Ovo je priča o našem ropstvu, kako smo postali robovi i kako ćemo se konačno osloboditi.
Kao i sve životinje, ljudska bića žele da dominiraju resursima koji ih okružuju i da ih eksploatišu. U početku smo uglavnom lovili i pecali, ali onda se u našim umovima desilo nešto magično i užasno.
Počeli smo, kao i životinje, da se plašimo smrti i gubitaka. To je bio početak velike tragedije i još većih mogućnosti…
Vidite, kada smo počeli da se plašimo smrti, povređivanja i zarobljeništva, postali smo skloni kontrolisanju, što je postalo vrednije od bilo kog resursa.
Najveći resurs za neko ljudsko biće nije kontrola prirodnih resursa, alata, životinja ili zemlje, već kontrola nad drugim ljudskim bićima.
Možete uplašiti životinju bolom, ali ne možete ih uplašiti uskraćivanjem slobode, niti mučenjem jer one nemaju osećaj za sutra.
Ne možete pretiti kravi mučenjem niti ovci da ćete je ubiti. Ne možete mlatiti mačem pored drveta i vikati na njega da stvori više voća niti zahtevati od zemlje više pšenice. Ne možete dobiti više jaja tako što ćete zapretiti kokoški, ali možete dobiti još jaja tako što ćete zapretiti čoveku koji poseduje kokošku.
Uzgajanje ljudi je postalo najprofitabilnije i najdestruktivnije zanimanje kroz istoriju i sada je dostiglo svoj vrhunac.
Ljudsko društvo se ne može racionalno razumeti dok se ne vidi kao ono što jeste: niz farmi gde ljudi uzgajaju ljudsku stoku.
Neki ljudi se lako daju zbuniti time što vlasti pružaju zdravstveno osiguranje, vodu, obrazovanje i puteve, ali oni zapravo samo održavaju svoju stoku.
Neki se daju zbuniti time što su nam dopuštene izvesne slobode, ali farmeri samo obezbeđuju prostor za stoku koja će tako dati više mesa ili mleka.
Farmu poreza u vašoj državi ne zanima stoka i njihova sloboda, već povećani profit.
Počinjete li da uviđate prirodu kaveza u kojem ste rođeni?
Postoje četiri glavne faze uzgajanja ljudi:
Prva faza, ropstvo u drevnom Egiptu predstavlja direktnu i brutalnu prinudu.
Ljudska tela su kontrolisana, ali kreativna produktivnost ljudskog uma je ostala van dometa biča i okova. Robovi su bili neverovatno neproduktivni i zahtevali su mnogo resursa za održavanje.
Druga faza je bio rimski model, gde je robovima dozvoljen izvestan kapacitet slobode, genijalnost i krativnost, koji su podigli produktivnost robova.
Time se povećalo bogatstvo Rima, a samim tim i prihodi od poreza za rimsku vlast.
Sa tim dodatnim bogatstvom, Rim je postao carstvo, uništavajući ekonomske slobode koje su hranile njegovu moć, što je dovelo do njegovog propadanja.
Podseća li vas to na nešto?
Nakon pada Rima, model feudalizma je takođe uveo koncept vlasništva nad stokom i oporezivanja. Umesto da budu pod direktnim vlasništvom, seljaci i kmetovi su obrađivali svoju zemlju dok god su mogli da isplate svoje lokalne vlasteline.
Ovaj model je propao zbog kontinualne podele produktivnih farmi i uništen je tokom pokreta Ograđivanja, pri čemu je zemlja ujedinjena i na stotine ili hiljade kmetova je izbačeno sa zemlje njihovih predaka, zato što su nove tehnike omogućile veće i produktivnije farme sa manje ljudi.
Povećana produktivnost u srednjem veku stvorila je višak hrane koji je bio potreban za proširenje gradova, čime je nastao moderni demokratski model vlasništva nad ljudima.
Pošto su raseljeni seljaci i kmetovi pohrlili u gradove, velike zalihe jeftinog ljudskog kapitala postale su dostupne industrijalistima u razvoju, a vladajuća klasa ljudskih farmera je shvatila da mogu više da zarade ako dopuste svojoj stoci da odaberu svoje zanimanje.
