Nisu Hrvati, u vojničkom smislu, ispred Srbije zbog očekivanih balističkih raketa, nego stoga što u splitskom zatvoru drže Danijela Snedena, alijas Kapetana Dragana, legendarnog strip junaka iz plitkoumnih albuma o "knindžama", jednu od personifikacija agresije Srbije na Hrvatsku, zapovednika balvan-pobunjenika sa beogradskim vaučerom za ubijanje i proterivanje. Njegovi su podvizi u hrvatskoj optužnici, kao i u stihovanom ratnom putu, koji je opevao poznati novokomponovani pevač Bora Drljača: "Svi smo čuli ovih dana/Za Dragana, kapetana/Stigao je iz daleka/Sudbina ga baci neka/Borio se kod Obrovca/Kod Plitvica i Benkovca".
Izvan stihova, u dozvoljenim, ali i poželjnim improvizacijama i naredbama srbijanskog Resora državne bezbednosti, ostali su ratni zločini. Vasiljković je, naime, optužen za likvidaciju zarobljenika u julu 1991, u zatvoru na tvrđavi u Kninu, ubistva koja su obavili Krajišnici pod njegovom komandom. Ubijanje civila, paljenje imovine, pljačka i druga krivična dela, iz široke lepeze ratnih zločina koje su počinili domoroci i najamnici, takođe su u optužnici, a optužen je i za izradu planova za napad i preuzimanje policijske stanice u Glini, te borbena dejstva u blizini mesta Jukinca i sela Gornji i Donji Viduševac. Po slovu optužnice, protivno Ženevskoj konvenciji, građanske zgrade oštećene su ili uništene, hrvatski građani bili primorani da pobegnu, njihova imovinska opljačkana, a civili (među njima je bio strani novinar) su ranjeni i ubijeni.
Višecijevni bacač raketa kakav Hrvatska želi nabaviti od SAD (FOTO: commons.wikipedia.org)
U zlo doba, eto otvaranja novog/starog poglavlja u odnosima dve države; srbijanski je državni vrh pomahnitao zbog najavljenog naoružavanja Hrvatske dalekometnim, balističkim raketama, a posebno zbog izjave odlazećeg hrvatskog ministra odbrane Ante Kotromanića, odnosno njegovog podsećanja Aleksandra Vučića na to da se "'91. nije bunio (Vučić, prim. aut.) kad je JNA bila toliko jaka i napadala malu i slabu Hrvatsku vojsku".
Rata nije bilo, svi naši su nevini
Ovakva je afektivna reakcija iz Srbije apsolutno u skladu se vladajućom doktrinom Beograda da se istina o agresiji Srbije na susedne države, praćena ratnim zločinima, prećutkuje ili falsifikuje kao tuđa izmišljotina, uz laži o državnoj i nacionalnoj nevinosti. Paralelno sa širenjem "patriotskih" laži primetna je identifikacija sa počiniteljima zločina, jer su naši,što se u svakom slučaju hapšenja i presude okorelim zlikovcima percipira kao osuda nevinih. Reč je o instrumentalizaciji laži u svim oblastima, od obrazovanja do državne politike. Iako su iz Srbije (premijer Vučić) upućivane i uistinu dobre namere da se uspostave normalni međususedski odnosi, na temeljima brojnih zajedničkih interesa. Zvanično. Paradoksalno, ali prikriva se belodana činjenica da su brojni učesnici ratova devedesetih, iako utemeljeno sumnjičeni za učešće u ratnim zločinima, na slobodi, čak i na visokim položajima i funkcijama.
Tako su ministri u Vladi dopratili i dočekali na niškom aedromu Vladimira Lazarevića, zlikovca sa mesta komandanta Prištinskog korpusa, među rezervistima poznatog po naredbi i vrhunskom strateškom dostignuću "Ko ubije Šiptara - mora da ga zakopa!". Žrtve su u masovnim grobnicama diljem Srbije, a dečje kosti iz njih sigurno su deo antisrpske zavere.
