Nemački javni radio, Deutschlandfunk (DF), opisao je Hrvatsku u velikom članku "Hrvatska neriješena povijest" kao zemlju koja u pet godina članstva u EU uopše nije napredovala, u kojoj radikalna desnica i dalje uzdrmava društvo. "Rat, neprijatelj, domovina, narod, izdaja - to su ključni izrazi iz radikalnog političkog rečnika koji se i dalje koristi uz uzavrele strasti", piše Norbert Mappes-Niediek.
On je na početku opisao kako je Slobodan Praljak primio osuđujuću presudu u Hagu, da bi potom primetio da je druga vest tog dana bila reakcija hrvatskih vlasti. Premijer je, podseća on, pričao o dubokoj moralnoj nepravdi. - Pritom nije mislio na logore za ubijanje i bombardovanje stambenih četvrti za šta je general osuđen. Nepravednom je smatrao presudu - navodi DF.
Tako se dolazi do treće vesti koja je tog dana potresla Hrvatsku: sud je intervenciju hrvatskih vojnih snaga u ratu u BiH proglasio "kriminalnim poduhvatom". Nakon objašnjenja nemačkoj publici da je Hercegovina krševito zaleđe turističke Dalmacije, sociološkinja iz Zagreba Dinka Ćorkalo-Biruški opisala je šta se u Hrvatskoj danas događa:
- Nakon rata svi smo se radovali da je to gotovo, da ostaje iza nas. Sada počinje budućnost, mislili smo, sad ćemo napred. Sad ćemo graditi, osigurati se, negovati naše ranjene i oplakati naše žrtve, a zatim krenuti napred. Ali, tada je počelo ono što smatram glorifikovanjem i božanskim poštovanjem rata. Ne postoji nikakav drugi narativ osim onog o pobedi, o 'nama' Hrvatima, o 'našim' žrtvama, o 'našim' patnjama. Na takav način u javnom prostoru ne može se graditi nikakav identitet."
Reč je o sve zapenjenijim raspravama u javnosti, s izrazima poput rata, neprijatelja, domovine, naroda i izdaje. Hrvatska, piše DF, nije našla način da svoj nacionalni identitet počne graditi na temelju nekih pozitivnih stvari i sada je jasno da je gotova faza uzbuđenosti pred reformama kojom je godinama orkestrirao HDZ. DF stanje u Hrvatskoj opisuje kao "sindrom". Politikolog Dejan Jović ničemu se ne čudi.
- Deo reformskih procesa se simulirao, iza njih nije stajala nikakva volja. Isti fenomen prisutan je i u zemljama poput Poljske ili Mađarske, a u ekonomskom smislu u Rumunjskoj i Bugarskoj. U tim zemljama mahom vladaju konzervatvni i nacionalistički krugovi - primetio je Jović. U današnjoj Hrvatskoj, nastavlja DF, stvari poput Europe, izgradnje, gospodarstva, demokratije - deluju nestvarno i često se citiraju izrazito cinično.
- 22 godine nakon kraja rata i nakon 26 godina nezavisnosti u Hrvatskoj niko više nije ničim oduševljen. Široka javnost, tzv. stanovništvo, nije masovno pohrlilo na obeležavanje Sećanja na Slobodana Praljka. Parkirališta rezervisana za tu namenu, ostala su prazna. Iz najdalje provincije stigla su samo tri autobusa - opisao je za DF izdavač i esejist Nenad Popović, koji je deo mladosti proveo u Nemačkoj.
DF dalje navodi i to da udruženja ratnih veterana predstavljaju 500.000 ljudi, što je za zemlju od nešto malo više od četiri miliona stanovnika, fantastično preterana brojka. Izraz "branitelj", podseća DF, novohrvatski je izraz, a udruženja bdu nad ispunjavanjem njihovih zahteva, očuvanjem njihove slave i slikom njihovih neprijatelja. U politici se takvim veteranima suprotstavlja malo ko. Govori o trijumfalnoj pobedi nad velikosrpskoj agresiji i o junačkoj obrani, podležu strogim pravilima izražavanja.
Prvenstveno je Ustav navodio definiciju legitimnog i opravdanog Domovinskog rata s njegovim obrambenim i oslobodilačkim karakterom protiv JNA samo za onaj u Hrvatskoj. No, vremenom se to stalo primenjivati i za mešanje Hrvatske u rat u BiH. U takvoj atmosferi dočekana je presuda generalu Praljku. A kad neko krene propitivati šta se sve događalo u ratu ili financijska prava branitelja, nađe se na udaru tzv. braniteljskih udruženja.
Nije reč o strahu koliko o nelagodi s kojom se nameću teme poput privilegija branitelja, jer se svaka reč može pogrešno protumačiti ako se dira u hrvatsku bezgraničnu zahvalnost braniteljima, u poštovanje njihove žrtve. I na kraju to pitanje: "Gde si ti bio 1991.?" Moralna ucena služi tome kako bi nacionalistička vladajuća stranka i dalje mogla pobeđivati na izborima, uprkos teškoj gospodarskoj situaciji i sveopštoj depresiji.
A da socijaldemokrati iz opozicije ne mogu ništa učiniti, smatra Jović, krivi su si oni sami. - Oni nisu ponudili nikakvo drugačije izražavanje o 90-ima. Igrali su isključivo na gostujućem terenu i pokušavali pobediti u igri, sledeći pravila one druge strane - kazao je. Naravno da pritom redovno gube. Gospodarstvo koje stoji, nikakve perspektive mladih, masovno iseljavanje, sve je to kao tema ostalo iza rasprava o ratu.
