Vlast uvlači građane u krvne delikte na pozitivan i vedar način. Brine se da im rascopane glave i odvaljeni bubrizi ne pokvare raspoloženje. Rezonira ka služba hitne psihološke pomoći: zašto bi građani zbog nasilja koje im se događa prid nosom bili deprimirani?
‘Evo ti bogami Kolinda zahvaljuje. Ma bravo, nije to mala čast’, rekla je zureći u novine građanka građaninu, koji je stjecajem okolnosti i njezin suprug.
‘Meni?!’ zinuo je muž.
‘Zahvaljuje građanima Splita. A valjda si i ti građanin Splita.’
‘Ha, još ovo malo, dok ne postanen građanin s onoga svita… A kojin povodom mi predsjednica zahvaljuje?’
‘Povodom onog napada na vaterpoliste Crvene zvezde na rivi.’
‘Nemoj me jebat?’
‘Časna rič. Evo šta je napisala na tviteru: ‘Huliganstvo je pošast suprotna idealima sporta, a svako nasilje neprihvatljivo. Zahvaljujem građanima Splita koji su odmah stali u obranu tih vrijednosti.”
‘Čekaj malo… Ja san, koliko se sićan, gleda televiziju, čita knjigu, rješava križaljku, ruča paštafažol i posli obida po ure ubija oko na kauču. Nisan, dakle, staja u obranu nikakvih ‘vrijednosti’.’
‘Pa nisu svi građani Splita gledali televiziju i rješavali križaljku, jebi ga…’
‘A nisan, da buden iskren, primjetija ni da su se ostali ubili od branjenja ikakvih ‘vrijednosti’. Naročito kad je rič o, kako si ono rekla, idealima sporta i neprihvatljivosti nasilja. Bija je to za građane, koliko san ja uspija skužit, dan ka i svaki drugi.’
‘A čuj, valja je predsjednica bolje informirana.’
‘Kako će ona u Zagrebu bit bolje informirana od mene koji san u Splitu?’
‘Šta se sad praviš blesav, mili. Pa dobro znaš da vlast uvik raspolaže informacijama koje su ostatku nacije nepoznate. Vlast bolje od građana zna šta građani rade. Ona ima precizne obavijesti o tome da građani, time šta ne čine ništa, najenergičnije brane kolekciju ‘vrijednosti’ koje se trenutno nose.’
‘I šta joj to znači da su građani ‘odmah stali u obranu tih vrijednosti’? Kad su ono huligani jurili i mlatili vaterpoliste iz Beograda, zar nije riva bila puna građana Splita? I šta su ti građani, a bilo ih je stotine, tad – odnosno ‘odmah’ – radili? Mučali su i gledali cipačinu, ili su okretali glavu na drugu stranu i pravili se da to nije njihov posal. Jel tako?’
‘A je, tako je…’
‘Kad je oni momak od straja skočija u more, samo mu je jedna cura išla dat ruku da izađe na obalu, ne bi reka ni da je punoljetna… Znači, stojiš na rivi, mučiš i ne mišaš se dok traje pičvajz i nasilje, ponašaš se maksimalno pizdunski, i na ti način si ka građanin ‘odmah stao u obranu vrijednosti’. Predsjednica Republike Hrvatske će tvoju indiferencu, ili tvoj straj u kostima, svejedno, proglasit herojskim humanističkim podvigom.’
‘A čuj, mili, možda predsjednica na ovi način zahvaljuje svim građanima koji nisu lemali vaterpoliste iz Srbije. Razumiš? Može bit da ona smatra kako je dovoljno da prođeš kraj nekog Srbina i kontroliraš se toliko da ga ne ošajdariš motkom po glavi, pa time automatski staješ u obranu sportskih ideala, politike nenasilja i građanskog humanizma. Ko zna, možda će uskoro za to dilit i državna odlikovanja. A nemoš poreć da u subotu na splitskoj rivi ogromna većina građana Splita nije tukla srpske sportaše, nego ih je mlatila neznatna manjina, šačica građana koje zovemo huliganima.’
‘Eeee, živa je šteta šta Kolinda nije imala tviter u devedesetima, dok smo u Splitu imali Loru u punom pogonu…’
‘Zašto, mili?’