Pod demokratskim modelom, direktno vlasništvo robova zamenio je model Mafije. Mafija je retko posedovala biznis direktno, već je umesto toga slala svoje nasilnike jednom mesečno kako bi krala od „vlasnika“.
Sada vam je dozvoljeno da odaberete zanimanje, zbog čega je vaša produktivnost veća, pa samim tim i porez koji plaćate svojim gospodarima.
Vaše malobrojne slobode se sada održavaju jer donose profit vašim vlasnicima.
Veliki izazov za demokratski model je što povećanje bogatstva i slobode preti poreznicima. Vladajuće klase prvobitno profitiraju od relativno slobodnog tržišta kapitala i rada, ali kako ljudska stoka postaje naviknuta na svoju slobodu i rastuće bogatstvo, ona počinje da se pita šta će joj uopšte vladar?
Niko nikad nije rekao da će uzgajanje ljudi biti lako.
UPRAVLJANJE LJUDSKOM STOKOM
Održavanje ljudske stoke na sigurnom je proces u tri faze.
Faza jedan: Indoktrinacija – indoktrinisanje mladih kroz „obrazovanje“. Kako su bogatstva demokratskih država rasla, morale su biti uvedene škole kako bi se kontrolisale misli i duša stoke.
Faza dva: Podela – u drugoj fazi, građani se okreću jedni protiv drugih kroz kreiranje zavisne stoke. Teško je vladati nad ljudskim bićima direktno silom, a čak i tamo gde se to primenjuje, produktivnost ostaje veoma mala, kao npr. u Severnoj Koreji. Ljudska bića se ne razmnožavaju efektivno u direktnom zatočeništvu. Ako ljudska bića veruju da su slobodna, onda će proizvoditi mnogo više za svoje farmere.
Najbolji način da se održi ova iluzija slobode je da se stoka stavi na platni spisak farmera.
One krave koje postanu zavisne od postojeće hijerarhije će zatim napasti bilo koje druge krave koje ukažu na nasilje, hipokriziju i nemoralnost ljudske vlasti.
Sloboda je ropstvo i ropstvo je sloboda.
One krave koje postanu zavisne od ukradene darežljivosti farmera će se nasilno protiviti bilo kakvom preispitivanju čednosti ljudske vlasti.
Ljudska stoka ostaje zatvorena uz prebacivanje moralne odgovornosti za destruktivnost nasilnog sistema ropstva na one koji zahtevaju pravu slobodu.
Faza tri: Strah – treća faza treba da izmisli kontinualnu spoljašnju pretnju, tako da uplašena ljudska stoka postane zavisna od „zaštite“ ljudskih farmera.
Ovaj sistem ljudskog uzgajanja se sada bliži kraju.
Kada god je stoka postala eksponencijalno produktivna, porastao je broj farmera i njihovih zavisnika.
Rast države je uvek proporcionalan prethodećim ekonomskim slobodama.
Ekonomska sloboda stvara bogatstvo, a bogatstvo privlači više lopova i političkih parazita čija pohlepa zatim uništava ekonomsku slobodu.
Drugim rečima, sloboda je metastaza raka države.
Vlast koja počinje od najmanje će uvek na kraju završiti kao najveća.
Upravo zato ne postoji održiva alternativa pravog slobodnog i mirnodopskog društva…društva bez političkih vladara, bez vlasništva nad ljudima, bez nasilja i poreza…
Biti zaista slobodan je istovremeno jako lako i jako teško.
Mi izbegavamo užas našeg ropstva zato što je suviše bolno da ga posmatramo direktno.
Ipak, mogu samo da nas drže u kavezima koje odbijamo da vidimo. Probudite se…
Videti farmu znači napustiti je.
webtribune
Kao i sve životinje, ljudska bića žele da dominiraju resursima koji ih okružuju i da ih eksploatišu. U početku smo uglavnom lovili i pecali, ali onda se u našim umovima desilo nešto magično i užasno.
