Da li se iza plenidbe ruskih rezervi krije neka velika strategija - nešto više od čiste rusofobije? S obzirom da su se i FED i ECB izjasnili protiv ovog poteza, odgovor je negativan. Bio je to autogol
Realnost je da će aktuelna vojna operacija u Ukrajini vremenom postati jedva nešto više od fusnote u istoriji, ali će totalni finansijski rat protiv Rusije biti ključ za definisanje dolazećeg svetskog poretka. Štaviše, možda smo već svedočili momentu u kojem je ekonomska istorija promenila pravac kretanja: dana 26. februara, kolektivni Zapad je zamrznuo devizne rezerve Centralne banke Rusije koje su čuvane na Zapadu.
U suštini, Zapad je odlučio da suverene ruske rezerve evra, dolara i američkih državnih obveznica više "nisu novac". Sve je to postalo bezvredno u smislu novca kojim bi Rusija mogla da isplaćuje dugove inostranim kreditorima. Stavljanjem ruske Centralne banke pod sankcije takođe je postalo nemoguće da oni koji bi da kupuju robu, energente i sirovine plate ono što duguju ovoj banci.
Značaj ovog događaja može se ilustrovati činjenicom da su tokom jednog ranijeg sukoba vezanog za Ukrajinu - Krimskog rata koji se vodio od 1854. do 1856. godine - Britanija i Francuska bile u ratu sa Rusijom, ali je kroz ceo njegov tok ruska vlada nastavljala da plaća kamate britanskim poveriocima, dok je britanka vlada istovremeno isplaćivala svoja dugovanja ruskoj vladi.
Poruka je sada jasna - ako se čak i jednoj istaknutoj članici G20 može desiti da njene rezerve budu ugašene pritiskom na dugme, onda bi onima koji još uvek drže svoje "rezerve" u Njujorku bilo pametnije da ih prebace na neko drugo mesto dok još mogu! A ako se spremate za crne dane, kupite i čuvajte zlato.
Sankciona bomba
Mislili ste da su američke državne obveznice "novac" i da su nedodirljive? E pa, SAD su upravo proglasile obveznice u vlasništvu ruske Centralne banke ništavnim. Možda će - poput ruskih carskih obveznica koje su dekorisale evropska kupatila kao šareni ali bezvredni posteri - sada i Centralna banka Rusije koristiti američke državne obveznice koje poseduje kao toaletne postere, doduše ne tako šarene.
No, obratite pažnju, ima toga još! Prema nacrtu zakona koji se našao pred Senatom SAD, zlatne rezerve ruske Centralne banke biće zamrznute i zaplenjene. Međutim veliki problem sa ovom zakonodavnom inicijativom je taj što rusko zlato postoji. Radi se o fizički opipljivim zlatnim polugama (i to nekih 2.300 metričkih tona njih) koje vrede oko 150 milijardi dolara, i nalaze se u Rusiji. I one se uopšte ne mogu zamrznuti i zapleniti.
O čemu se onda radi ako se zlato ne može istinski zapleniti? Stvar je u sekundarnim sankcijama koje bi pogodile svakoga ko bude pomagao Rusiji da transportuje zlato ili na bilo koji način posluje ovim plemenitim metalom. Tako da, primera radi, ukoliko bi Rusija htela da uveze kineske poluprovodnike za mikročipove i isplati transakciju zlatom, SAD bi teoretski mogle da nametnu sankcije entitetu u Kini koji je to zlato primio.
Možda je ideja da će SAD da sankcionišu recipijente ruskog zlata pomalo nategnuta, ali razmotrimo sledeće: u njujorškim Federalnim rezervama i dalje se (makar teoretski, jer niko to zasigurno ne zna) nalazi oko 6.000 tona zlata u inostranom vlasništvu.
Sada bi tih 6.000 tona, sudeći po ovom ruskom presedanu, moglo lako da bude zaplenjeno od strane američkih nadležnih organa - takoreći "pritiskom na dugme". Zašto da ne? Tu je, nadohvat ruke. Zašto bi onda druge države i dalje htele da čuvaju svoje zlato u Njujorku? Što ga ne bi vratile dok mogu (mada neće biti lako udaljiti to zlato od FED-a)?
