“Skinerov zakon” ili kako da sebe motivišete da uspete?
Godine 1780, nagnut nad stolom u svom domu u Londonu, Džeremi Bentam napisao je prve rečenice prvog poglavlja jednog od svojih najpoznatijih dela. Zapisao je:
„Priroda je postavila čovečanstvo pod vlast dva suverena gospodara: bol i zadovoljstvo. Samo oni mogu da nam ukažu šta treba da radimo, kao i da odrede šta ćemo raditi.“
Britanski filozof izgradio je čitavu teoriju oko ideje da su svi ljudi motivisani bolom i zadovoljstvom. Društvene nauke danas pozdravljaju ovu Bentamovu ideju. Ljudi su hedonistička vrsta, kažu nauke danas. Tragaju za srećom i boje se bolnih pretnji koje svet nosi. Ispod svih maski i demonstracija hrabrosti, ljudi su svedeni na jednostavne mehanizme „štapa i šargarepe“. Nakon što prevaziđu ponižavajuću i demorališuću jednostavnost ovakvog mehanizma, ljudi mogu da nauče nekoliko vrednih lekcija. Mogu da manipulišu sopstvenim mehanizmima i prilagode sebi ove Bentamove postavke .
–
„Možete postići bilo šta. Sve se svodi na princip koji je pisac Džordž Mak nazvao ’Skinerov zakon’
’Skinerov zakon’ i kada odlažete zadatak
Prema Maku, Skinerov zakon glasi da kada odlažete zadatak ili vam je teško da ga obavite, imate dva izbora:
- ili „učinite bol neizvršavanja zadatka većim od bola obavljanja zadatka“
- ili „učinite zadovoljstvo izvršavanja zadatka većim od zadovoljstva neizvršavanja“.
Ako verujete Bentamu da vas motivišu samo dva stanja, možete da koristite racionalne sposobnosti i da takvu postavku iskoristite u svoju korist. ’Skinerov zakon’ je nazvan po B. F. Skineru, američkom bihejvioristi koji je razvio ideju uslovljavanja kroz eksperimente sa pacovima i golubovima. Skinerov glavni argument bio je da se ljudi, kao i pacovi, mogu usloviti da se ponašaju na određeni način kada im se pruže odgovarajući podsticaji bola i zadovoljstva.
Trik je, dakle, nameniti sebi nagrade (kao zadovoljstvo) ili kazne (bol zbog izvršavanja ili neizvršavanja) za određeni zadatk.
Suštinski, postoje dva načina da se motivišete: unutrašnja i spoljašnja motivacija. Kod prve, želite da uradite iz unutrašnjeg nagona ili želje. Na primer, možda želite da jedete picu jer uživate u tome. Spoljašnja motivacija, s druge strane, se javlja kada nešto radite zbog nekakve dodatne koristi ili nagrade (ili da izbegnete kaznu). Na primer, ne jedete picu jer želite da skinete koji kilogram. Genijalnost Skinerovog zakona je u tome što pretvara vašu najmoćniju unutrašnju motivaciju (zadovoljstvo) u spoljašnju nagradu.
Odvikavanje od pušenja
Ekonomista Keti Milkman rekla je da se ove tehnike u literaturi o bihejvioralnoj psihologiji smatraju alatima za dobrovoljno obavezivanje ili posvećenost cilju.
„To je alat kojim osoba može sama sebe da motiviše“, rekla je Milkman i dodala:
„To je nešto u šta dobrovoljno ulazite kako biste stvorili sistem spoljašnjih nagrada.“
Opisala je studiju koja je uključivala pušače koji pokušavaju da prestanu da puše. Postojale su dve grupe, od kojih su obe dobile iste „standardne proizvode za odvikavanje od pušenja“, ali je jednoj grupi rečeno da će izgubiti novac ako ne uspeju da polože test urina na nikotin za šest meseci.
Rezultat?