Počeli smo, kao i životinje, da se plašimo smrti i gubitaka. To je bio početak velike tragedije i još većih mogućnosti…
Vidite, kada smo počeli da se plašimo smrti, povređivanja i zarobljeništva, postali smo skloni kontrolisanju, što je postalo vrednije od bilo kog resursa.
Najveći resurs za neko ljudsko biće nije kontrola prirodnih resursa, alata, životinja ili zemlje, već kontrola nad drugim ljudskim bićima.
Možete uplašiti životinju bolom, ali ne možete ih uplašiti uskraćivanjem slobode, niti mučenjem jer one nemaju osećaj za sutra.
Ne možete pretiti kravi mučenjem niti ovci da ćete je ubiti. Ne možete mlatiti mačem pored drveta i vikati na njega da stvori više voća niti zahtevati od zemlje više pšenice. Ne možete dobiti više jaja tako što ćete zapretiti kokoški, ali možete dobiti još jaja tako što ćete zapretiti čoveku koji poseduje kokošku.
Uzgajanje ljudi je postalo najprofitabilnije i najdestruktivnije zanimanje kroz istoriju i sada je dostiglo svoj vrhunac.
Ljudsko društvo se ne može racionalno razumeti dok se ne vidi kao ono što jeste: niz farmi gde ljudi uzgajaju ljudsku stoku.
Neki ljudi se lako daju zbuniti time što vlasti pružaju zdravstveno osiguranje, vodu, obrazovanje i puteve, ali oni zapravo samo održavaju svoju stoku.
Neki se daju zbuniti time što su nam dopuštene izvesne slobode, ali farmeri samo obezbeđuju prostor za stoku koja će tako dati više mesa ili mleka.
Farmu poreza u vašoj državi ne zanima stoka i njihova sloboda, već povećani profit.
Počinjete li da uviđate prirodu kaveza u kojem ste rođeni?
Postoje četiri glavne faze uzgajanja ljudi:
PRVA FAZA: Direktno i brutalno ropstvo u drevnom Egiptu
Prva faza, ropstvo u drevnom Egiptu predstavlja direktnu i brutalnu prinudu.
Ljudska tela su kontrolisana, ali kreativna produktivnost ljudskog uma je ostala van dometa biča i okova. Robovi su bili neverovatno neproduktivni i zahtevali su mnogo resursa za održavanje.
FAZA DVA: Rimskim robovima je dozvoljeno da pokažu dozu genijalnosti
Druga faza je bio rimski model, gde je robovima dozvoljen izvestan kapacitet slobode, genijalnost i krativnost, koji su podigli produktivnost robova.
Time se povećalo bogatstvo Rima, a samim tim i prihodi od poreza za rimsku vlast.
Sa tim dodatnim bogatstvom, Rim je postao carstvo, uništavajući ekonomske slobode koje su hranile njegovu moć, što je dovelo do njegovog propadanja.
Podseća li vas to na nešto?
FAZA TRI: Feudalizam
Nakon pada Rima, model feudalizma je takođe uveo koncept vlasništva nad stokom i oporezivanja. Umesto da budu pod direktnim vlasništvom, seljaci i kmetovi su obrađivali svoju zemlju dok god su mogli da isplate svoje lokalne vlasteline.
Ovaj model je propao zbog kontinualne podele produktivnih farmi i uništen je tokom pokreta Ograđivanja, pri čemu je zemlja ujedinjena i na stotine ili hiljade kmetova je izbačeno sa zemlje njihovih predaka, zato što su nove tehnike omogućile veće i produktivnije farme sa manje ljudi.
Povećana produktivnost u srednjem veku stvorila je višak hrane koji je bio potreban za proširenje gradova, čime je nastao moderni demokratski model vlasništva nad ljudima.
Pošto su raseljeni seljaci i kmetovi pohrlili u gradove, velike zalihe jeftinog ljudskog kapitala postale su dostupne industrijalistima u razvoju, a vladajuća klasa ljudskih farmera je shvatila da mogu više da zarade ako dopuste svojoj stoci da odaberu svoje zanimanje.
