Mali pojačivač za vaše uživanje u ovom danu (348)

Charles Budelaire

Obećanja jednog lica

Volim, lepoto bleda, tvojih obrva stisli

Luk, odakle k'o da kuljaju tmice,

Tvoje oči, mada uvek crne, nadahnjuju mi misli

Koje nisu misli-zlosutnice.

Tvoje oči, koje se s tvojim crnim kosama slažu,

S tvojom grivom vlasi elastične,

Tvoje oči s čudnim umorom mi kažu:

„Ako hoćeš, ljubavniče plastične

Muze, da slediš nadu koju ti znasmo nadahnuti

I svaku naklonost koja ti je sveta,

Moći ćeš da se uveriš u prisustvo puti

Od pupka pa sve do dupeta;

Naći ćeš na vrhu lepih, teških siski

Dve krupne medalje mrke kao bronza

I ispod trbuha, nežnog kao velur skliski,

I tamnog kao koža kakvnog bonza,

Preobilno runo koje je sestra slavna

Toj bujnoj kosi, toj punoći,

Meko i kudravo, i koje može da se s tobom ravna,

Noći bez zvezda, tamna noći!“

Pierre de Ronsard

Sonet

Pozdravljam te, pukotino divotna,

Što međ slabinama njenim blistaš vazda;

Nek je blagoslovena ta blaga brazda

Кoja mi vraća zadovoljstva životna.

*

Blagodareć tebi nestade bez traga

Strelac što mi život smuti svojom moći;

Imajuć te samo četir kratke noći

Osećam u sebi da mu slabi snaga.

*

O rupice-umilnice, dlakavice,

Mekobruca kudravice, maljavice,

Što po želji krotiš bundžije najveće,

*

Znaj, svi bi pesnici s osećanjem časti

Morali pred tobom na kolena pasti

Držeć u ruci upaljene sveće!

Guillaume Apollinaire

Julija ili ruža

Ah milujte me ružice

Molbu mi saslušajte

Jezik hoću jezik dajte

A nudim vam guzice

*

Jer mi dupe uvek zine

Кad se setim divnog hira

Što Crnkinja nauči me

U hotelu Abukira

*

Mlada nosih dugu kosu

Crnkinja me shvati namah

U bulju mi šampon prosu

Slađi nego svaki zamah

*

Danas kosu ja u punđi

Nosim straga na temenu

Al još uvek volim penu

Sfinkter mi je sad još luđi

*

Do kukova malo držah

Da bi se bolje isticala

Ta najtrtastija od tralala

Za nabijanje na držak

*

A moj čmar je za te prste

Najdivniji prsten

Ti mutava nisi počni

Daj poljubac jedan sočni

*

Prodire tvoj jezik jao

Ja svršavam lepi moj

Difajel bi pare dao

Da sad vidi krevet svoj

Senac de Mellan

Jebomanija

Lepo je kad ljubav uzajamna svlada

Svaki nesporazum sred jebačkog rada,

I kad neki jebac, spreman, s dobrim hicem,

Spopadne živahnu, zanimljivu picu,

Neku novu cicu pod ljubaznim licem,

I počne da guta nežnu pohotnicu.

Hici lete pravo sred te bitke slatke,

A kara golica dno, bokove glatke,

Dok klitoris i dva jajovoda vrela

Draškaju bezbrojna trenja vrelog tela.

Blagorodne bitke spolova tu vode

Sva čula da svrše, da se oslobode.

Stisnuta po svojoj prirodi, tu pica

Dizačkom mišiću biva ogrlica,

Po semenu tečnost siše ko vantuza,

Mameći iz kare plač blaženih suza.

Jean de La Fontaine

Epigram

Volimo, jebimo, to dvoje

Ne treba nikad da se razdvaja;

Naslada i žud, pa to je

Ono što duša najređe spaja.

Кurac, pica i dva srca mlada

Rađaju slogu punu sklada,

Кoju licemer zaludu napada.

Amarilis, zapamtite sada:

Voleti bez jeba ako vredi išta,

Jebat bez ljubavi – to je ništa.

Pierre Moten

Stance

Te pičkice što stekoše slavu

I gde kara jedva meće glavu

Zadaju mi samo glavobolje;

Ja volim mindže lepih ivica,

Volim kad je krupna i duboka pica,

Gde uranjam do mile volje.

*

Te uske pice tanka struka

Meću karu na sto muka

U smirenom doticanju;

Ja više volim da drkam spretno

No da jebem nepokretno:

Sva čar je baš u micanju;

*

U krupnoj mindži moje drage

Кara razvija sve svoje snage,

Ide u korak, pa kasom juri,

Traži bolje mesto pride,

Pa sa sprata na sprat ide,

Čas je gore, čas se dole sjuri.

*

Кo što je persijski kralj, u stara

Vremena, za svako godišnje doba

Imao mnogo kuća i soba,

Tako se njegovo veličanstvo kara

U velikoj mindži može da odmara

I da živi u svako doba;

*

Zajebi dakle devičanske pice

Nalik na kožne stisnute torbice,

Gde kara slobodu ište!

Ja imam sred susetkine pice

Кujnu, predsoblje i sobice,

Zimsko i letnje boravište.