Analiza podataka koji su javno dostupni otkriva da zapadno-evropske države plaćaju ruskom državnom gigantu Gaspromu nižu cenu za gas od siromašnih zemalja centralne i istočne Evrope.
Pa, zašto Poljska i Češka Republika plaćaju više od 500 dolara za kubni metar gasa, dok je odmah iza nemačke granice cena manja od 400 dolara za istu količninu?
„Gasprom formira cene procenjujući da li pojedine zemlje imaju nekih alterantivnih mogućnosti“, objašnjava Džejms Henderson, stručnjak za energetiku iz Oksfordskog Instituta za energetske studije. „Ova kompanija se suštinski ponaša kao monopolista. Ukoliko ima značajan udeo na tržištu određene zemlje, ili ako vidi da neka zemlja nema izbora, cene se formiraju u skladu sa tom situacijom“, dodaje on.
Evo nekih karakterističnih primera koji govore o tome:
Neke najsiromašnije evropske zemlje, plaćaju najveću cenu za ruski gas.
Od pet najsiromašnijih evropskih država, jedino Moldavija plaća ruski gas manje od prosečne cene. Makedonija koja je, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, među pet najsiromašnijih evropskih zemalja, plaća za gas više nego druge države (564 dolara za hiljadu kubnih metara), dok Bosna i Hercegovina, gde je prosečna mesečna zarada pet puta manja nego u Nemačkoj, izdvaja 515 dolara za hiljadu kubnih metara ovog energenta.
Inače, upravo neke od najbogatijih država u Evropi koje plaćaju niže cene za ruski gas, nalaze se na udaru kritika da su previše popustljive prema Rusiji. Nakon ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim u martu, i sukoba koji su usledili odmah nakon toga na istoku te države, gde je Rusija optuživana zbog podrške naoružanim separatistima, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija nametnule su sankcije Moskvi.
Međutim, Nemačka, Austrija i Francuska, s obzirom da svaka od njih plaća manje od 400 dolara za gas – optuživane su nakon toga da sprečavaju zaoštravanje sankcija prema Rusiji.
Nemačka, najveći Gaspromov korisnik, koja je samo u 2013. godini kupila 40 milijardi kubnih metara gasa, što je 40.000 puta veća zapremina od njujorškog Empajer stejt bildinga, bila je izložena snažnim pritiscima svojih industrijalaca da se izbegne uvođenje novih sankcija Moskvi. S druge strane, Francuska je odbila da raskine sporazum o isporuci ratnih brodova Rusiji koji je vreda više milijardi dolara, dok je Austrija koja plaća 397 dolara za hiljadu kubnih metara gasa, potpisla u junu ugovor sa Rusijom o izgradnji dela Južnog toka kroz tu zemlju, čime bi se zaobišao transportni pravac koji vodi preko Ukrajine.
Manje od nedelju dana pre nego što se Beč dogovorio sa Moskvom o uslovima sporazuma, Evropska unija je uspela da izvrši pritisak na Bugarsku, koja inače plaća 100 dolara više za hiljadu kubnih metara gasa od Austrije, da odloži realizaciju ugovora sa Rusijom za deonicu tog istog gasovoda.
S druge strane, Kremlj koristi nižu cenu gasa kao mamac kojim želi da privuče pojedine države da se pridruže njegovoj Carinskoj uniji.
Negde u vreme kada je bivši ukrajinski predsednik Viktor Janukovič odustao od potpisivanja Sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom, predsednik Rusije Vladimir Putin pokušao je da privoli Kijev da pristupi Carinskoj uniji predvođenoj Rusijom, koja trenutno uključuje Belorusiju i Kazahstan.
Osim otpisivanja duga od 15 milijardi dolara, on je ponudio i bitno niže cene Ukrajini za uvoz gasa. Ipak, koliko god je gas zaista bio važan faktor u ukrajinskoj odluci o tome da li će se pridružiti Ekonomskoj uniji, dovoljno je baciti pogled na Belorusiju koja sa iznosom od 166 dolara za hiljadu kubnih metara gasa plaća nižu cenu od bilo koje druge države.
Jermenija koja je prošle godine iznenada obelodanila svoju nameru da se pridruži Carinskoj uniji, nalazi se odmah iza Belorusije, izdvajajući svega 189 dolara za hiljadu kubnih metara gasa. Obe ove države dopremaju iz Rusije gotovo sve neophodne količine prirodnog gasa.
Ostale zemlje koje su nekada bile u sastavu Sovjetskog Saveza gotovo su potpuno zavisne od ruskog gasa za koji plaćaju veliku cenu.
Neke od država koje većim delom uvoze gas iz Rusije bile se, bez obzira na to, izrazito kritične prema Moskvi – pre svega Latvija, Litvanija i Estonija koje su snažno podržavale Ukrajinu u aktualnoj krizi – gotovo stoprocentno uvoze gas iz Rusije, dok Ukrajina dobija oko 72 odsto tog energenta iz susedne države. Nijedna od tih zemalja ne plaća manje od 416 dolara za hiljadu kubnih metara gasa.
Ipak, sve dok Rusija ne poželi nekoga u Carinskoj uniji, izgleda da političke simpatije Moskve nemaju preveliku težinu.
Osim Belorusije, najbliža saveznica Rusije u Evropi je Srbija, ali bez obzira na to, sa cenom od 457 dolara za hiljadu kubnih metara gasa, nalazi se pri vrhu spektra cena koje naplaćuje Rusija. Italiji koja je uspostavila bliske odnose sa Rusijom za vreme premijerskog mandata Silvija Berluskonija, ispostavlja toj zemlji za istu količinu gasa račun od 440 dolara.
„Praktično, cene se formiraju tržišno“, primećuje Džejms Henderson. „Prilikom sklapanja dogovora ima primesa politike, povremeno i trenutak u kome se razgovara ali i vreme pregovora, mogu da imaju političke konotacije. Ipak, kako mogu da vidim, Rusija formira cenu na osnovu onoga što misli da može da naplati“, zakjučuje ovaj stručnjak za energetska pitanja.
Izvor: slobodnaevropa