Stopa uspešnosti prestanka pušenja porasla za oko 30 odsto.
Bol – najmoćniji vladar
Zna se, dakle, da ako želite da uspete u nekom zadatku, morate postavite snažne alate koji će vas vezati za ciljeve kako biste ostali na pravom putu ili podigli uloge.
Pravo pitanje je: Kako da dođete do najboljih alata? Da li je bolje da sebi obećate zadovoljstvo ili je bolje da okrenete pretnji da ćete biti kažnjani bolom?
Ispostavilo se da bol daleko snažnije motiviše. Kako je Milkman objasnila:
„Tako je Kaneman 2002. dobio Nobelovu nagradu za teoriju nazvanu ‘Teorija perspektive’. On i Amos Tverski pokazali su da nam je bol motivišući faktor više nego ekvivalentno zadovoljstvo. Na primer, ako izgubite 20 dolara, bićete mnogo uznemireniji nego što ćete biti srećni ako pronađete 20 dolara. Bol nadmašuje zadovoljstvo.“
Koristeći sve ovo i Milkmanine savete, Tomson, poznat kao pragmatičan filozof preporučuje tri praktična saveta.
Tri saveta
- Kladite se. Pronađite prijatelja ili člana porodice i opkladite se u određenu sumu novca ili neki vredan predmet da ćete obaviti određeni zadatak. Na primer, možete reći: „U redu tata. Ako ne izgubim pet kilograma do rođendana, možeš da uzmeš moj PlayStation 5.“ Idealno bi bilo staviti „opkladu“ na neko neutralno mesto kako ne biste mogli odustati od dogovora ako izgubite. Ovakvi alati deluju samo ako od njih ne možete pobeći.
- Društvena odgovornost. Recite svima da pokušavate da postignete nešto. Podelite svoj cilj i rok sa drugima. Redovno ih obaveštavajte o svom napretku. Ovo služi u dve svrhe: štap i šargarepa. Šargarepa je da dobijate pohvale, podršku i savete od najbližih. Štap je tu da se možete osećati posramljeno ili neugodno ako ne uspete.
- Izbegavajte stanja dosade: Lako je pretpostaviti da je dosada jedna neutralna, srednja tačka između zadovoljstva i bola, ili da je samo odsustvo akcije. Ali, Milkman ne misli tako. Kako je rekla u jednom od intervjua za BigThink:
„Postoje istraživanja koja pokazuju da postoji bazična averzija prema dosadi. Dosada nam stvara bol. U jednoj studiji iz 2016, kada su ispitanici bili izloženi dugom, monotonom i dosadnom filmskom fragmentu, radije su birali da se šokiraju nego da se dosađuju.“
Tako da, kao opšte pravilo stoji – trudite se da budete zauzeti. „Đavo zapošljava besposlene ruke“, kaže poslovica. Onima kojima je dosadno lako padaju gluposti na pamet.
Primer Agasija
„Glavni problem u savladavanju prepreka na putu postizanja ličnih ciljeva, zapisala je Keti Milkman u uvodu knjige, „nisu naše predispozicije već pogrešna ideja da se svaka prepreka može savladati na isti način, zauzimajući uvijek jednaki stav i ulogu. Nije tako, tvrdi autorka i navodi primjer Andre Agasija koji je postizao odlične ali ne i vrhunske rezultate sve dok nije angažovao trenera Breda Gilberta sa kojim se popeo na teniski vrh. Radilo se o potpunoj promeni taktike, pomeranju fokusa sa napora na lično usavršavanje na prepoznavanje i praćenje slabosti protivnika i prilagođavanje igre njihovim nedostacima. Upravo je to ideja koju u knjizi podvlači Milkman. „Ne mogu se efikasno postizati rezultati bez uočavanja konteksta u kojem delujemo i bez pronalaženja i primene odgovarajućih tehnika koje će uspešno anulirati uticaje upravo tih, uvijek različitih nepovoljnih okolnosti.“
