zakočeni strahovima, bez volje
da saznaju kamo mogu stići, nepokretni,
oni polagano postaju suvišni ljudi.
neće doznati da vrte se oko
vlastite osi, da život su odlasci i vraćanja,
foucaultovo njihalo u kupoli srca
koje pravi puni krug prkosa mirovanju.
nepotrebni ljudi odustaju od prilika,
jer nisu elegantne kao nasilne smrti u bondijani.
oni ne napreduju; njihovu neodlučnost
hrane prezir i sumnja u pravednost nadmetanja.
suvišni ljudi nisu svjesni svojih perioda njihanja.
