Napomena: Prijateljica i suradnica portala SBPeriskop, Jagoda Kljaić, ovogodišnja je dobitnica nagrade „Pečat varoši sremskokarlovačke“ koju dodjeljuje institucija Brankovo kolo iz Sremskih Karlovaca. Jagoda je nagradu dobila za zbirku od 100 pjesama na narodnom govoru Banije, Korduna, Like i Bosanske krajine naslova „Sa druge strane štreke“. Istovremeno je iz štampe izašla i zbirka proznih zapisa pisana istim jezikom, naslova „Divani“.
Zbirka je obogaćena seoskim motivima ulja na platnu beogradskog slikara Dragana Jerotijevića Jerotija.
Divan o cicvari
- Znaš, Ljubo moja, da m je teže neđeljom nego kad je kaki svetac. Svetac kanda poštuju, pa ne psuju i ne galame, nekuda se raziđu, neko u crkvu neko kod prijatelja na čašcu, ali neđeljom niko nikuda. Rano se svi ustanu kaj po komandi i ondak krenu đe m je ovo, đe m je ono, ko m je mako cipele, zašto s mi sjeo na čistu opravu, esil mi ispegljala onu košulju na kocke, ko m je od vas dvoga popalio pola kutije cigara, sunce mu žarano ima l u ovoj kući ikvog reda, zna l se ko je tu gazda, i sve tako, jedno, pa drugo, pa treće, ne b ji dozvala pameti, sve gledam ko će se na koga iskosjerti, oće l koje od nji dignit ruku na drugoga, ma kanda sam đavo uniđe u nji. Lupaju vratma, ostaju širom otvorena kad tresnu, zazvekeću i prozori, sikću jedni na druge samo da se otarase, i mačka se prepane pa mirno leži na krušnoj peći, zaboravla kako prede, takvi s ovi moji neđeljom.
- Nešto m je poznato, Miro moja, nis ni moji puno bolji, al su djeca mlađa pa dulje spavaju i ondak se uvate neke igre. Pričaću ti o tome drugi put kad budemo na miru i slobodne. Vengo, kako tvoji ondak provedu cijeli neđeljni dan ako je već od jutra takva nekva gužva?
- Zato sam ti i počela ovu priču da t kažem da sam im našla lijeka.
- Ma nemoj, koji je to?
- Primjetla sam da se stišaju kad sjednu za stol na kome su tanijeri i jelo. Kako s navikli da preko dana nisu kod kuće, tako nama fruštuk dođe kao glavno jelo, sve do večere. Ondak dobro gledam šta da svarim za neđeljno kasno jutro. Znam unapred da će na svako jelo neko gunđati, esil baš morala gulaš, znaš da ne volim filjane paprike, moram micati papriku sa tanjura, el opet komadina pečenog mesa sa krumpijerom, nije l moglo biti nešto sa žlicom, u čijoj se još kući neđeljom jede riža, đe s našla vake male batake, takije morem pet pojesti, kiseli kupus sa kuvanim mesom kanda je sredina zime a ne mart mjesec, pa što onda nisu ufrkala sarmu, i sve tako broje, stalno, svake neđelje, al jedu i najedu se pa mi bude lakše.
- Ti s nji previše razmazla, vidim ja to, metni jelo na stol, reci im da s ustala u pet sati da bi sav jutarnji poso napravla i da nećeš da čuješ jednu riječ prigovora. Vidim kaka si, pa im sigurno i pogaču umijesiš neđeljom.
- Dabome, friška pogača ji čeka na stolu.
- Ipak si ti prećerala sa svojom družinom.
- Jesam, al to ti i oću reći, dovela sam ji u red. Već dve neđelje sjedaju, uh, baš odlično, volim to, i ja, i ja.
- Na kakvu s ji varku uvatla?
- Nije varka neg je c i c v a r a, staro banijsko jelo.
- Otkad ja nisam pravla cicvaru a ni pojela pravu.
- Dogovort ćemo se jedan dan pa ću ti ja svarti, bud sigurna da sam pravi majstor za nju.
- Po kakom je receptu kuvaš?
- Po starinskom, koji sam još od pokojne matere naučla. Samo uvje mišljela da je to sirotinjsko jelo, da će se moji tek pobunti ako im ukuvam cicvaru, i tu sam napravla velku grešku, ali sad je ispravljena.
- Govori recept, morda nešto upetim.
- Moraš imati litru domaćeg kiselog vrhnja, onog najmasnijeg, u kome žlica stoji uspravno. I da je ladno. Ondak najprije u malo ladnoga mlijeka dobro umutiš dvije velke žlice bijeloga brašna, nulera, tako da nema ni jedne grudice. Tome dodaš samo jedno jaje, najbolje ako imaš direkt iz kokošinjca. Dobro izmutiš i spojiš s onijem pripremljenim vrhnjem. Na kuhinjskoj peći, onoj pravoj na drva, ne more dobro uspjeti na plin ili struju, stalno miješaj, bez prekida, drvenom kuvačom koju imaš posebno samo za cicvaru, da ne povuče miris luka ili kakog prženja. Sve gledaj u nju i nakon nekog vremena na površini će se početi skupljati kapljice masnoće. Makni ustranu, na slabiju vatru, i dalje miješaj dok ne postane gusta masa zlaćane boje i doklen se maslo ne odvoji na površinu. Soli dodaš na kraju kolko misliš da treba, paz da ne presoliš. Dobra cicvara mora biti jako masna, ustvari, mora plivati u maslu, koje se može na kraju ocjedti. Ali je još bolje tunjkati ga sa toplom pogačom. I u tome t je sva filozofija dobre cicvare koja garant donosi mir u kuću.
- To men izgleda previše jednostavno, a opet, vjerujem ti.
- Zašto m ne b vjerovala, koji bi imala razlog da izmišljam? Kad se moja familija neđeljom ranije najede cicvare, zavlada mir u kući. Cijeli dan više niko ne pita šta ima za pojesti. Gledam vrepce kako se useljavaju u kuruzanu. Čuje se vjetrić ponad čatrnje. I igra miševa na tavanu.
