Fašizam stiže u Ameriku. Širi se ne samo iz podzemnih pokreta ultradesničarskih fanatika, već i iz same Bele kuće. To je jedini racionalni zaključak koji se nameće posle Trumpovog istupa u Severnoj Karolini. Nema potrebe da mi objašnjavate koliko to odudara od vaših predstava o tome šta je fašizam.
Za vreme trominutne tirade posvećene demokratskoj članici Kongresa Ilhan Omar, u kojoj je izgovorio niz prljavština na njen račun, okupljeni su počeli da skandiraju: „Vratite je kući!“ U tome im se pridružilo i nekoliko belih žena odabranih da stoje i poziraju iza Trumpovih leđa. Ilhan Omar je rođena u Mogadišu, ali stekla je američko državljanstvo još 2000. godine. Ona pripada populaciji od 40 miliona američkih državljana koji su imigranti prve generacije, što je 14 odsto stanovništva Amerike.
Posle serije rasističkih tvitova u kojima je napadao četiri demokratske članice Kongresa, to je bio jedini mogući ishod. Tvrdnje da je levica strana američkoj kulturi i da bi najbolje bilo da se političarke kao što je Alexandria Ocasio-Cortez vrate tamo odakle su njihove porodice došle jasan su i proračunat pokušaj da se pridobiju glasači naklonjeni idejama o supremaciji bele rase.
Sa jedne strane, pozivi na deportaciju državljana SAD tamnije puti ovde su pre svega retoričko sredstvo, kao i većina Trumpovih ispada. Ne postoji zakon po kom bi Ilhan Omar i Alexandria Ocasio-Cortez mogle biti „vraćene“ bilo kuda. Kao i kada je pozivao da se uhapsi Hillary Clinton, Trump takvim izjavama verbalizuje protivzakonite i iracionalne fantazije svojih reakcionarnih glasača.
Ali Trumpova nova strategija je mnogo više od skupa retoričkih sredstava. Postoje milioni Amerikanaca koji mogu biti „vraćeni“ – budući da nemaju regulisan boravak ili su deca imigranata sa nerešenim statusom.
Kao i Rashida Tlaib i Ayanna Pressley, Ilhan Omar i Alexandria Ocasio-Cortez su hrabro odlučile da se usprotive nehumanom tretmanu izbeglica i migranata u prihvatnim centrima. Trumpova reakcija pokazuje da ne-beli Amerikanci koji pokazuju solidarnost sa ljudima koje zatvaraju u kaveze kao životinje i oduzimaju im decu i sami mogu biti proglašeni za nepoželjne strance, iako imaju legalan status.
Ako saslušate Trumpovu tiradu iz Grinvila, primetićete da je struktura njegovog argumenta pozajmljena iz ideologije hitlerizma. Počinje „radikalnom levicom“ – to su „ekstremisti“, protivnici američkog ustava „koji odbacuju temeljne vrednosti naše nacije“. Onda prelazi na Ilhan Omar, koju serijom netačnih citata prikazuje kao osobu spremnu da podrži neprijatelje Amerike. Tome dodaje neosnovane optužbe za antisemitizam. A masa okupljenih poentira skandiranjem.
Znamo kuda to vodi jer su nam poznati primeri iz nacističke Nemačke. Alexandria Ocasio-Cortez je Trumpove prihvatne centre opisivala kao „koncentracione logore“, što je za neke možda bilo kontroverzno. Ipak, ono što je dovelo do Kristalne noći i holokausta bila je rasijalizacija nemačkog političkog diskursa praćena rasijalizacijom nemačkih zakona.
Kao i svi Trumpovi skupovi, Grinvil je bio klasičan primer za ono što je Hannah Arendt opisivala kao „privremeni savez rulje i elite“. Cilj, kao i u Nemačkoj 30-ih godina, jeste da se preusmeri tok istorije: da se poništi globalizacija svetske ekonomije, zaustavi širenje multietničkog i višejezičnog društva, suspenduju zakoni koji garantuju ljudska i jednaka prava za ljude drugačije boje kože.
Zanimljivo je i šta je najviše razdražilo prisutne: to nije bio demonstrant levičar koga su odvukli sa skupa. On ih je samo inspirisao da počnu da skandiraju Americi – kao da je neslaganje sa Trumpom znak manjka patriotizma. Ne, najviše su bili uvređeni kada je Trump rekao da Ilhan Omar „s visine gleda na marljive Amerikance i tvrdi da u mnogim delovima ove zemlje vlada neznanje“.
Recimo to jasno i glasno. Ljudi koji dolaze na Trumpove skupove nisu glupi. Ali pokazuju jednu vrstu proračunate neobaveštenosti. To je pokret koji poriče nalaze o klimatskim promenama i izjašnjava se protiv vakcinacije, protiv eksperata i protiv kulture. Glavni indikator da li će neko glasati za Trumpa nije siromaštvo, već uverenje da je sticanje fakultetske diplome beskorisno.
Ako vas zanima kada i zašto su delovi poslovne elite odustali od načelne podrške idejama liberalizma i postali donatori Trumpovog projekta, odgovor je depresivno očevidan. Preplašeni su mogućnošću i najmanje redistribucije bogatstva i moći koja bi se mogla dogoditi ako na vlast dođe administracija koju bankari, špekulanti i saudijska kraljevina ne drže u džepu.
Spremni su da iskoriste rasizam, jer se u Americi i Britaniji pokazalo da je to najsigurniji način da se mobiliše srednja klasa čiji prihodi i dalje opadaju i koja živi u ekonomskoj neizvesnosti od 2008.
Elita spremna da se posluži rasizmom nije ništa novo. Ali elita spremna da prihvati politizaciju pravosudnog sistema, otvoreni nepotizam i rasijalizaciju politike – to je oštar zaokret. Elita spremna da preko telepromptera šalje poruke mržnje ciljajući na političarke koje bi u neka druga vremena bile slavljene kao uzor i primer uspeha. To je početak fašizma.
To znači da će predsednički izbori 2020, čak i u slučaju da pobedi demokratski kandidat, proizvesti masovan plebejski pokret inspirisan sadašnjim predsednikom, čovekom koji levicu, feministkinje i ljude drugačije boje kože proglašava za nepoželjne strance. U deceniji koja dolazi dominiraće mit bele Amerike o „zabadanju noža u leđa“. A iz pepela Trumpovog mandata neće se uzdići ništa dobro.
Ko se ne pobuni biće saučesnik u zločinima koji dolaze.
peščanik
