znaš kad ćeš im to moći vratiti, da te još i čekaju na neodređeni rok.
Nepisana pravila korektnosti nalažu takvo ponašanje svima, pa i 93-postotnom vlasniku Agrokora Ivici Todoriću, ali on očito ne smatra da takvi obziri obvezuju i njega. Nitko neće u rolls royceu zvoniti po kućama i tražiti milodare jer će ga domaćin poslati u materinu. Zato nije nikakvo čudo, a nije ni populizam, kad se javnost pita otkud Todoriću obraz da od svih traži odricanje dok živi u Kulmerovom dvorcu, leti vlastitim helikopterom i odmara se na privatnom otoku.
Svima je kristalno jasno da milijarde Agrokorovih dugova ne bi pokrilo kad bi Todorićevi prodali dvorac i preselili se na Trnovčicu. Ali gestama tog tipa pokazuje se minimum pristojnosti prema onima od kojih tražiš da podmetnu leđa za tvoj biznis, tvoje krive procjene, pa i za tvoj luksuz. A gesta je jako važna stvar u ljudskom ponašanju. Todorić, međutim, nije bio u školi kad se to učilo. A ni na misi baš taj dan kada se o tome propovijedalo. I tako traži sve od svih, ne pokazujući ni treptajem oka da je sam spreman na žrtvu.
Jučer je zatražio strpljenje od dobavljača, prije koji dan od radnika. Novinari su zadržani ispred rampe, ali čuje se da je apelirao na partnere da mu daju ruku i da se oboružaju strpljenjem. Opći kraval u Agrokoru, kome se rasplet ne da ni predvidjeti, ostavio je više tisuća poduzeća koja mu isporučuju robu s Todorićevim dugovanjima od najmanje 16 milijardi kuna. Sada od njih traži da se krpaju kako god znaju bez naplate, da ne dižu galamu i da čekaju do daljnjega. Kalkulira se da će, u stisci, dio potraživanja morati biti otpisan. Na tu se »mogućnost« osvrnuo i premijer Plenković. A što će na kraju biti, to zna samo nebo iznad Kulmerovih dvora.
Čim je eskalirala kriza, Todorić je išao tražiti pomoć i od Vlade, što će reći: od poreznih obveznika. Koliko se zna, htio je novi kredit državne banke za obnovu i razvoj ili državna jamstva za kredite. Od toga nije bilo ništa, politika se ipak prepala glasa naroda, ali Vlada zato sada piše poseban zakon za Agrokor. Nije se pomoglo Pevecu, ni Kamenskom, ni stotinama drugih tvrtki, ali sada je cijeli sustav na nogama. A najave potpredsjednice Vlade Martine Dalić bude ozbiljne strahove da bi otvaranje mogućnosti za nacionalizaciju Agrokora, u najgoroj varijanti, značilo prevaljivanje dobrog dijela Todorićevih dubioza na teret građana. Miro Bulj iz Mosta zato je vlastitoj vladi poslao upozorenje da njegovu ruku za plaćanje Todorićevih dugova – neće imati.
Valjda će se jednom otkriti i što je to bilo s poreznim dugovima Agrokora. Je li država odobrila neki posebni aranžman otplate? Bonus? To je za javnost tajna. Ali ako je točno bilo što od toga, znači da je pomoć dobio i od poreznih vlasti koje obične ljude ovršuju sve u šesnaest.
Vlasnik posrnulog Agrokora evidentno želi da se svi drugi postave na glavu kako bi on mogao ostati i na vrhu Agrokora, i na vrhu brda, u dvorcu. To nijedna država ne bi dozvolila. Ali znamo, ovo je Hrvatska.
novilist
