Neka digne ruku onaj srećnik kom veš-mašina ili neki drugi uređaj nije misteriozno zauvek utihnuo samo nekoliko dana nakon što mu je istekla garancija. Nema takvih?
Pa sigurno da nema, jer većina je uređaja, pokazalo je to istraživanje jednog francuskog udruženja za zaštitu potrošača, dizajnirana da u tačno određenom trenutku naglo "zastari" - bilo tako da potpuno prestanu raditi, zahtevaju neku nadogradnju ili ih treba baciti jer su osmišljeni tako da serviser ne može niti dohvatiti deo koji bi trebalo zameniti.
Kako prenosi Jutarnji list, taj se postupak naziva "planirana zastarelost" i razlog je zašto veliki broj modernih uređaja ne može više doseći ni polovinu prosečnog veka trajanja uređaja naših mama, baka i dedova, koji su svoje aparate nekad znali koristiti i po nekoliko decenija.
Prema tom francuskom istraživanju, postoji nekoliko vrsta planirane zastarelosti uređaja.
Najčešća je takozvana "funkcionalna zastarelost", kod koje se u uređaju obično pokvari samo jedan deo koji se ne može popraviti te se zbog njega aparat može baciti i potrebno je kupiti novi.
Taj je tip najčešće prisutan kod televizora, veš-mašina i računara, a kod ovih poslednjih, neretko se javlja i zastarelost zbog inkompatibilnosti.
Ona zapravo pretpostavlja da uređaj, koji radi sasvim normalno, postane beskoristan jer se više ne može "upariti" s različitim vrstama softvera koje neprestano zahtevaju sve više i više RAM memorije.
Indirektna zastarelost najekstremniji je primer: to je ona situacija u kojoj imate sasvim funkcionalan uređaj, ali je proizvođač odlučio da za njega više neće proizvoditi rezervne ili dodatne delove, a slično se događa i s mobilnim telefonima za koje više nije moguće, na primer, kupiti punjač ili baterije.
Najprofinjenija vrsta manipulacije s trajanjem uređaja ili pojedinih njegovih delova jeste ona kod koje uređaj radi sasvim dobro, ali potrošač dobija obaveštenje da je potrebno zameniti neki njegov deo.
Najčešći primer su štampači, koji u određenom trenutku korisniku javljaju da je toner pri kraju, iako on zapravo nije potrošen, i time motivišu da se on zameni te investira u novi.
Osim francuskih zaštitnika potrošača, problemom trajnosti uređaja bavili su se i mnogi drugi, prvenstveno Britanci i Amerikanci.
U nastavku je pregled očekivanog roka trajanja pojedinih aparata, izračunatih na temelju njihovih istraživanja te očekivanja potrošača.
Veš-mašina - do 10 godina
Istraživanja pokazuju da je većina njih programirana da traje između 2.000 i 2.500 ciklusa pranja, što znači da će ona, zavisno od toga koliko se često koristi, po pravilu prestati da radi pre nego što navrši deset godina. Osim toga, dobar deo današnjih mašina, umesto čeličnog, ima plastične odvode, koji lako dožive defekt, i to obično fatalni, nakon kog nema više popravke, već isključivo kupovina novog uređaja.
Televizori - 9 do 10 godina
Današnji modeli televizora po pravilu traju između devet i deset godina, za razliku od starijih modela naših roditelja, koji su imali katodne cevi te postizali prosečni vek između 10 i 15 godina. Prema istraživanju Francuza, programirani su da traju oko 20.000 sati, što čini prosečan vek od devet godina. Nakon toga, "ode" jedan deo uređaja, zbog kog je potrebno kupiti novi. Kod novijih LCD i plazma modela uređaja najproblematičniji je obično kondenzator pomoću kog se televizor pali - taj deo zbog blizine topline najčešće napukne i slomi se, zbog čega je uglavnom potrebno kupiti novi uređaj.
Mobilni telefon - 20 meseci
Mobilni uređaji, posebno smartfoni, najčešće zastarevaju zbog nekoliko razloga - na primer, zbog kratkog trajanja baterije ili punjača, no mnogi od njih imaju ugrađenu i funkcionalnu zastarelost, prema kojoj se uređaj mora zameniti nakon što na njemu prestane raditi jedan deo. Osim toga, problem s mobilnim uređajima nastaje i zbog činjenice da zbog čestih nadogradnja softvera, hardver nakon nekog vremena postane inkompatibilan, jer softver zahteva sve više memorije, pa je korisnik prisiljen da ga zameni. Zbog svih tih razloga, Francuzi su ustanovili kako je prosečni vek trajanja mobilnog telefona oko 20 meseci.