Da, neki bi mogli da kažu kako SAD smatraju Rusiju "negativcem", a nas ostale ne. Okej, to je tačno danas, ali lista zemalja koje su u ovom ili onom momentu bile označene etiketom negativca poduža. Prisetimo se da je čak i jedna članica G7 - Francuska - bila stavljena na crnu listu 2003. godine, tokom rata u Iraku.
Prema tome, zasigurno ćemo gledati veliki beg deviznih rezervi iz američke jurisdikcije. Bajdenova odluka da zamrzne imovinu ruske Centralne banke je geopolitički značajna koliko i Niksonovo gašenje zlatnog standarda 1971. godine. Prisetimo se da je i taj potez isprva pozdravljan kao "privremena mera".
Geopolitičke posledice bile su, međutim, kolosalne. Trgovinski sistem zasnovan na petrodolaru koji je iz toga proistekao omogućio je Americi da "bombarduje" svet sankcijama i sekundarnim sankcijama, preuzimajući nadležnost nad celokupnom trgovinom koja se vrši u dolarima ili koja na bilo koji način prolazi kroz dolarski klirinški proces.
Američka hegemonija nad takozvanim "poretkom zasnovanim na pravilima" bila je finansijska više nego vojna. To znači da je poredak nametnut pretnjom sankcijskom "neutronskom bombom" svakome ko bi se zamerio američkom Trezoru.
"Neočekivane posledice"
A onda je 26. februara taj sistem krenuo silaznom putanjom, kada su rusofobni vašingtonski jastrebovi glupavo odlučili da započnu sukob sa državom koja poseduje sirovine bez kojih svet ne može da funkcioniše - Rusijom - i time aktivirali prelazak na drugačiji monetarni sistem, utemeljen u nečemu drugačijem od bezvrednog novca.
Naravno, zlato koje poseduju Rusija i Kina može poslužiti kao podloga za juan i rublju. Ali i sirovine se mogu koristiti kao kolateral, a to ima novčanu vrednost. Treba li napominjati da Rusija poseduje lavovski deo ključnih sirovina?
Ukratko, zapadni monetarni sistem zasnovan na američkom dolaru kao rezervnoj valuti samo što nije skončao u inflatornoj oluji, pošto će Sjedinjene Države izgubiti sposobnost da koriste kinesku ušteđevinu za finansiranje svog budžetskog i trgovinskog deficita. A ovo se dešava dok se generacije bejbi bumera penzionišu, zbog čega u SAD bujaju socijalni izdaci. Vojni budžet, kamate i obavezni socijalni izdaci već proždiru 100 odsto poreskih prihoda SAD. Prema tome, više nema izbora: FED će morati da doštampava novac kako bi pokrivao sve veće dodatne rashode.
Zoltan Požar, jedan od najuglednijih glasova Volstrita, objasnio je da je aktuelni monetarni sistem funkcionisao tako dugo zato što su cene sirovina oscilirale predvidivo unutar uskog koloseka - odnosno nisu bile pod ekstremnim pritiskom (i to upravo zato što su sirovine zalog za druge dužničke instrumente). Međutim, kada se čitav sektor sirovina nađe pod pritiskom, kao što je to sada slučaj, poludele cene sirovina pokreću širi talas nepoverenja u sistem. Upravo to je ono čemu danas svedočimo.
Zar antiruski jastrebovi nisu predvideli ove "neočekivane posledice"? Da li se iza plenidbe ruskih rezervi krije neka velika strategija - veća od iskonske mržnje prema svemu ruskom?
Ne, bio je to samo impuls. Ovo znamo po tome što su i FED i Evropska centralna banka izjavili da ih niko nije konsultovao ni povodom plenidbe, ni povodom progona sedam ruskih banaka iz SWIFT sistema finansijskog kliringa, pri čemu su dodali da bi bili protiv obe ove mere da ih je neko pitao za mišljenje. Bio je to autogol.
