Gdje su sve to ruske vojne baze po svijetu?

Dok nepotvrđene informacije sugerišu da Rusija planira da proširi svoje prisustvo u Siriji, glasine u vezi sa uspostavljanjem vazdušne baze u Belorusiji u poslednjih nekoliko meseci se sve češće mogu pročitati u ruskim i zapadnim medijima. Koliko istine tu ima i gde je zaista skoncentrisana ruska vojna sila u inostranstvu?

Ranije ovog meseca, citirajući izvore iz jedne nevladine organizacije sa sedištem u Londonu, počele su da kruže informacije da Rusija planira da proširi svoje prisustvo u Siriji otvarajući novi aerodrom. Kremlj je ubrzo sve ovo demantovao, ali uprkos tome, one i dalje cirkulišu.

Takođe, NATO u poslednjih nekoliko meseci spekuliše o ruskom potencijalu za izgradnju nove vazdušne baze u susednoj Belorusiji, a glasine su utihnule tokom ove nedelje kada su ruski i beloruski zvaničnici saopštili da to pitanje nije razmatrano i da možda još dugo neće biti tema razgovora.

Probaćemo da razjasnimo koje to baze u inostranstvu Rusija već ima i gde se one nalaze.

Ruski vojni objekti u inostranstvu, prema ruskom portalu „Gazeta“ pretežno se nalaze na teritoriji bivšeg SSSR-a. To su uglavnom vazdušne baze, sistemi protivvazdušne odbrane, kao i sistemi za praćenje situacije u svemiru, prenosi „Gazeta“.

Prema podacima Ministarstva odbrane, ukupna površina ovih objekata iznosi više od 700.000 hektara, uključujući i vodu u jezeru Isik Kul, najvećem jezeru u Kirgiziji.

Posle referenduma na Krimu, kada je prošle godine poluostrvo ponovo pripojeno Rusiji, ruske oružane snage su preuzele kontrolu nad svimobjektima ruske Crnomorske flote. Osim toga, vojska ponovo upravlja radarskom stanicom Dnjepar u Sevastopolju (koja će nakon modernizacije opet biti u funkciji sledeće godine), kao i kosmičko-komunikacionim sistemom „Pluton“ u Evpatoriji na Krimu (takođe u procesu modernizacije).

Ruski vojni objekti u inostranstvu koji imaju status vojnih baza nalaze se u Belorusiji, Kazahstanu, Tadžikistanu, Jermeniji i Kirgistanu, kao i u Siriji i Vijetnamu, Gruziji, Moldaviji, Južnoj Osetiji, Abhaziji i Pridnjestrovlju.

Najviše pažnje danas, međutim, upravo privlače ruske vojne baze u inostranstvu.

„Gazeta“ podseća da se (trenutno najaktuelnija) avio-baza Hmejmim nalazi u Siriji u severozapadnoj provinciji Latakija. Kontingent ruske avijacije se od nedavno bori protiv terorista u toj zemlji. Zakonski, ističe portal, baza ne pripada Rusiji, ali je njena vojska aktivno koristi, dok je 600 ruskih pomorskih pešadinaca obezbeđuje.


Rusija u Siriji u gradu Tartusu takođe ima objekte koje koristi za popravke i pružanje logističke pomoći. Jedini ruski mornarički logistički centar na Mediteranu, objekat u Tartusu, održavaju civilni izvođači, a veruje se da ga čuvaju i dva voda pomorske pešadije.

„Zanimljivo je", ističe „Gazeta“, „da je početkom 2015. sirijski predsednik Bašar el Asad rekao da mu ne bi smetalo da Rusija pretvori logistički objekat u Tartusu u punopravnu vojnu bazu. Za sada, Rusija nije potvrdila da ima ikakve planove da promeni status ovog objekta“.


​Još jedan logistički centar koji koriste brodovi ruske mornarice nalazi se u Vijetnamu u zalivu Kamran. Nekada su ga koristile sovjetske i ruske vazdušne i pomorske snage, ali je zakup baze Rusiji istekao 2004. godine. Ipak, krajem prošle godine Rusija i Vijetnam potpisale su ugovor o formiranju zajedničke baze za održavanje i popravku podmornica u zalivu Kamran. Takođe, tokom 2014. Ruski avion Il-78 za dopunu goriva u vazduhu počeo je da koristi Kamran, kako bi omogućio dopunu gorivom bombardere Tu-95 u regionu Pacifika.

Južna Osetija

Od 2008. godine Južna Osetija postala je domaćin četvrte ruske vojne baze, sa sedištem u Činvaliju, pa sa ostalim objektima lociranim na Javi (vojni kamp i vazduhoplovna baza), Kurtu (vazduhoplovna baza) i Džartsemi (poligon za obuku) ruski kontingent broji 4. 000 ljudi.

