Po dolasku u selo na jugu Vijetnama, spazio sam dvoje dece koja su svedočanstvo najdužeg rata 20. veka. Njihovi užasni deformiteti su bili poznata stvar. Duž čitave reke Mekong, gde su šume bile umrtvljene i tihe, male ljudske mutacije su živele najbolje što mogu.
Danas, u pedijatrijskoj bolnici Tu Du u Sajgonu, bivša operaciona sala je poznata kao "sabirna soba" i, nezvanično, kao "soba užasa". U njoj se nalaze police sa bocama u kojima su groteskni fetusi. Tokom invazije na Vijetnam, Sjedinjene Države su zaprašivale defolijantnim herbicidom vegetaciju i sela da bi uskratile "skrovište neprijatelju". Bio je to Agent Orange, koji u sebi imao dioksin, otrove tako snažne da su mogli da prouzrokuju smrt fetusa, pobačaj, oštećenje hromozoma i rak.
1970, izveštaj senata SAD je otkrio da su "SAD bacile [na južni Vijetnam] količinu toksične hemikalije u iznosu od 2.72 kg po glavi stanovnika, uključujući žene i decu". Tajni naziv za ovo oružje za masovno uništenje, Operacija Had (Operation Hades), je promenjena u prijateljskiju Operaciju nadničar (Operation Ranch Hand). Danas, procenjuje se da je među žrtvama Agent Orangea 4,8 miliona dece.
Len Aldis, sekretar Društva britansko-vijetnamskog prijateljstva, nedavno se vratio iz Vijetnama sa pismom Unije žena Vijetnama Međunarodnom olimpijskom komitetu. Predsednica unije, Ngujen Thi Thanh Hoa, opisala je "ozbiljne kongenitalne deformacije [uzrokovane Agent Orangeom] sa generacije na generaciju". Ona je zamolila MOK da razmotri svoju odluku da prihvati sponzorstvo Londonske Olimpijade od strane korpoarcije Dow Chemical, jedne od kompanija koje su proizvele taj otrov i koja je odbila da obešteti svoje žrtve.
Aldis je lično isporučio pismo kancelariji Lorda Coea, predsednika Londonskog organizacionog komiteta. On na to nije odgovorio. Kada je Amnesty International istakao da je 2001. Dow Chemical preuzela "kompaniju koja je odgovorna za ispuštanje gasa u Bopalu [1984. u Indiji] koji je odmah ubio od 7.000 do 10.000 ljudi i 15.000 tokom narednih dvadeset godina", David Cameron je Dow Chemical opsao kao "renomiranu kompaniju". Nazdravimo, onda, dok TV kamere budu prikazivale dekorativni omotač od 7 miliona funti koji prekriva Olimpijski stadion: što je rezultat desetogodišnjeg "dila" između MOK-a i takvog renomiranog uništitelja.
storija je pokopana sa mrtvima i deformisanima u Vijetnamu i Bopalu. Takođe istorija je novi neprijatelj. 28. maja, predsednik Obama je pokrenuo kampanju da se falsifikuje istorija i rat u Vijetnamu. Za Obamu, nije bilo Agent Orangea, nije bilo zona nekontrolisanih ratnih dejstava (free fire zones), nije bilo drastične disproporcije u naoružanju i žrtvama, nije bilo prikrivanja masakara, nije bilo sveopšteg rasizma, nije bilo samoubistava (broj Amerikanca koji su sebi oduzeli živote jednak je broju poginulih u tom ratu), nije bilo poraza od strane armije pokreta otpora koja je crpela svoju snagu iz siromašnog društva. Bio je to, rekao je gosn. Hopey Changey, "jedna od najizuzetnijih priča o hrabrosti i integritetu u analima vojne istorije [SAD]".
Sledećeg dana, New York Times je objavio dugačak članak koji beleži kako Obama lično bira žrtve svojih napada bespilotnim letilicama širom sveta. On to radi svakog "strašnog utorka" (Terror Tuesday) kada pregleda fotografije na "listi za odstrel", na kojoj ima i tinejdžera, uključujući "devojku koja je izgledala mlađe od svojih 17 godina". Mnogi su nepoznati ili jednostavno vojno sposobni. Navođene od strane "pilota" koji sede ispred kompjuterskih ekrana u Las Vegasu, bespilotne letilice (dronovi) ispaljuju rakete tipa Hellfire koje isisaju vazduh iz pluća i raznesu ljude na komadiće. Prošlog septembra, Obama je ubio državljana SAD, Anvara al-Avlakija, čisto na osnovu glasina da je podsticao terorizam. "Ovaj je lak" (u smislu, lako ga je odabrati, "This one is easy", prim. prev.), citirali su ga saradnici da je to rekao dok je potpisivao smrtnu persudu tom čoveku. 6. juna, dron je ubio 18 ljudi u selu u Avganistanu, uključujući žene, decu i stare koji su proslavljali venčanje.
Članak u New York Timesu nije napisan na osnovu procurelih podataka ili ekspozea. Bio je to PR osmišljen od strane Obamine administracije tako da pokaže kakav žestog tip može da bude "vrhovni komandant" u godini kada se održavaju izbori. Ako bude ponovo izabran, Brend Obama će nastaviti da služi bogatima, da progoni one koji govore istinu, da preti zemljama, širi kompjuterske viruse i ubija ljude svakog četvrtka.
Pretnje protiv Sirije, koordinisane u Vašingtonu i Londonu, dostigle su nove visove hipokrizije. Protivno sirovoj propagandi koja se predstavlja kao vesti, istraživačko novinarstvo nemačkog dnevnog lista Frankfurter Allgemeine Zeitung identifikuje one koji su odgovorni za masakr u Houli kao "pobunjenike" koje podržavaju Obama i Cameron. U izvore ovog lista spadaju i sami pobunjenici. Ovo nije bilo potpuno ignorisano u Britaniji. Pišući na svom ličnom blogu, uvek tako tiho, Jon Williams, urednik svetskih vesti BBC-a, faktički rasturajući sopstveno "izveštavanje", citira zapadne zvaničnike koji opisuju "sajops" operaciju protiv Sirije kao "brilijantnu". Podjednako brilijantnu kao što je to bilo uništenje Libije, Iraka i Avganistana.
I podjednako brilijantnu kao sajops najnovije Guardianove promocije Alastaira Campbella, glavnog saradnika Tonyja Blaira u kriminalnoj invaziji Iraka. U njegovim "dnevnicima", Campbell pokušava da iračkom krvlju poprska demona Murdocha. Ima je dovoljno da ih sve ispljuska. Ali priznanje da je respektabilni, liberalni, medij koji se ulizuje Blairu bio važan saučesnik takvom epskom zločinu izostavljeno je i ostaje jedini test intelektualnog i moralnog poštenja u Britaniji.
Koliko se još moramo potčinjavati takvoj "nevidljivoj vladi"? Ovaj termin za prikrivenu propagandu, koji je prvi puta upotrebio Edward Bernays, nećak Sigmunda Freuda i čovek koji je izmislio moderne odnose sa javnošću, nikada nije bio prikladniji. "Lažna realnost" zahetva istorijsku amneziju, laganje izostavljanjem i transferom značaja beznačajnom. Na taj način, politički sistemi koji obećavaju sigurnost i društvenu pravdu su zamenjeni piratstvom, "štednjom" i "neprestanim ratom": ekstremizmom koji je rešen da zbaci demokratiju. Primenjen na pojedinca, on bi karakterisao psihopatu. Zašto ga prihvatamo?
Izvor: www.h-alter.org
