“Ako neistinu ponovite dovoljno puta i sami možete poverovati u nju”.



Foto: Thinkstock



Neki mitovi postaju tako ukorenjeni u svest ljudi, da ih mnogi čitavog života smatraju “naučnim činjenicama”.

Iznenadićete se kad pročitate neke od njih:

Mont Everest je najviša planina na svetu


Iako je Mont Everest proglašen najvišom planinom na svetu, mnogi stručnjaci smatraju da ne zaslužuje tu titulu. Naime, vrh Everesta nalazi se na većoj nadmorskoj visini od vrha bilo koje druge planine, ali Mauna Kea je najviša planina ako imamo u vidu visinu od podnožja do vrha.

Kameleoni menjaju boju kako bi se uklopili u okruženje


Verovali ili ne, kameleoni menjaju boju u zavisnosti od raspoloženja, temperature, komunikacije i svetlosti, a ne predmeta koji dodiruju.

Veliki kineski zid se vidi sa Meseca





Foto: Keith Roper / Flickr.com

Astronauti Apollo misije potvrdili su da se Kineski zid ne vidi sa Meseca.

“Kapa glavu čuva”


Iako mnogi smatraju da se telesna temperatura najlakše gubi preko glave, naučnici kažu da ćete se na hladnom danu, ako pođete napolje bez kape, smrznuti podjednako kao kada izađete bez čarapa.

Zemlja se okreće oko Sunca


Tehnički, Zemlja i ostale planete Sunčevog sistema, pa čak i samo Sunce, zapravo se okreću oko središta mase sistema, a ne samog Sunca.

Različiti delovi jezika detektuju različite ukuse


Brojna istraživanja raskrinkala su ovaj mit i pokazala da se ukusi osećaju u svim delovima jezika, iako je tačno da su neki od njih osetljiviji na neke ukuse.

Kikiriki je orašasti plod





Foto: Pixabay

Verovali ili ne, kikiriki, kao i pasulj i grašak, zapravo pripada porodici mahunarki.

Šećer decu može učiniti hiperaktivnom


Iako neki stručnjaci i dalje veruju u to, brojna istraživanja pokazala su da šećer ne izaziva hiperaktivnost kod mališana.

Ljudi imaju pet čula


Zapravo, ljudi imaju barem devet čula, a neki istraživači smatraju da imamo čak 21. Pet čula – vid, sluh, dodir, miris i ukus – spadaju u osnovna, pa je zbog toga nastao ovaj mit.

Ljudi koriste samo 10 odsto svog mozga


Neurolozi kažu da je reč o mitu i da ljudi koriste svaki deo mozga, gotovo konstantno.

Nokti rastu i posle smrti


Dehiriranje tela posle smrti može dovesti do povlačenja kože oko noktiju i kose, što daje utisak da su porasli. Međutim, svim tkivima je potrebna energija da održe funkcije, a tako nešto nije moguće kada se mehanizam za normalan rast “ugasi”.

Slepi miševi su slepi





Foto: Velo Steve / Flickr.com

Uprkos tome što su noćne životinje i što se služe eholokacijom, ni jedna od oko 1.100 vrsta slepih miševa nije slepa.

Ako bacite novčić s Empajer Stejt Bildinga možete ubiti nekog


Novčić koji je težak oko jednog grama bi se tokom pada sa vrha zgrade obrtao, pa zbog otpora vazduha, nikada ne može postići tako veliku brzinu da nekoga ubije. Ipak, možda biste tako mogli dobiti malu čvorugu.

Ako držite mladunče neke ptice u rukama, majka će ga odbiti


Većina ptica ima vrlo slabo čulo mirisa, pa uglavnom neće osetiti ljudski miris na svom ptiću.

Zlatne ribice imaju pamćenje od tri sekunde





Foto: luigi diamanti / freedigitalphotos.net

Nije tačno da ribice imaju slabo pamćenje. Njih čak možete i trenirati, naučiti da razlikuju boje, pa čak i muziku.

Bikovi postaju besni kada im pokažete crvenu boju


Dokazano je da bikovi vide samo plave i žute nijanse. Reaguju na crveni plašt, samo zato što im toreadori njim mašu ispred glave.

Frankenštajn je ime čudovišta iz knjige Meri Šeli “Frankenštajn”


Zapravo, Frankenštajn je ime tvorca čudovišta.

Muškarci misle na seks na svakih sedam sekundi


Iako neki muškarci možda često misle o seksu, ne postoje dokazi za tu tvrdnju.

Nojevi guraju glavu u pesak kad su uplašeni


Nojevi gutaju pesak i kamenčiće, kako bi lakše svarili hranu. Oni guraju glavu u pesak, kako bi izvukli kamenčiće, a ne zato što su uplašeni.

Ne treba buditi mesečare


Ako probudite čoveka tokom mesečarenja, on se može osećati uplašeno ili dezorijentisano, ali mu to ne može naneti neku štetu.

Albert Ajnštajn je bio loš matematičar



Albert Ajnštajn snimljen 1921. godine (Foto: wikpedia.org, F Schmutzer)


Albert Ajnštajn snimljen 1921. godine (Foto: wikpedia.org, F Schmutzer)


Tačno je da je pao na prijemnom ispitu iz matematike za jednu školu, ali je tokom školovanja bio odličan matematičar.

Paradajz je povrće


Paradajz je voće.

Alkohol vas može zagrejati


Alkohol može učiniti da osećate toplotu u koži, ali je to samo varka. Alkohol izaziva širenje krvnih sudova, zbog čega privremeno osećate toplotu. Međutim, vremenom zapravo brže gubite telesnu temperaturu, ukoliko ste popili “koju čašicu više”.

6yka