Kakva ironija! U žaru želje da unište rusku ekonomiju, američki jastrebovi su otvorili vrata Rusiji i Kini da otpočnu sa formiranjem novog monetarnog sistema koji bi bio temeljno odvojen od američke dolarske sfere.
sott
Realnost je da će aktuelna vojna operacija u Ukrajini vremenom postati jedva nešto više od fusnote u istoriji, ali će totalni finansijski rat protiv Rusije biti ključ za definisanje dolazećeg svetskog poretka. Štaviše, možda smo već svedočili momentu u kojem je ekonomska istorija promenila pravac kretanja: dana 26. februara, kolektivni Zapad je zamrznuo devizne rezerve Centralne banke Rusije koje su čuvane na Zapadu.
U suštini, Zapad je odlučio da suverene ruske rezerve evra, dolara i američkih državnih obveznica više "nisu novac". Sve je to postalo bezvredno u smislu novca kojim bi Rusija mogla da isplaćuje dugove inostranim kreditorima. Stavljanjem ruske Centralne banke pod sankcije takođe je postalo nemoguće da oni koji bi da kupuju robu, energente i sirovine plate ono što duguju ovoj banci.
Značaj ovog događaja može se ilustrovati činjenicom da su tokom jednog ranijeg sukoba vezanog za Ukrajinu - Krimskog rata koji se vodio od 1854. do 1856. godine - Britanija i Francuska bile u ratu sa Rusijom, ali je kroz ceo njegov tok ruska vlada nastavljala da plaća kamate britanskim poveriocima, dok je britanka vlada istovremeno isplaćivala svoja dugovanja ruskoj vladi.
Poruka je sada jasna - ako se čak i jednoj istaknutoj članici G20 može desiti da njene rezerve budu ugašene pritiskom na dugme, onda bi onima koji još uvek drže svoje "rezerve" u Njujorku bilo pametnije da ih prebace na neko drugo mesto dok još mogu! A ako se spremate za crne dane, kupite i čuvajte zlato.
Sankciona bomba
Mislili ste da su američke državne obveznice "novac" i da su nedodirljive? E pa, SAD su upravo proglasile obveznice u vlasništvu ruske Centralne banke ništavnim. Možda će - poput ruskih carskih obveznica koje su dekorisale evropska kupatila kao šareni ali bezvredni posteri - sada i Centralna banka Rusije koristiti američke državne obveznice koje poseduje kao toaletne postere, doduše ne tako šarene.
No, obratite pažnju, ima toga još! Prema nacrtu zakona koji se našao pred Senatom SAD, zlatne rezerve ruske Centralne banke biće zamrznute i zaplenjene. Međutim veliki problem sa ovom zakonodavnom inicijativom je taj što rusko zlato postoji. Radi se o fizički opipljivim zlatnim polugama (i to nekih 2.300 metričkih tona njih) koje vrede oko 150 milijardi dolara, i nalaze se u Rusiji. I one se uopšte ne mogu zamrznuti i zapleniti.
O čemu se onda radi ako se zlato ne može istinski zapleniti? Stvar je u sekundarnim sankcijama koje bi pogodile svakoga ko bude pomagao Rusiji da transportuje zlato ili na bilo koji način posluje ovim plemenitim metalom. Tako da, primera radi, ukoliko bi Rusija htela da uveze kineske poluprovodnike za mikročipove i isplati transakciju zlatom, SAD bi teoretski mogle da nametnu sankcije entitetu u Kini koji je to zlato primio.
Možda je ideja da će SAD da sankcionišu recipijente ruskog zlata pomalo nategnuta, ali razmotrimo sledeće: u njujorškim Federalnim rezervama i dalje se (makar teoretski, jer niko to zasigurno ne zna) nalazi oko 6.000 tona zlata u inostranom vlasništvu.
Sada bi tih 6.000 tona, sudeći po ovom ruskom presedanu, moglo lako da bude zaplenjeno od strane američkih nadležnih organa - takoreći "pritiskom na dugme". Zašto da ne? Tu je, nadohvat ruke. Zašto bi onda druge države i dalje htele da čuvaju svoje zlato u Njujorku? Što ga ne bi vratile dok mogu (mada neće biti lako udaljiti to zlato od FED-a)?
