U mnogim evropskim zemljama primećujemo isti obrazac: nastanak protestnih partija koje kritikuju etablirane elite. Često je reč o oštroj kritici Evropske unije i evra. Populističke protestne partije nisu novi fenomen, ali je nova njihova pojačana kritičnost prema EU i odlučno protivljenje programima pomoći u evrokrizi.
Dok su u Grčkoj partije Plan B i Drahma tek u fazi formiranja, druge antievropske partije su već postigle zapažene uspehe širom Evrope: Britanska partija nezavisnosti (Ukip) je noćna mora premijera Kameruna, a i Pravi Finci u Finskoj ili Team Stornach u Austriji privlače veliki broj birača. I u Nemačkoj je posle višegodišnjeg zatišja opet osnovana antievro partija – Alternativa za Nemačku (AfD). Potreba da se raskine sa dosadašnjom politikom iznedrila je i levičarske pokrete: najzapaženiji je svakako Pokret pet zvezdica Beppe Grilla, koji je trenutno jedna od najjačih partija u Italiji.
Koje su nove evropske protestne partije; za šta se zalažu i ko su njihovi glasači?
Grčka
U poslednja dva meseca, u Grčkoj su osnovane dve partije koje pozivaju na izlazak iz evrozone. Plan B levičarskog političara Alekosa Alavanosa i Drahma ekonomiste Teodorosa Katsanevasa. Obojica su dobro poznata lica grčke političke scene. Kacanevas je bio funkcioner Panhelenskog socijalističkog pokreta (PASOK); Alavanos je između 2004. i 2008. vodio levičarski savez Syrizu, ali je naspustio partiju i osnovao Front solidarnosti za promenu. Ta partija je doživela neuspeh i sada je prešao na Plan B.
Za šta se ove partije zalažu?
Drahma je otprilike 0,00293 evra. To baš i nije tačno, ali je u svakom slučaju slogan partije Drahma. Njen podnaslov glasi: „Grčki pokret pet zvezdica“. Ciljevi: raskid kreditnih ugovora sa međunarodnim poveriocima, izlazak iz evra, ekonomski rast, nacionalno dostojanstvo i socijalna pravda. Katsanevas predlaže da sve zemlje južne Evrope kolektivno napuste evrozonu. Program Plana B obuhvata 10 tačaka, među kojima je i prekid otplate dugova. Obe partije se zalažu za ponovno uvođenje drahme.
Ko su potencijalni birači ovih partija?
Alavanos je kalkulantski optmista i veruje da bi mu čak 50% Grka moglo dati svoj glas, dakle svi oni koji su za izlazak Grčke iz evrozone. Međutim, teško da se ove partije mogu nadati velikom uspehu. Prema jednoj anketi, 62,7% Grka je za ostanak Grčke u evrozoni – po svaku cenu. Sledeći parlamentarni izbori u Grčkoj su u proleće 2016.
Austrija
Šta je Team Stornach?
Austrijsko-kanadski biznismen Frank Stornach namerava da prodrma austrijsku političku scenu. Ovaj 80-ogodišnjak emigrirao je 50-ih godina prošlog veka u Kanadu gde je stvorio imperiju auto delova Magnu. Njegovu partiju, osnovanu u jesen 2012, čine uglavnom pridošlice iz desno-populističkog tabora: iz FPÖ i BZÖ, tj. bivših partija preminulog Jerga Hajdera.
Za šta se zalaže ova partija?
Stornach insistira na „vrednostima i poštenju“ i upozorava na pad Evrope. Kako bi se to sprečilo, svaka zemlja treba da dobije svoj evro, a kao orijentaciona vrednost poslužio bi nemački evro. On priželjkuje manje uticaja iz Brisela, odbija svaki oblik centralizacije, a tokom intervjua vređa novinare nazivajući ih glupanima. Isto tako zahteva više moći za one koji su se kao i on sami obogatili i znaju kako se zarađuje novac. „Ono što važi za ekonomiju, važi i za politiku“, veruje Stornach.
Birači?
Do sada je u austrijskoj izbornoj godini Tim Stornach postizao samo uspehe. Na pokrajinskim izborima u Donjoj Austriji osvojio je 9,8%, u Kärntenu 11.3%, a u Salzburgu 8,3%. U septembru su parlamentarni izbori; prema predizbornim anketama Stornach može da se nada podršci od oko 11%. Partija pretežno privlači bivše birače BZÖ i FPÖ iz srednjeg sloja i iz manjih gradova, koji se nadaju da će Stornach uneti transparentnost u politiku, naročito posle brojnih korupcionaških afera austrijskih političara u poslednjih nekoliko godina.
Italija
Pokret pet zvezdica (M5S)
Osnovao ga je Beppe Grillo, čije je osnovno zanimanje u stvari komičar. Za samo tri godine, zajedno sa grillinima (članovima partije) postao je treća politička snaga u italijanskom parlamentu. Svoj politički angažman započeo je blogom na internetu na kome je grmeo protiv korupcije i italijanske politike. Da je Grillo profesionalni političar pokazuje i njegov stav. Svoje protivnike naziva „dupeglavcima“, a kao opozicionar iz principa odbija svaku vrstu kompromisa.