Lazarević je, uz pomoć opskurnih medija lagao o svojoj navodnoj nevinosti, hvaleći se zaslugama za državu i narod. Iz Ševeningena je vraćen državnim avionom, a ministar pravde Nikola Selaković rekao je, kao u trenucima ozbiljnog duševnog rastrojstva, da je Lazarević "čovek zahvaljujući kome su danas slobodni Niš, Vranje, Leskovac, Beograd i Novi Sad, Sombor, Kraljevo, Užice, Valjevo..." Unekoliko drugačije od haške osude na 15 godina zatvora za "podržavanje činjenja ratnih zločina širom Kosova u okviru široko rasprostranjenog i sistematskog napada na kosovske Albance. Nije zatražena lekarska pomoć.
Kakva tragedija, Hrvati mogu da pogode Beograd, a Srbija ne može Zagreb, poput svog protežea Milana Martića. Da li je Milan Martić poslednji srpski vojskovođa koji je mogao da dobaci do Zagreba ne prelazeći granicu? Možda je, ipak, sve to laž.
Državni zločinački poduhvat
Mediji imaju svoje viđenje, pa si provladini tabloidi Informer i "najstariji na Balkanu" Politika saopštili, razmećući se elementarnom glupošću, da je optužnica podignuta "samo dan" pre isticanja roka. ("Ustaše optužile Kepa", Informer).
Ljubiša Diković: "Pa evo, i mi se naoružavamo." (FOTO: commons.wikipedia.org)
Nagoveštava se, dakle, regionalna trka u naoružanju, u njoj će učestvovati teška i manje teška sirotinja, bivši agresori kažu da nekadašnja žrtva nije za dobrosusedske odnose, niko da se seti beogradske državne kartografije i opozicije iz koje Vojislav Šešelj urla kako treba sačuvati Jugoslovensku narodnu armiju, zbog međunarodnih odnosa, a sa skupštinske govornice mu replicira Zoran Đinđić koji zahteva da JNA postane srpska vojska (oktobar 1991).
Ima, međutim, Srbija odgovor na američke balističke gluposti, Dunavom već krstari novi čamac domaće proizvodnje, u pomenutom Informeru nazvan vodeni tenk, predstavljen kao čudovište iz Loh Nesa novije generacije. Ima i top, mitraljeze, nema propeler (?), a razvija svih 100 km/h. Balističke rakete, šta to beše, ako treba, vodeni će tenk iscrtati granicu na Dunavu (na papiru je davno iscrtana), a ne da nam se motaju nekakvi Hrvati oko Šarengradske ade. Nahvalio ga i premijer Vučić, a procenjuje se (poznati novinar u civilu Miroslav Lazanski) da će Srbija napraviti i dobar izvozni posao. Dunav i dalje "tiho teče", ali, zlu ne trebalo.
Ljubiša Diković, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, kosovski narodni heroj etničkog čišćenja i progona 800.000 državljana Srbije, koga beogradski Fond za humanitarno pravo tereti za ratne zločine, kazao je, pak, rukovodeći se očito strategijskim dostignućima JNA iz 1991, da "Srbija mora da razvija sisteme koji mogu da izvrše udar na tuđu teritoriju, jer bi ugrožavanje bezbednosti i potencijalna agresija na našu zemlju krenuli iz neke od zemalja u okruženju".
"Pa evo i mi se naoružavamo. I mi razvijamo sredstva i sisteme, isto tako velikog dometa. Pa eto neko može reći da se Srbija naoružava da bi ugrozila bezbednost neke zemlje u regionu, a to u stvari nije tako. Srbija danas nije opasnost za bilo koju zemlju i ja tako tumačim naoružavanje Republike Hrvatske", rekao je general.
Tol'ki mu strateški domet.
Heroj navodno istražuje Arkanove
Nešto pre optužnice protiv Vasiljkovića, odlazeći srbijanski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević obznaniće kako je započeo predistražni postupak protiv pripadnika Srpske dobrovoljačke garde, "tigrova" okrutnog kriminalca u višegodišnjoj državnoj službi Željka Ražnatovića Arkana. Kakav uspeh - na kraju drugog šestogodišnjeg mandata, neposredno pred odlazak u penziju, vrhovni je asanator, zadužen za prikrivanje tragova i mirnodopski nastavak rata drugim sredstvima, paragrafskom hegemonijom, smogao hrabrosti da dirne u zaštićene heroje.