Hrvatska ima 1,2 miliona radnih mesta, od ulaska u EU 2013. godišnje gubi 25.000 stanovnika, sve češće cele porodice. Upravo to u svom romanu "Stajska bolest" opisuje Slađana Bukovac. - Stajska bolest je izraz koji se koristi za stanje konja koje se pojavljuje kad su predugo u svom boksu i onda stanu snažno gurati na sve strane. Potrebno im je kretanje. Ne vide izlaz iz svog stanja. To je otprilike situacija u kakvoj danas vidim ovdašnje ljude - objasnila je spisateljica.
Kao primer ona navodi svoj gradić Glinu koja je u ratu bila okupirana, a danas, uprkos tome što se nalazi samo 75 kilometara od Zagreba, njom i danas vladaju ratno beznađe, prodavnice su prazne, kao i firme. Jedino što je tamo puno ljudi je biro za nezaposlene i tamo nisu srećni što se zatekli niti doseljeni BiH izbeglice koji su došli na nekadašnje mesto Srba iz tog kraja. Što se nje tiče, neverovatno joj je da ta teritorija kao da nikome nije potrebna, čak niti toliko dugo nakon rata.
DF dalje opisuje uspon radikalnih nacionalista od 2012., još od doba kad je Hrvatska imala vladu socijaldemokrata i levih liberala i kada je Tomislav Karamarko, samo zbog tek pokojeg postotka na izborima više, okupio oko sebe radikale. I pobedio uprkos koruptivnim aferama oko sebe. Da bi nakon samo pola godine i nakon najnovije afere morao otići. On je otišao, ali se nije ništa promenilo niti dolaskom Andreja Plenkovića.
- On posebno pripada, recimo tako, umerenom, centrističkom, proevropskom krilu HDZ-a. Ali iako je predsednik stranke, nije mu uspelo da se distancira od takvog načina izražavanja koji se godinama razvijao i koji je postao sastavnim delom partijskom identiteta, pa i cele Hrvatske dok je HDZ vodi - objasnio je Jović.
Do prekrajanja Ustava u smislu u kojem se to dogodilo u Poljskoj ili Mađarskoj, u Hrvatskoj nije došlo, barem ne još, kako i zbog velikog dela Hrvata koji su protiv autoritarnih nastojanja, tako i zbog relevantnog dela HDZ-a koji takođe tako razmišlja. No, zato su srezana sredstva nevladinim udruženjima koje su kritički raspoložene. A stanje se oseti i u tretmanu srpske manjine, danas puno manjoj nego što je bila nekada. U priči o nacionalnom junaštvu za Srbe je rezervisana samo uloga neprijatelja.
A onda se oni počinju deklarisati kao katolici i kao Hrvati. Kad je Milorad Pupovac o napadima, poniženjima i vređanjima Srba izvestio predsednicu Kolindu Grabar Kitarović, ona je sve to odbacila. Na primanju za Novu godinu SNV-a, što je uobičajeno za predsednika, ona se demonstrativno držala po strani.
DF dalje objašnjava i rehabilitovanje ustaštva, opisuje istorijski uspon ustaša uz pomoć Mussolinija, potom s početkom rata i nacista, te kako su ustaše, dok je cela zemlja apsolutno zavisila o fašističkoj Italiji i nacističkoj Nemačkoj, proglasili "nezavisnu" državu. Dok je Franjo Tuđman bio živ, ustaše su važile za zločinačku organizaciju.
Tuđman je sada odavno mrtav i odjednom se među istoričarima počelo zastupati, ne da u Jasenovcu nije bilo zločina, ali svakako da su zločine činili neki drugi, da je NDH to morala zbog Nemačke, ili da su tamo bili zatvoreni pobunjenici, pa su si sami krivi. - I najvažnije, ono - Pogledajte što se dogodilo 1945. - opisao je istorčar Tvrtko Jakovina.
Poslednjih pet ili šest godina pored ovoga pojavila se i skupina, poput biskupa iz Siska Vlade Košića i ljudi oko njega, koji tvrde da u Jasenovcu uopšte nije bilo zločina, da je to bio samo radni logor, da su Jevreje ubijali Nemci u Auschwitzu, da su prve prave žrtve u pokoljima pale tek 1945. Jakovina je za DF to prikazao kao debatu u kojoj je riječ o stavovima radikalnijima i od AfD-a i od Björna Höckea, zapravo da je reč o stavovima na liniji čistog neonacizma.
Analogno to bi išlo ovako - U Aušvicu nije niko ubijen. Sve žrtve počeli su ubijati tek Rusi nakon što su oslobodili logor - kazao je Jakovina. On radikalni revizionizam prepoznaje prvenstveno u Crkvi. Ne onakvoj katoličkoj organizaciji kakva je prisutna u Nemačkoj ili kakvu vodi papa Franjo. Ovde je stav da je Hrvat katolik. Ako nije katolik, nije Hrvat. Osetilo se to i na sudbini Slavka Goldsteina nakon što je umro, čoveka poput hrvatskog Adenauera, od kojega se nije oprostio niko iz države, niko iz parlamenta.
U takvoj situaciji normalno je da se pojavio post na društvenim mrežama jednog katoličkog sveštenika - Hvala Bogu da je Židov mrtav - podsetio je Popović. On se inače seća iste te Crkve u Hrvatskoj iz doba Jugoslavije - Katolički teolozi tada su bili među najuglednijim intelektualcima. Ne samo u Hrvatskoj, nego i u Srbiji, među muslimanima. Bila je to crkva svetla, prosvijećena i pouzdana organizacija, a Caritas je imao ogroman ugled.