Za šta se zalaže ova partija?
Sebe vide kao pokret koji simbolizuje budućnost politike na internetu gde građani zajednički donose odluke. Na ovaj način grillini žele da eliminišu profesionalne političare. Isto tako Pokret 5 zvezdica bi održao referendum o ostanku Italije u evrozoni, a ujedno je i žestoki protivnik programa štednje. Bave se i ekološkim temama, a zalažu se i za pravedniju preraspodelu dohotka, kao i za ukidanje menadžerskih zarada i finansiranja partija.
Njihovi birači?
Široki spektar pristalica. Grillini su okupljalište razočaranih levičara, bivših Berluskonijevih ili pristalica Severne lige, ili onih koji se nadaju promeni posle 20 godina političkih razočarenja. Na parlamentarnim izborima u februaru, za ovu partiju je glasao svaki četvrti Italijan. Najveća podrška stigla im je od mladih birača, 16% bilo je mlađe od 22 godine. Unutar pokreta ima dosta trvenja, jer nisu svi zadovoljni Grillovim autoritarnim načinom upravljanja.
Velika Britanija
Ko su ljudi iza Britanske partije za nezavisnost?
Nigel Farage i Ukip su noćna mora etabliranih partija Velike Britanije. Kao antievro partija, Ukip je na nedavno održanim regionalnim izborima ostvarila veliki trijumf. Farage je od 1999. poslanik u evropskom parlamentu i bivši je pristalica konzervativnih torijevaca. Neke svoje članove su izbacili iz partije, jer su preko društvenih mreža pozivali na paljenje džamija ili postavljali fotografije Hitlera.
Šta su njihovi zahtevi?
Iako su na početku svog rada bili ignorisani čak i od Kameruna kao osobenjaci, može se reći da Ukip trenutno ima veliki uticaj na dnevni red etabliranih partija. Nacrtom zakona o referendumu o EU, Kamerun je izašao u susret kritičarima Evropske unije. Pored izlaska iz EU i većih izdataka za vojsku, policiju i zatvore, Ukip zahteva da se imigrantima na pet godina zabrani primanje socijalne pomoći, a uz to su i protiv homoseksualnih brakova.
Ko za njih glasa?
Njihovi birači dolaze iz konzervativnog miljea. Prema anketama, uživaju podršku od oko 17% birača, čime su ispred Liberalnih demokrata i samo 13% iza konzervativaca. Do sada im još uvek nije pošlo za rukom da dobiju poslaničko mesto u britanskom parlamentu; britanski većinski izborni sistem još uvek im predstavlja nepremostivu prepreku. Međutim, uspeli su da svoj rejting udvostruče u odnosu na prethodne lokalne izbore održane pre samo četiri godine. Na sledećim izborima za Evropski parlament Ukip će osvojiti više glasova od konzervativaca.
Nemačka
Ko su osnivači Alternative za Nemačku?
Nemačka je posle Pirata dobila još jednu novu partiju. Desno-konzervativna Alternativa za Nemačku (AfD) osnovana je krajem 2012. od strane publicista Konrada Adama i Alexandera Gulanda i ekonomiste Bernda Luckea. Ovi bivši članovi CDU su ubeđeni da će na parlamentarnim izborima u septembru preći granicu od 5% osvojenih glasova, neophodnih za ulazak u Bundestag.
Zahtevi?
Do sada se partija isticala svojim antievropskim stavovima. Evro je štetan i nije nam potreban, zapisano je u programu AfD. Oni pozivaju na ponovno uvođenje nemačke marke ili makar stvaranje manje monetarne unije. Uz to zahtevaju i isključenje svih južnih članica iz Evropske unije.
Potencijalni birači?
Prema reprezentativnim anketama, najveći potencijal AfD krije se među bivšim biračima FDP i Linkea, kao i desno-konzervativnim biračima CDU. U ovom trenutku mogu da računaju na podršku od oko 3% građana Nemačke.
Finska
Ko su Pravi Finci?
Ekonomska kriza pomogla je Fincima, tačnije Pravim Fincima da postignu neočekivani uspeh. Na parlamentarnim izborima održanim 2011. osvojili su 19% glasova, a time i 39 mesta u parlamentu, postavši treća najjača partija u Finskoj. Samo četiri godine ranije ova partija, osnovana još 1995, imala je podršku od samo 4%. Za ovaj uspeh najveće zasluge pripadaju vođi, talentovanom govorniku, Timu Soiniu. Jasnim sloganima poput onih „EU je problem“ ili „Ne mogu da verujem da mi vraćamo vaše dugove“ Soinio uspešno vrbuje nove pristalice.
Koji su njihovi zahtevi?
„Iskrenost, veliki rad i prijateljstvo“ su prema Soiniu vrline ove partije, koja uprkos neznatnoj imigrantskoj populaciji, od samo 3%, zagovara pooštravanje prava na azil. Partija je protiv homoseksualnih brakova i vanbračnog seksa, a zalažu se i za ukidanje pomoći za razvoj siromašnim zemljama. Iako je Soini od 2009. član Evropskog parlamenta, Pravi Finci su protiv EU. Soini takođe govori i švedski, ali je uprkos tome protivnik obaveznih časova švedskog u školama.