Arkan neuznemiren početkom predistražnog postrupka (FOTO: en.wikipedia.org)
Dosadašnja Vukčevićeva misija ukazuje na to da možemo očekivati žestoku optužnicu beskompromisne dikcije: "Nije to lepo". A možda arkanovce optuži i za zlostavljanje Srba - i to su radili, gotovo jednako posvećeni, kao prilikom zlostavljanja i ubijanja Hrvata i Bošnjaka. Pogotovu kada je reč od gotovo tri hiljade izbeglih i ratno sposobnih Srba koje su vraćali u Bosnu i Hercegovinu.
Ratni huškač zna
Da se zna, jedan je "tigar" već hapšen, beogradski Srđan Golubović, DJ Max, poznat sa fotografije Rona Haviva iz Bijeljine (1992., 47 ubijenih), ima ručni bacač na leđima, a na fotografiji je njegov zamah nogom ka glavi, saznaćemo, već mrtve Tife Šabanović. Prerano se normalni svet obradovao, Max je na kratko uhapšen zbog posedovanja narkotika i oružja. Pušten je, bila greška, kao i Vukčevićeva hrabrost posle 12 godina tuženja sitnih jajara. Nije se docnije moglo saznati ništa o Golubović, čemu ponavljanje grešaka.
U svakom slučaju, Arkana i Vasiljkovića doveo je iz inostranstva vrh srbijanskog DB-a, sa Kalemegdana su dobijali naređenja i logistiku, pravili su baze u Hrvatskoj, pljačkali sve, od nafte do vinarija, realizovali etničko čišćenje. U Hagu se ponavlja suđenje Jovici Stanišiću, načelniku RDB Srbije, i njegovom zameniku za ljudske resurse i terenski rad Franku Simatoviću. Možda ih ovoga puta pravomoćno oslobode, da se zna kako rata nije bilo.
Ništa od svega, pogotovu srbijanski čamci, ne bi trebalo da brine Hrvate kao, utvrđuje profašistički dnevnik ratnog huškača Ratka Dmitrovića Večernje novosti - nesporna činjenica da "Hrvatice padaju na Srbe". "Lukavi Latini" su, ukazuje istraživački postupak (navodni razgovor sa nepoznatom psihološkinjom) ovog roto proizvoda,"manji džentlemni, jer kod njih važi evropsko pravilo "račun po pola".
Eto čemu uči ta Evropa, garant su tako uštedeli za rakete.
lupiga
Izvan stihova, u dozvoljenim, ali i poželjnim improvizacijama i naredbama srbijanskog Resora državne bezbednosti, ostali su ratni zločini. Vasiljković je, naime, optužen za likvidaciju zarobljenika u julu 1991, u zatvoru na tvrđavi u Kninu, ubistva koja su obavili Krajišnici pod njegovom komandom. Ubijanje civila, paljenje imovine, pljačka i druga krivična dela, iz široke lepeze ratnih zločina koje su počinili domoroci i najamnici, takođe su u optužnici, a optužen je i za izradu planova za napad i preuzimanje policijske stanice u Glini, te borbena dejstva u blizini mesta Jukinca i sela Gornji i Donji Viduševac. Po slovu optužnice, protivno Ženevskoj konvenciji, građanske zgrade oštećene su ili uništene, hrvatski građani bili primorani da pobegnu, njihova imovinska opljačkana, a civili (među njima je bio strani novinar) su ranjeni i ubijeni.
Višecijevni bacač raketa kakav Hrvatska želi nabaviti od SAD (FOTO: commons.wikipedia.org)
U zlo doba, eto otvaranja novog/starog poglavlja u odnosima dve države; srbijanski je državni vrh pomahnitao zbog najavljenog naoružavanja Hrvatske dalekometnim, balističkim raketama, a posebno zbog izjave odlazećeg hrvatskog ministra odbrane Ante Kotromanića, odnosno njegovog podsećanja Aleksandra Vučića na to da se "'91. nije bunio (Vučić, prim. aut.) kad je JNA bila toliko jaka i napadala malu i slabu Hrvatsku vojsku".