FAZA ČETIRI: Demokratski model
Pod demokratskim modelom, direktno vlasništvo robova zamenio je model Mafije. Mafija je retko posedovala biznis direktno, već je umesto toga slala svoje nasilnike jednom mesečno kako bi krala od „vlasnika“.
Sada vam je dozvoljeno da odaberete zanimanje, zbog čega je vaša produktivnost veća, pa samim tim i porez koji plaćate svojim gospodarima.
Vaše malobrojne slobode se sada održavaju jer donose profit vašim vlasnicima.
Veliki izazov za demokratski model je što povećanje bogatstva i slobode preti poreznicima. Vladajuće klase prvobitno profitiraju od relativno slobodnog tržišta kapitala i rada, ali kako ljudska stoka postaje naviknuta na svoju slobodu i rastuće bogatstvo, ona počinje da se pita šta će joj uopšte vladar?
Niko nikad nije rekao da će uzgajanje ljudi biti lako.
UPRAVLJANJE LJUDSKOM STOKOM
Održavanje ljudske stoke na sigurnom je proces u tri faze.
Faza jedan: Indoktrinacija – indoktrinisanje mladih kroz „obrazovanje“. Kako su bogatstva demokratskih država rasla, morale su biti uvedene škole kako bi se kontrolisale misli i duša stoke.
Faza dva: Podela – u drugoj fazi, građani se okreću jedni protiv drugih kroz kreiranje zavisne stoke. Teško je vladati nad ljudskim bićima direktno silom, a čak i tamo gde se to primenjuje, produktivnost ostaje veoma mala, kao npr. u Severnoj Koreji. Ljudska bića se ne razmnožavaju efektivno u direktnom zatočeništvu. Ako ljudska bića veruju da su slobodna, onda će proizvoditi mnogo više za svoje farmere.
Najbolji način da se održi ova iluzija slobode je da se stoka stavi na platni spisak farmera.
One krave koje postanu zavisne od postojeće hijerarhije će zatim napasti bilo koje druge krave koje ukažu na nasilje, hipokriziju i nemoralnost ljudske vlasti.
Sloboda je ropstvo i ropstvo je sloboda.
Ako možete da naterate krave da se napadnu međusobno svaki put kad neka od njih spomene realnost svoje situacije, onda ne morate da trošite ni blizu onoliko koliko biste trošili da ih direktno kontrolišete.
One krave koje postanu zavisne od ukradene darežljivosti farmera će se nasilno protiviti bilo kakvom preispitivanju čednosti ljudske vlasti.
Ljudska stoka ostaje zatvorena uz prebacivanje moralne odgovornosti za destruktivnost nasilnog sistema ropstva na one koji zahtevaju pravu slobodu.
Faza tri: Strah – treća faza treba da izmisli kontinualnu spoljašnju pretnju, tako da uplašena ljudska stoka postane zavisna od „zaštite“ ljudskih farmera.
Ovaj sistem ljudskog uzgajanja se sada bliži kraju.
Kada god je stoka postala eksponencijalno produktivna, porastao je broj farmera i njihovih zavisnika.
Rast države je uvek proporcionalan prethodećim ekonomskim slobodama.
Ekonomska sloboda stvara bogatstvo, a bogatstvo privlači više lopova i političkih parazita čija pohlepa zatim uništava ekonomsku slobodu.
Drugim rečima, sloboda je metastaza raka države.
Vlast koja počinje od najmanje će uvek na kraju završiti kao najveća.
Upravo zato ne postoji održiva alternativa pravog slobodnog i mirnodopskog društva…društva bez političkih vladara, bez vlasništva nad ljudima, bez nasilja i poreza…
Biti zaista slobodan je istovremeno jako lako i jako teško.
Mi izbegavamo užas našeg ropstva zato što je suviše bolno da ga posmatramo direktno.
Ipak, mogu samo da nas drže u kavezima koje odbijamo da vidimo. Probudite se…
Videti farmu znači napustiti je.
webtribune