A birači?
Pravi Finci žele da budu glas „malog“ čoveka, dakle onih koji sebe smatraju evrogubitnicima. Pravi Finci krive EU za posledice globalizacije i sa njome povezanim zatvaranjem fabrika i rezovima u socijalnom sektoru. Njihovi birači prema statistikama dolaze iz ruralnih regiona sa visokom nezaposlenošću i niskim nivoom obrazovanja. U jesen 2012. na lokalnim izborima Pravi Finci su udvostručili svoj rezultat na 12,3%.
Pirati
Ko su inicijatori piratskog pokreta?
Godine 2006. u Švedskoj je osnovana prva Piratska partija koja se zalagala za „slobodni“ internet, istovremeno zahtevajući ublažavanje zakona o intelektualnoj svojini. Pirati se smatraju pionirima digitalne revolucije. U međuvremenu, slični pokreti su se pojavili u još 40 zemalja, a 2009. i Nemačka dobija svoju piratsku partiju, koja je uz švedsku najuspešnija piratska partija na svetu. Zbog raznolikog članstva sastavljenog od ljudi različitih političkih opredeljenja, jedno je sigurno: ova partija se ne može klasifikovati u standardnu levičarsko-desničarsku šemu.
Ciljevi?
Dugo su odisali šarmom nove anti-politike. Nemačkoj Piratskoj partiji je pošlo za rukom da na pokrajinskim izborima u Berlinu uđe u parlament, dok je švedska Piratska partija osvojila jedno mesto na izborima za Evropski parlament. U međuvremenu, pokret polako gubi na popularnosti, i to ne samo zbog konkurencije koja stiže od nove protestne partije Alternative za Nemačku. U pokušaju da uđu u Bundestag, Pirati su predstavili detaljan program u kome se, pored bavljenja svojom omiljenom temom internetom, zalažu i za obavezne referendume i ukidanje tradicionalnog shvatanja porodice.
Na čije glasove mogu da računaju?
Pirati su do sada najbolje prolazili kod protestnih ili birača koji po prvi put izlaze da glasaju. Međutim, posle početnih uspeha popularnosti im je u stalnom padu, tako da postoji velika verovatnoća da na sledećim parlamentarnim izborima neće preskočiti petoprocentnu prepreku.
***
Širom Evrope protestni pokreti doživljavaju pravu renesansu, što je mnoge etablirane partije do sada koštalo ili nekoliko procentnih poena ili čak mesta u vladi. Ovi pokreti se razlikuju od onih iz 90-ih, dakle Wildersa, Le Pena i Haidera, po tome što su se ovi prvi bavili pre svega manjinama. Njihove glavne teme bile su kriminal, nezaposlenost i imigracija. Novi pokreti, s druge strane, teže promeni celokupnog političkog sistema, usmeravajući nezadovoljstvo ka Evropskoj uniji, finansijskim tržištima i establišmentu.
„Njihov glavni argument protiv EU je ekonomske prirode: oni upozoravaju na „finansijsku solidarnost unutar EU“ i žele da zaštite novac poreskih obveznika“, objašnjava Karl Arzheimer, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Majncu. Pri čemu cilj severnih populista nije uvek izlazak nekih zemalja iz evrozone, već podela Evrope na bogati sever i siromašni jug, dok protestne partije sa juga Evrope odbacuju dikatat sa severa.
Gotovo sve protestne partije predvodi „narodu blizak“ ideolog, koji se običnom građaninu obraća „iz srca“. Međutim, u ovim partijama nećemo naći samo nova lica na političkoj sceni. Jedan od osnivača Alternative za Nemačku je i Bernd Lucke koji je 33 godine bio član CDU, a Nigel Farage je pre osnivanja svoje partije bio dugogodišnji lojalni torijevac.
Isto tako, protestne partije nisu poznate po političkoj korektnosti: Farage za predsednika Evropskog saveta, van Rompuya, kaže da ima „harizmu obične krpe“, Grillo je poznat po vređanju svojih protivnika, dok je Frank Stornach sklon sukobljavanju sa novinarima. Čak se i Pirati ponašaju politički atipično, a najbolji dokaz za to je što se često međusobno obračunavaju preko društvenih mreža.
Birači ovih partija se nalaze u svim društvenim slojevima. Prema Arzheimeru, za antievro partije pretežno glasaju dosadašnji ne-birači ili oni razočarani u tradicionalne partije. Prema najnovijim anketama, čak 84% onih koji bi glasali za Pirate, odnosno 68% onih koji bi glasali za AfD, učinili bi to iz protesta, a ne zbog programa ovih partija.
Međutim, na duže staze protest nije dovoljan. Arzheimer zaključuje: „Ako neka partija opstaje samo zato što je protiv nečega, njen životni vek je relativno kratak. A pod relativno kratak mislim do sledećih izbora.“
Izvor: Peščanik