‘Pa i tad su svi građani Splita znali šta se događa u Lori, jerbo ih je onih par luđaka iz jednih nezavisnih novina o tome potanko informiralo, ali nisu svi građani zatvarali, mučili i ubijali civile srpske nacionalnosti. To je radila samo šačica njih, a ogromna većina se pravila da ne zna ono šta je svima poznato. Jel tačno?’
‘Tačno je. Jedni su mučili, a drugi su mučali.’
‘E, a da je bilo Kolinde i tvitera, ovi šta su mučali bi dobili javnu zahvalu s najviše državne pozicije.’
‘Pa i dobili su je, mili, samo šta nije bila glasno izrečena i lansirana priko društvenih mreža. Iako moram napomenit kako, bez obzira na sve, nisu građani bili ti koji su otvorili logor u Lori, nego je to učinila državna vlast, ista ona koju Kolinda danas reprezentira. Na ti je način, otvaranjem logora, vlast ‘stala u obranu vrijednosti’ koje je smatrala važnim. Štitila je sportske ideale i poručivala da je ‘svako nasilje neprihvatljivo’.’
‘E znan, mila, al u kasnijim je suđenjima, koje je aranžirala država, ispalo da su zločini u Lori bili hir grupice huligana, a ne realizacija državne politike… Vidiš kako se u slučaju napada na vaterpoliste tradicija zgodno obnavlja: vlast se oglašava nakon počinjena zlodjela i zahvaljuje građanima šta nisu činili ono na šta ih vlast cilo vrime nagovara.’
‘Na ti način gospođa sa Pantovčaka pere ruke i sebi i građanima, jer je kompletna odgovornost pribačena na huligane.’
‘Razumi se. Ako svekoliko hrvatsko građansko društvo, na čelu s dragin rukovodstvom, zamislimo, na primjer, ka jednu brižno održavanu gradsku četvrt, onda su huligani oni kontejneri uz cestu u koje ubacujemo škovace šta ih proizvodi cili kvart.’
‘Šta bi bila ta silna briga prema građanstvu, mili? Populizam?’
‘Populizam, propalizam, prolupizam, isti kurac… Svejedno je kako ćemo nazvat tehniku uvlačenja građana u krvne delikte.’
‘Koliko ja kužin stvari, zadaća populističke vlasti je da se građani uvik osjećaju dobro. Ćutiš li se slučajno utučeno ili pizdunski, tu je vlast da ti skine teret sa duše i zahvali ti na uzornom ponašanju. Meni to pari ka šamanska furka, svako malo prirediš seanse kolektivnog samoolakšavanja.’
‘Logična stvar. Jer normalno bi bilo očekivat da će mnogi građani Splita osjećat sram šta propalice u njihovom gradu lemaju Srbe, samo zato šta su Srbi, dok oni muče, mirno šetaju i gledaju svoja posla.’
‘Pa i tribaju osjećat sram!’
‘Naravski, mila. Ti sram bi već nešto značija. Sa stidom bi se moglo nekog vraga počet. To je u našin okolnostima jedina emocija u koju bi vridilo uložit nadu… Ali vlast to ne želi, jebi ga. Ona uvlači građane u krvne delikte na pozitivan i vedar način. Brine se da im rascopane glave i odvaljeni bubrizi ne pokvare raspoloženje. Rezonira ka služba hitne psihološke pomoći: zašto bi građani zbog nasilja koje im se događa prid nosom bili deprimirani?’
‘Je, ubrala san tu logiku. Triba in građanin koji će reć: Vidiš, kad god činin kuco i okrićen glavu na drugu stranu, kad god junački mučim, oni me pohvale priko tvitera. Znači da je moja moralna situacija skroz okej.’
‘Isto ka šta je bilo i sa Lorom. Kolinda tad nije imala tviter da se oglasi, ali se u onoj sveopćoj tišini jasno pripoznavala poruka s državnog vrha: Hvala ti, građanine Splita, šta tako postojano mučiš!’
‘Tu me, mili, malo buniš sa mišanjem dijalekata. Mučiš kao kad šutiš ili mučiš kao kad masakriraš?’