Da, neki bi mogli da kažu kako SAD smatraju Rusiju "negativcem", a nas ostale ne. Okej, to je tačno danas, ali lista zemalja koje su u ovom ili onom momentu bile označene etiketom negativca poduža. Prisetimo se da je čak i jedna članica G7 - Francuska - bila stavljena na crnu listu 2003. godine, tokom rata u Iraku.
Prema tome, zasigurno ćemo gledati veliki beg deviznih rezervi iz američke jurisdikcije. Bajdenova odluka da zamrzne imovinu ruske Centralne banke je geopolitički značajna koliko i Niksonovo gašenje zlatnog standarda 1971. godine. Prisetimo se da je i taj potez isprva pozdravljan kao "privremena mera".
Geopolitičke posledice bile su, međutim, kolosalne. Trgovinski sistem zasnovan na petrodolaru koji je iz toga proistekao omogućio je Americi da "bombarduje" svet sankcijama i sekundarnim sankcijama, preuzimajući nadležnost nad celokupnom trgovinom koja se vrši u dolarima ili koja na bilo koji način prolazi kroz dolarski klirinški proces.
Američka hegemonija nad takozvanim "poretkom zasnovanim na pravilima" bila je finansijska više nego vojna. To znači da je poredak nametnut pretnjom sankcijskom "neutronskom bombom" svakome ko bi se zamerio američkom Trezoru.
"Neočekivane posledice"
A onda je 26. februara taj sistem krenuo silaznom putanjom, kada su rusofobni vašingtonski jastrebovi glupavo odlučili da započnu sukob sa državom koja poseduje sirovine bez kojih svet ne može da funkcioniše - Rusijom - i time aktivirali prelazak na drugačiji monetarni sistem, utemeljen u nečemu drugačijem od bezvrednog novca.
Naravno, zlato koje poseduju Rusija i Kina može poslužiti kao podloga za juan i rublju. Ali i sirovine se mogu koristiti kao kolateral, a to ima novčanu vrednost. Treba li napominjati da Rusija poseduje lavovski deo ključnih sirovina?
Ukratko, zapadni monetarni sistem zasnovan na američkom dolaru kao rezervnoj valuti samo što nije skončao u inflatornoj oluji, pošto će Sjedinjene Države izgubiti sposobnost da koriste kinesku ušteđevinu za finansiranje svog budžetskog i trgovinskog deficita. A ovo se dešava dok se generacije bejbi bumera penzionišu, zbog čega u SAD bujaju socijalni izdaci. Vojni budžet, kamate i obavezni socijalni izdaci već proždiru 100 odsto poreskih prihoda SAD. Prema tome, više nema izbora: FED će morati da doštampava novac kako bi pokrivao sve veće dodatne rashode.
Zoltan Požar, jedan od najuglednijih glasova Volstrita, objasnio je da je aktuelni monetarni sistem funkcionisao tako dugo zato što su cene sirovina oscilirale predvidivo unutar uskog koloseka - odnosno nisu bile pod ekstremnim pritiskom (i to upravo zato što su sirovine zalog za druge dužničke instrumente). Međutim, kada se čitav sektor sirovina nađe pod pritiskom, kao što je to sada slučaj, poludele cene sirovina pokreću širi talas nepoverenja u sistem. Upravo to je ono čemu danas svedočimo.
Zar antiruski jastrebovi nisu predvideli ove "neočekivane posledice"? Da li se iza plenidbe ruskih rezervi krije neka velika strategija - veća od iskonske mržnje prema svemu ruskom?
Ne, bio je to samo impuls. Ovo znamo po tome što su i FED i Evropska centralna banka izjavili da ih niko nije konsultovao ni povodom plenidbe, ni povodom progona sedam ruskih banaka iz SWIFT sistema finansijskog kliringa, pri čemu su dodali da bi bili protiv obe ove mere da ih je neko pitao za mišljenje. Bio je to autogol.
Kakva ironija! U žaru želje da unište rusku ekonomiju, američki jastrebovi su otvorili vrata Rusiji i Kini da otpočnu sa formiranjem novog monetarnog sistema koji bi bio temeljno odvojen od američke dolarske sfere.
sott