Rata nije bilo, svi naši su nevini
Ovakva je afektivna reakcija iz Srbije apsolutno u skladu se vladajućom doktrinom Beograda da se istina o agresiji Srbije na susedne države, praćena ratnim zločinima, prećutkuje ili falsifikuje kao tuđa izmišljotina, uz laži o državnoj i nacionalnoj nevinosti. Paralelno sa širenjem "patriotskih" laži primetna je identifikacija sa počiniteljima zločina, jer su naši,što se u svakom slučaju hapšenja i presude okorelim zlikovcima percipira kao osuda nevinih. Reč je o instrumentalizaciji laži u svim oblastima, od obrazovanja do državne politike. Iako su iz Srbije (premijer Vučić) upućivane i uistinu dobre namere da se uspostave normalni međususedski odnosi, na temeljima brojnih zajedničkih interesa. Zvanično. Paradoksalno, ali prikriva se belodana činjenica da su brojni učesnici ratova devedesetih, iako utemeljeno sumnjičeni za učešće u ratnim zločinima, na slobodi, čak i na visokim položajima i funkcijama.
Tako su ministri u Vladi dopratili i dočekali na niškom aedromu Vladimira Lazarevića, zlikovca sa mesta komandanta Prištinskog korpusa, među rezervistima poznatog po naredbi i vrhunskom strateškom dostignuću "Ko ubije Šiptara - mora da ga zakopa!". Žrtve su u masovnim grobnicama diljem Srbije, a dečje kosti iz njih sigurno su deo antisrpske zavere.
Lazarević je, uz pomoć opskurnih medija lagao o svojoj navodnoj nevinosti, hvaleći se zaslugama za državu i narod. Iz Ševeningena je vraćen državnim avionom, a ministar pravde Nikola Selaković rekao je, kao u trenucima ozbiljnog duševnog rastrojstva, da je Lazarević "čovek zahvaljujući kome su danas slobodni Niš, Vranje, Leskovac, Beograd i Novi Sad, Sombor, Kraljevo, Užice, Valjevo..." Unekoliko drugačije od haške osude na 15 godina zatvora za "podržavanje činjenja ratnih zločina širom Kosova u okviru široko rasprostranjenog i sistematskog napada na kosovske Albance. Nije zatražena lekarska pomoć.
Kakva tragedija, Hrvati mogu da pogode Beograd, a Srbija ne može Zagreb, poput svog protežea Milana Martića. Da li je Milan Martić poslednji srpski vojskovođa koji je mogao da dobaci do Zagreba ne prelazeći granicu? Možda je, ipak, sve to laž.
Državni zločinački poduhvat
Mediji imaju svoje viđenje, pa si provladini tabloidi Informer i "najstariji na Balkanu" Politika saopštili, razmećući se elementarnom glupošću, da je optužnica podignuta "samo dan" pre isticanja roka. ("Ustaše optužile Kepa", Informer).
Ljubiša Diković: "Pa evo, i mi se naoružavamo." (FOTO: commons.wikipedia.org)
Nagoveštava se, dakle, regionalna trka u naoružanju, u njoj će učestvovati teška i manje teška sirotinja, bivši agresori kažu da nekadašnja žrtva nije za dobrosusedske odnose, niko da se seti beogradske državne kartografije i opozicije iz koje Vojislav Šešelj urla kako treba sačuvati Jugoslovensku narodnu armiju, zbog međunarodnih odnosa, a sa skupštinske govornice mu replicira Zoran Đinđić koji zahteva da JNA postane srpska vojska (oktobar 1991).
Ima, međutim, Srbija odgovor na američke balističke gluposti, Dunavom već krstari novi čamac domaće proizvodnje, u pomenutom Informeru nazvan vodeni tenk, predstavljen kao čudovište iz Loh Nesa novije generacije. Ima i top, mitraljeze, nema propeler (?), a razvija svih 100 km/h. Balističke rakete, šta to beše, ako treba, vodeni će tenk iscrtati granicu na Dunavu (na papiru je davno iscrtana), a ne da nam se motaju nekakvi Hrvati oko Šarengradske ade. Nahvalio ga i premijer Vučić, a procenjuje se (poznati novinar u civilu Miroslav Lazanski) da će Srbija napraviti i dobar izvozni posao. Dunav i dalje "tiho teče", ali, zlu ne trebalo.