‘Svejedno, mila, ne triba se sad zamarat detaljima…’
portalnovosti
‘Evo ti bogami Kolinda zahvaljuje. Ma bravo, nije to mala čast’, rekla je zureći u novine građanka građaninu, koji je stjecajem okolnosti i njezin suprug.
‘Meni?!’ zinuo je muž.
‘Zahvaljuje građanima Splita. A valjda si i ti građanin Splita.’
‘Ha, još ovo malo, dok ne postanen građanin s onoga svita… A kojin povodom mi predsjednica zahvaljuje?’
‘Povodom onog napada na vaterpoliste Crvene zvezde na rivi.’
‘Nemoj me jebat?’
‘Časna rič. Evo šta je napisala na tviteru: ‘Huliganstvo je pošast suprotna idealima sporta, a svako nasilje neprihvatljivo. Zahvaljujem građanima Splita koji su odmah stali u obranu tih vrijednosti.”
‘Čekaj malo… Ja san, koliko se sićan, gleda televiziju, čita knjigu, rješava križaljku, ruča paštafažol i posli obida po ure ubija oko na kauču. Nisan, dakle, staja u obranu nikakvih ‘vrijednosti’.’
‘Pa nisu svi građani Splita gledali televiziju i rješavali križaljku, jebi ga…’
‘A nisan, da buden iskren, primjetija ni da su se ostali ubili od branjenja ikakvih ‘vrijednosti’. Naročito kad je rič o, kako si ono rekla, idealima sporta i neprihvatljivosti nasilja. Bija je to za građane, koliko san ja uspija skužit, dan ka i svaki drugi.’
‘A čuj, valja je predsjednica bolje informirana.’
‘Kako će ona u Zagrebu bit bolje informirana od mene koji san u Splitu?’
‘Šta se sad praviš blesav, mili. Pa dobro znaš da vlast uvik raspolaže informacijama koje su ostatku nacije nepoznate. Vlast bolje od građana zna šta građani rade. Ona ima precizne obavijesti o tome da građani, time šta ne čine ništa, najenergičnije brane kolekciju ‘vrijednosti’ koje se trenutno nose.’
‘I šta joj to znači da su građani ‘odmah stali u obranu tih vrijednosti’? Kad su ono huligani jurili i mlatili vaterpoliste iz Beograda, zar nije riva bila puna građana Splita? I šta su ti građani, a bilo ih je stotine, tad – odnosno ‘odmah’ – radili? Mučali su i gledali cipačinu, ili su okretali glavu na drugu stranu i pravili se da to nije njihov posal. Jel tako?’
‘A je, tako je…’
‘Kad je oni momak od straja skočija u more, samo mu je jedna cura išla dat ruku da izađe na obalu, ne bi reka ni da je punoljetna… Znači, stojiš na rivi, mučiš i ne mišaš se dok traje pičvajz i nasilje, ponašaš se maksimalno pizdunski, i na ti način si ka građanin ‘odmah stao u obranu vrijednosti’. Predsjednica Republike Hrvatske će tvoju indiferencu, ili tvoj straj u kostima, svejedno, proglasit herojskim humanističkim podvigom.’
‘A čuj, mili, možda predsjednica na ovi način zahvaljuje svim građanima koji nisu lemali vaterpoliste iz Srbije. Razumiš? Može bit da ona smatra kako je dovoljno da prođeš kraj nekog Srbina i kontroliraš se toliko da ga ne ošajdariš motkom po glavi, pa time automatski staješ u obranu sportskih ideala, politike nenasilja i građanskog humanizma. Ko zna, možda će uskoro za to dilit i državna odlikovanja. A nemoš poreć da u subotu na splitskoj rivi ogromna većina građana Splita nije tukla srpske sportaše, nego ih je mlatila neznatna manjina, šačica građana koje zovemo huliganima.’
‘Eeee, živa je šteta šta Kolinda nije imala tviter u devedesetima, dok smo u Splitu imali Loru u punom pogonu…’
‘Zašto, mili?’