Plinske ploče za kuvanje - do 15 godina
Po pravilu je reč o uređajima koji, ako se održavaju, mogu dosta dugo potrajati, do dve godine duže od električnih ploča za kuvanje, kojima je očekivani vek trajanja do 13 godina. Razlog tome leži u činjenici da se vrlo jednostavno održavaju, ali i upotrebljavaju.
Rerne - 14 godina
Prema američkim istraživanjima, rerne, uz redovno održavanje i čišćenje, u proseku mogu izdržati i više od 14 godina, iako se u mnogim domaćinstvima očekuje da to bude i duže, kao što je u načelu nekad i bilo. Ipak, brojni noviteti koje rerne danas imaju, poput pirolize, koja se odvija pod jako visokim temperaturama, utiču na vek trajanja ovog uređaja, pa se ne preporučuje upotrebljavati ih prečesto jer troše uređaj.
Frižider - 13 godina
Istraživanja pokazuju da frižideri s jednim vratima duže traju od onih koji imaju dvoja vrata (odvojena za zamrzivač i frižider) - modeli s jednim vratima mogu izdržati i do 19 godina. Važno ih je redovno čistiti - posebno održavati gumu na vratima te paziti da se na poleđini frižidera ne zaštopa odvod za tečnost. Inače, frižider je jedan od dobrih primera kako su na njegovu zastarelost uticali oni koji su ga dizajnirali - sve veći broj modela u sebi ima svetlo koje, jednom kad se pokvari, ne može zameniti korisnik, već mora zvati servisera.
Mašina za pranje posuđa - 9 do 13 godina
Ovaj uređaj često će bolje i duže raditi što se redovnije koristi, ali američka istraživanja pokazuju da kod njih po pravilu više cena ne znači i duži vek trajanja. Naime, skuplji aparati obično u sebi nose i više elektronike, odnosno dodanih komponenti, a to onda povećava i mogućnost da se neka od njih pokvari. Prilikom odabira ovog uređaja najvažnije je tražiti aparat napravljen od materijala koji odoleva rđanju.
MIkrotalasna rerna - do 9 godina
To je neki očekivani vek trajanja kod redovnog korišćenja. Iako je reč o kompleksnom uređaju, uglavnom se ne može preterano uticati na njen vek trajanja - osim tako da se pokriva hrana prilikom zagrevanja, kako ne bi prskala po unutrašnjosti.
Pa sigurno da nema, jer većina je uređaja, pokazalo je to istraživanje jednog francuskog udruženja za zaštitu potrošača, dizajnirana da u tačno određenom trenutku naglo "zastari" - bilo tako da potpuno prestanu raditi, zahtevaju neku nadogradnju ili ih treba baciti jer su osmišljeni tako da serviser ne može niti dohvatiti deo koji bi trebalo zameniti.
Kako prenosi Jutarnji list, taj se postupak naziva "planirana zastarelost" i razlog je zašto veliki broj modernih uređaja ne može više doseći ni polovinu prosečnog veka trajanja uređaja naših mama, baka i dedova, koji su svoje aparate nekad znali koristiti i po nekoliko decenija.
Prema tom francuskom istraživanju, postoji nekoliko vrsta planirane zastarelosti uređaja.
Najčešća je takozvana "funkcionalna zastarelost", kod koje se u uređaju obično pokvari samo jedan deo koji se ne može popraviti te se zbog njega aparat može baciti i potrebno je kupiti novi.
Taj je tip najčešće prisutan kod televizora, veš-mašina i računara, a kod ovih poslednjih, neretko se javlja i zastarelost zbog inkompatibilnosti.
Ona zapravo pretpostavlja da uređaj, koji radi sasvim normalno, postane beskoristan jer se više ne može "upariti" s različitim vrstama softvera koje neprestano zahtevaju sve više i više RAM memorije.
Indirektna zastarelost najekstremniji je primer: to je ona situacija u kojoj imate sasvim funkcionalan uređaj, ali je proizvođač odlučio da za njega više neće proizvoditi rezervne ili dodatne delove, a slično se događa i s mobilnim telefonima za koje više nije moguće, na primer, kupiti punjač ili baterije.
Najprofinjenija vrsta manipulacije s trajanjem uređaja ili pojedinih njegovih delova jeste ona kod koje uređaj radi sasvim dobro, ali potrošač dobija obaveštenje da je potrebno zameniti neki njegov deo.
Najčešći primer su štampači, koji u određenom trenutku korisniku javljaju da je toner pri kraju, iako on zapravo nije potrošen, i time motivišu da se on zameni te investira u novi.