Ljubiša Diković, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, kosovski narodni heroj etničkog čišćenja i progona 800.000 državljana Srbije, koga beogradski Fond za humanitarno pravo tereti za ratne zločine, kazao je, pak, rukovodeći se očito strategijskim dostignućima JNA iz 1991, da "Srbija mora da razvija sisteme koji mogu da izvrše udar na tuđu teritoriju, jer bi ugrožavanje bezbednosti i potencijalna agresija na našu zemlju krenuli iz neke od zemalja u okruženju".
"Pa evo i mi se naoružavamo. I mi razvijamo sredstva i sisteme, isto tako velikog dometa. Pa eto neko može reći da se Srbija naoružava da bi ugrozila bezbednost neke zemlje u regionu, a to u stvari nije tako. Srbija danas nije opasnost za bilo koju zemlju i ja tako tumačim naoružavanje Republike Hrvatske", rekao je general.
Tol'ki mu strateški domet.
Heroj navodno istražuje Arkanove
Nešto pre optužnice protiv Vasiljkovića, odlazeći srbijanski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević obznaniće kako je započeo predistražni postupak protiv pripadnika Srpske dobrovoljačke garde, "tigrova" okrutnog kriminalca u višegodišnjoj državnoj službi Željka Ražnatovića Arkana. Kakav uspeh - na kraju drugog šestogodišnjeg mandata, neposredno pred odlazak u penziju, vrhovni je asanator, zadužen za prikrivanje tragova i mirnodopski nastavak rata drugim sredstvima, paragrafskom hegemonijom, smogao hrabrosti da dirne u zaštićene heroje.
Arkan neuznemiren početkom predistražnog postrupka (FOTO: en.wikipedia.org)
Dosadašnja Vukčevićeva misija ukazuje na to da možemo očekivati žestoku optužnicu beskompromisne dikcije: "Nije to lepo". A možda arkanovce optuži i za zlostavljanje Srba - i to su radili, gotovo jednako posvećeni, kao prilikom zlostavljanja i ubijanja Hrvata i Bošnjaka. Pogotovu kada je reč od gotovo tri hiljade izbeglih i ratno sposobnih Srba koje su vraćali u Bosnu i Hercegovinu.
Ratni huškač zna
Da se zna, jedan je "tigar" već hapšen, beogradski Srđan Golubović, DJ Max, poznat sa fotografije Rona Haviva iz Bijeljine (1992., 47 ubijenih), ima ručni bacač na leđima, a na fotografiji je njegov zamah nogom ka glavi, saznaćemo, već mrtve Tife Šabanović. Prerano se normalni svet obradovao, Max je na kratko uhapšen zbog posedovanja narkotika i oružja. Pušten je, bila greška, kao i Vukčevićeva hrabrost posle 12 godina tuženja sitnih jajara. Nije se docnije moglo saznati ništa o Golubović, čemu ponavljanje grešaka.
U svakom slučaju, Arkana i Vasiljkovića doveo je iz inostranstva vrh srbijanskog DB-a, sa Kalemegdana su dobijali naređenja i logistiku, pravili su baze u Hrvatskoj, pljačkali sve, od nafte do vinarija, realizovali etničko čišćenje. U Hagu se ponavlja suđenje Jovici Stanišiću, načelniku RDB Srbije, i njegovom zameniku za ljudske resurse i terenski rad Franku Simatoviću. Možda ih ovoga puta pravomoćno oslobode, da se zna kako rata nije bilo.
Ništa od svega, pogotovu srbijanski čamci, ne bi trebalo da brine Hrvate kao, utvrđuje profašistički dnevnik ratnog huškača Ratka Dmitrovića Večernje novosti - nesporna činjenica da "Hrvatice padaju na Srbe". "Lukavi Latini" su, ukazuje istraživački postupak (navodni razgovor sa nepoznatom psihološkinjom) ovog roto proizvoda,"manji džentlemni, jer kod njih važi evropsko pravilo "račun po pola".
Eto čemu uči ta Evropa, garant su tako uštedeli za rakete.
lupiga