‘Pa i tad su svi građani Splita znali šta se događa u Lori, jerbo ih je onih par luđaka iz jednih nezavisnih novina o tome potanko informiralo, ali nisu svi građani zatvarali, mučili i ubijali civile srpske nacionalnosti. To je radila samo šačica njih, a ogromna većina se pravila da ne zna ono šta je svima poznato. Jel tačno?’
‘Tačno je. Jedni su mučili, a drugi su mučali.’
‘E, a da je bilo Kolinde i tvitera, ovi šta su mučali bi dobili javnu zahvalu s najviše državne pozicije.’
‘Pa i dobili su je, mili, samo šta nije bila glasno izrečena i lansirana priko društvenih mreža. Iako moram napomenit kako, bez obzira na sve, nisu građani bili ti koji su otvorili logor u Lori, nego je to učinila državna vlast, ista ona koju Kolinda danas reprezentira. Na ti je način, otvaranjem logora, vlast ‘stala u obranu vrijednosti’ koje je smatrala važnim. Štitila je sportske ideale i poručivala da je ‘svako nasilje neprihvatljivo’.’
‘E znan, mila, al u kasnijim je suđenjima, koje je aranžirala država, ispalo da su zločini u Lori bili hir grupice huligana, a ne realizacija državne politike… Vidiš kako se u slučaju napada na vaterpoliste tradicija zgodno obnavlja: vlast se oglašava nakon počinjena zlodjela i zahvaljuje građanima šta nisu činili ono na šta ih vlast cilo vrime nagovara.’
‘Na ti način gospođa sa Pantovčaka pere ruke i sebi i građanima, jer je kompletna odgovornost pribačena na huligane.’
‘Razumi se. Ako svekoliko hrvatsko građansko društvo, na čelu s dragin rukovodstvom, zamislimo, na primjer, ka jednu brižno održavanu gradsku četvrt, onda su huligani oni kontejneri uz cestu u koje ubacujemo škovace šta ih proizvodi cili kvart.’
‘Šta bi bila ta silna briga prema građanstvu, mili? Populizam?’
‘Populizam, propalizam, prolupizam, isti kurac… Svejedno je kako ćemo nazvat tehniku uvlačenja građana u krvne delikte.’
‘Koliko ja kužin stvari, zadaća populističke vlasti je da se građani uvik osjećaju dobro. Ćutiš li se slučajno utučeno ili pizdunski, tu je vlast da ti skine teret sa duše i zahvali ti na uzornom ponašanju. Meni to pari ka šamanska furka, svako malo prirediš seanse kolektivnog samoolakšavanja.’
‘Logična stvar. Jer normalno bi bilo očekivat da će mnogi građani Splita osjećat sram šta propalice u njihovom gradu lemaju Srbe, samo zato šta su Srbi, dok oni muče, mirno šetaju i gledaju svoja posla.’
‘Pa i tribaju osjećat sram!’
‘Naravski, mila. Ti sram bi već nešto značija. Sa stidom bi se moglo nekog vraga počet. To je u našin okolnostima jedina emocija u koju bi vridilo uložit nadu… Ali vlast to ne želi, jebi ga. Ona uvlači građane u krvne delikte na pozitivan i vedar način. Brine se da im rascopane glave i odvaljeni bubrizi ne pokvare raspoloženje. Rezonira ka služba hitne psihološke pomoći: zašto bi građani zbog nasilja koje im se događa prid nosom bili deprimirani?’
‘Je, ubrala san tu logiku. Triba in građanin koji će reć: Vidiš, kad god činin kuco i okrićen glavu na drugu stranu, kad god junački mučim, oni me pohvale priko tvitera. Znači da je moja moralna situacija skroz okej.’
‘Isto ka šta je bilo i sa Lorom. Kolinda tad nije imala tviter da se oglasi, ali se u onoj sveopćoj tišini jasno pripoznavala poruka s državnog vrha: Hvala ti, građanine Splita, šta tako postojano mučiš!’
‘Tu me, mili, malo buniš sa mišanjem dijalekata. Mučiš kao kad šutiš ili mučiš kao kad masakriraš?’
‘Svejedno, mila, ne triba se sad zamarat detaljima…’
portalnovosti