Još 4.000 ruskih trupa stacionirano je u sedmoj Krasnodarskoj bazi, lociranim u Guadauta i Očamčira oblastima u Abhaziji. Štab baze nalazi se u Sukhumiju. Drugi objekti uključuju Bombora vojni aerodrom u blizini Guadaute, teren za obuku i deo luke u Očamčiri, i ujedinjene garnizone u Kodori klisuri u blizini hidrocentrale Inguri.

Procenjuje se da je 1.500 ruskih mirotvoraca smešteno u Republici Transnitriji, a osoblje se periodično smenjuje.

U susedstvu

Ka jugu, Rusija ima dva vojna objekta u Jermeniji. U gradu Gjumriju, u blizini granice sa Gruzijom, nalazi se 102. ruska vojna baza koja se sastoji od zajedničkog PVO sistema članica ZND. Pod njenim okriljem radi zajednički aerodrom u Erebuniju, nedavno renoviran sa novim administrativnim zgradama, objektima za skladištenje goriva i heliodromima. Veruje se da se osoblje baze u Gjumriju broji 3.200 ljudi.

Ka zapadu, Rusija je uzela u zakup dve baze u Beolorusiji — sa dogovorom da će ih koristiti do 2020. godine. To uključuje raketni sistem upozorenja u blizini Baranovića u centralnoj Belorusiji, koji je takođe pod ingerencijama zajedničkog PVO sistema članica ZND.

​Drugi objekat je niskofrekventni transmiter 43. komunikacionog centra ruske mornarice, koji se nalazi u blizini grada Vilejka. Ovo je značajan objekat za slanje naređenja ruskim nuklearnim podmornicama u Atlantiku, Indijskom okeanu i nekim delovima Pacifika. On je takođe značajan za svemirske snage, odbrambene snage svemira i strateške raketne snage. Ruske baze u Belorusiji imaju oko 1.500 članova.

Komentarišući glasine o novoj bazi, „Gazeta“ podseća da se o „pitanju kreiranja ruske vazduhoplovne baze dugo razgovara“, a rusko Ministarstvo odbrane objavilo je pre dve godine planove za otvaranje baze za višenamenske lovce Su-27M3 negde na teritoriji Belorusije. Do sada, odgovarajuća lokacija nije pronađena, kao ni, očigledno, politička volja za tako nešto.

U centralnoj Aziji, u Kirgistanu, Rusija ima veliku bazu u Kantu. Priča se da ova baza ima 250 vojnika i vojnika ugovoraca, kao i 150 regruta. Veruje se da baza prvenstveno ima kontingent helikoptera Mi-8 i avione za podršku avionima Su-25. Takođe je sposobna da primi transportne avione An-22 u Il-76, kao i putničke Tu-154, Jak-42, An-12 i druge komercijalne avione.

U Kirgistanu se takođe nalazi baza testiranje protiv podmorničke avijacije, kao i ruski 338 komunikacioni centar, kao i seizmološka stanica koju koriste ruske strateške raketne snage.

U Kazahstanu, Rusija koristi poligon Sari-Šaganu, kako bi testirala raketnu tehnologiju za vazdušnu odbranu. Sapi-Šagan ima i inženjersku radio-jedinicu, i često je uključena u vežbe velikog obima. U gradu Kostanaju, na severozapadu zemlje, nalazi se puk ruskih transportnih aviona.

U Kazahstanu je i svetski poznat kosmodrom Bajkonur.

U Tadžikistanu se nalazi 201. vojna baza, koja broji 7.500 ljudi i između ostalog, primarni cilj joj je da asistira tadžikistanskim snagama bezbednosti kako bi se osigurala odbrana granice između Tadžikistana i Avganistana.

„Gazeta“ napominje da se u „Tadžikistanu nalazi i ruski prozor u svemir". Na planini Pamir, na 2.2 kilometara iznad nivoa mora, Rusija ima objekat za nadzor svemira, namenjenom za detekciju i analizu svemirskih objekata.

„Poslednjih godina Rusija je redukovala svoj angažman izvan sopstvenih granica. To uključuje zatvaranje ruske radarske stanice u Gabali u Azerbejdžanu, koja je nekada brojala 2.000 članova, koja je 2013. godine prebačena u Azerbejdžan.

Pre 15 godina Rusija je raspustila radarsku stanicu „Darjal“ u Mukačevu, u zapadnoj Ukrajini. Takođe čuvena ruska obaveštajna stanica u Lurdesu na zapadu Kube zatvorena je 2002. godine. Glasine da će ponovo biti otvorena demantovala je kubanska vlada.

Broj ruskih vojnih baza u inostranstvu je relativno mali, navodi „Gazeta“. Sa druge strane, SAD imaju daleko veći broj baza, preko 25, i vojno su prisutne u gotovo čitavoj Evropi, zemljama Persijskog zaliva, Avganistanu, Južnoj Koreji, Japanu i Australiji.