Osim francuskih zaštitnika potrošača, problemom trajnosti uređaja bavili su se i mnogi drugi, prvenstveno Britanci i Amerikanci.
U nastavku je pregled očekivanog roka trajanja pojedinih aparata, izračunatih na temelju njihovih istraživanja te očekivanja potrošača.
Veš-mašina - do 10 godina
Istraživanja pokazuju da je većina njih programirana da traje između 2.000 i 2.500 ciklusa pranja, što znači da će ona, zavisno od toga koliko se često koristi, po pravilu prestati da radi pre nego što navrši deset godina. Osim toga, dobar deo današnjih mašina, umesto čeličnog, ima plastične odvode, koji lako dožive defekt, i to obično fatalni, nakon kog nema više popravke, već isključivo kupovina novog uređaja.
Televizori - 9 do 10 godina
Današnji modeli televizora po pravilu traju između devet i deset godina, za razliku od starijih modela naših roditelja, koji su imali katodne cevi te postizali prosečni vek između 10 i 15 godina. Prema istraživanju Francuza, programirani su da traju oko 20.000 sati, što čini prosečan vek od devet godina. Nakon toga, "ode" jedan deo uređaja, zbog kog je potrebno kupiti novi. Kod novijih LCD i plazma modela uređaja najproblematičniji je obično kondenzator pomoću kog se televizor pali - taj deo zbog blizine topline najčešće napukne i slomi se, zbog čega je uglavnom potrebno kupiti novi uređaj.
Mobilni telefon - 20 meseci
Mobilni uređaji, posebno smartfoni, najčešće zastarevaju zbog nekoliko razloga - na primer, zbog kratkog trajanja baterije ili punjača, no mnogi od njih imaju ugrađenu i funkcionalnu zastarelost, prema kojoj se uređaj mora zameniti nakon što na njemu prestane raditi jedan deo. Osim toga, problem s mobilnim uređajima nastaje i zbog činjenice da zbog čestih nadogradnja softvera, hardver nakon nekog vremena postane inkompatibilan, jer softver zahteva sve više memorije, pa je korisnik prisiljen da ga zameni. Zbog svih tih razloga, Francuzi su ustanovili kako je prosečni vek trajanja mobilnog telefona oko 20 meseci.
Plinske ploče za kuvanje - do 15 godina
Po pravilu je reč o uređajima koji, ako se održavaju, mogu dosta dugo potrajati, do dve godine duže od električnih ploča za kuvanje, kojima je očekivani vek trajanja do 13 godina. Razlog tome leži u činjenici da se vrlo jednostavno održavaju, ali i upotrebljavaju.
Rerne - 14 godina
Prema američkim istraživanjima, rerne, uz redovno održavanje i čišćenje, u proseku mogu izdržati i više od 14 godina, iako se u mnogim domaćinstvima očekuje da to bude i duže, kao što je u načelu nekad i bilo. Ipak, brojni noviteti koje rerne danas imaju, poput pirolize, koja se odvija pod jako visokim temperaturama, utiču na vek trajanja ovog uređaja, pa se ne preporučuje upotrebljavati ih prečesto jer troše uređaj.
Frižider - 13 godina
Istraživanja pokazuju da frižideri s jednim vratima duže traju od onih koji imaju dvoja vrata (odvojena za zamrzivač i frižider) - modeli s jednim vratima mogu izdržati i do 19 godina. Važno ih je redovno čistiti - posebno održavati gumu na vratima te paziti da se na poleđini frižidera ne zaštopa odvod za tečnost. Inače, frižider je jedan od dobrih primera kako su na njegovu zastarelost uticali oni koji su ga dizajnirali - sve veći broj modela u sebi ima svetlo koje, jednom kad se pokvari, ne može zameniti korisnik, već mora zvati servisera.
Mašina za pranje posuđa - 9 do 13 godina
Ovaj uređaj često će bolje i duže raditi što se redovnije koristi, ali američka istraživanja pokazuju da kod njih po pravilu više cena ne znači i duži vek trajanja. Naime, skuplji aparati obično u sebi nose i više elektronike, odnosno dodanih komponenti, a to onda povećava i mogućnost da se neka od njih pokvari. Prilikom odabira ovog uređaja najvažnije je tražiti aparat napravljen od materijala koji odoleva rđanju.
MIkrotalasna rerna - do 9 godina
To je neki očekivani vek trajanja kod redovnog korišćenja. Iako je reč o kompleksnom uređaju, uglavnom se ne može preterano uticati na njen vek trajanja - osim tako da se pokriva hrana prilikom zagrevanja, kako ne bi prskala po unutrašnjosti.
