Robert Fisk, The Independent: Buduća palestinska država bit će enklava sa svih strana okružena teritorijem kojeg kontrolira izraelska vlast.
OK, do ovog popodneva (9. jul) odnos mrtvih u dvodnevnom ratu je 40 - 0 u korist Izraela. Međutim, priče iz Gaze nećete čuti u narednim satima. Reč je o zemlji. Izraelci Sederota su pod raketnom paljbom Palestinaca iz Gaze i sada Palestinci dobijaju zasluženu kaznu. Sigurno. Ali, čekajte, kako su svi ti Palestinci - njih 1,5 milion uopšte ugurani u Gazu? Pa, njihove porodice su nekada živele, zar ne, tamo gde je sada Izrael? Odatle su proterani - ili pobegli bojeći se za sopstvene živote - kada je formirana država Izrael.
Sada udahnite duboko - ljudi koji su živeli u Sederotu 1948. godine nisu bili Izraelci nego palestinski Arapi. Njihovo selo se zvalo Huj. I nisu bili neprijatelji Izraela. Dve godine ranije, ti isti Arapi su krili jevrejske borce Haganaha od britanske armije. Međutim, kad se izraelska vojska pojavila u Huju 31. maja 1948. godine, proterala je sve arapske seljane u pojas Gaze! Postali su
izbeglice. David Ben Gurion (prvi premijer Izraela) nazvao je to "nepravdom i neopravdanom akcijom". Baš loše. Palestincima Huja nikada više nije dozvoljeno da se vrate.
Danas, preko 6 000 potomaka Palestinaca iz Huja - sada Sederota - žive u bedi Gaze, sa "teroristima" koje Izrael tvrdi da će uništiti i koji napadaju ono što je nekada bio Huj. Interesantna priča. Kao i ona o pravu Izraela na samoodbranu. To smo ponovo čuli danas. Šta da su građani Londona gađani kao građani Izraela? Zar ne bi uzvratili? Da, ali Britanci nemaju više od milion bivših građana UK potrpanih u izbegličke kampove u nekoliko kvadratnih kilometara oko Hastingsa.
Poslednji put se takav sumnjivi argument koristio 2008. godine kada je Izrael napao Gazu i ubio najmanje 1 100 Palestinaca. Šta da je Dublin pod raketnim napadima, upitao je tada izraelski ambasador. Međutim, britanski grad Crossmaglen u Severnoj Irskoj je bio pod istim napadima sedamdesetih godina, kada ih je gađala Republika Irska, pa ipak RAF nije bombardovao Dublin u znak odmazde, ubijajući irske žene i decu. U Kanadi 2008. godine izraelske pristalice su povlačile istu lažnu paralelu. Šta da su građani Toronta i Vankuvera bili pod raketnim napadima iz predgrađa sopstvenih gradova? Kako bi se oni osećali? Međutim, Kanađani nisu starosedioce ćušnuli u izbegličke kampove.
Sada pređimo na Zapadnu obalu. Kao prvo, Benjamin Netanyahu je rekao da ne može da razgovara sa palestinskim predsednikom Mahmoudom Abbasom jer on ne predstavlja i Hamas. Onda kad je Abbas oformio zajedničku vladu, Netanyahu je rekao da ne može da razgovara sa Abbasom jer je pristao na ujedinjenje sa "terorističkim" Hamasom. Sada kaže da može da razgovara s njim ako prekine sa Hamasom - iako tada neće predstavljati Hamas.
U međuvremenu, veliki levičarski izraelski filozof Uri Avnery, devedesetogodišnjak koji se još uvek dobro drži - je uočio najnoviju opsesiju svoje zemlje: opasnost da će Isis sravniti zapad iz svog iračko - sirijskog "kalifata" i stići na istočnu obalu reke Jordan.
"Netanyahu je rekao," kako kaže Avnery, "ako ih ne zaustavi izraelski garnizon na reci Jordan pojaviće se na ulazu u Tel Aviv." Istina je, naravno, da bi izraelska avijacija slomila Isis onog trenutka kada bi se usudili da pređu granicu ka Jordanu, bilo iz Iraka ili iz Sirije.
Važnost ovog, u svakom slučaju, jeste da ako Izrael zadrži svoju vojsku na Jordanu (kako bi zaštitio Izrael od Isisa), buduća "Palestina" neće imati granice i biće enklava unutar Izraela, okružena sa svih strana izraelskom teritorijom. "Nešto slično južnoafričkom Bantustanu", kazao je Avnery. Drugim rečima, "održiva" Palestina nikada neće postojati. Na kraju krajeva, zar Isis nije isto što i Hamas? Naravno da ne.
Međutim, to nije ono što smo čuli od Marka Regeva, Netanyahuovog portparola. Ne, ono što je on rekao Al Jazeeri jeste da je Hamas bio "ekstremistička teroristička
organizacija ne mnogo drugačija od Isisa u Iraku, Hezbollaha u Libanu, Boko Haram..." Huh. Hezbollah je šiitska milicija koja se bori sada u Siriji protiv sunitskih muslimana Isisa. A Boko Haram - hiljadama kilometara od Izraela - nije pretnja Tel Avivu.
Ali shvatate poentu. Palestinci Gaze - i molim vas zaboravite zauvek tih 6 000 Palestinaca čije su porodice potekle sa zemlje Sederota - su saveznici desetina hiljada islamista koji su pretnja Malikiju u Bagdadu, Assadu u Damasku i predsedniku Goodlucku Jonathanu u Abuji. Konkretnije, ako Isis stiže do ivica Zapadne obale, zašto izraelska vlada još uvek gradi kolonije tamo - ilegalno i na arapskoj zemlji - za izraelske civile?
Ovde nije reč o odvratnom ubistvu tri Izraelca u okupiranom delu Zapadne Obale niti o odvratnom ubistvu Palestinca u okupiranom istočnom Jerusalimu. Niti je reč o hapšenju mnogih pripadnika Hamasa na Zapadnoj obali. Nije reč ni o raketama. Kao i obično, reč je o zemlji.
Izvor: h-alter
OK, do ovog popodneva (9. jul) odnos mrtvih u dvodnevnom ratu je 40 - 0 u korist Izraela. Međutim, priče iz Gaze nećete čuti u narednim satima. Reč je o zemlji. Izraelci Sederota su pod raketnom paljbom Palestinaca iz Gaze i sada Palestinci dobijaju zasluženu kaznu. Sigurno. Ali, čekajte, kako su svi ti Palestinci - njih 1,5 milion uopšte ugurani u Gazu? Pa, njihove porodice su nekada živele, zar ne, tamo gde je sada Izrael? Odatle su proterani - ili pobegli bojeći se za sopstvene živote - kada je formirana država Izrael.
Sada udahnite duboko - ljudi koji su živeli u Sederotu 1948. godine nisu bili Izraelci nego palestinski Arapi. Njihovo selo se zvalo Huj. I nisu bili neprijatelji Izraela. Dve godine ranije, ti isti Arapi su krili jevrejske borce Haganaha od britanske armije. Međutim, kad se izraelska vojska pojavila u Huju 31. maja 1948. godine, proterala je sve arapske seljane u pojas Gaze! Postali su
izbeglice. David Ben Gurion (prvi premijer Izraela) nazvao je to "nepravdom i neopravdanom akcijom". Baš loše. Palestincima Huja nikada više nije dozvoljeno da se vrate.
Danas, preko 6 000 potomaka Palestinaca iz Huja - sada Sederota - žive u bedi Gaze, sa "teroristima" koje Izrael tvrdi da će uništiti i koji napadaju ono što je nekada bio Huj. Interesantna priča. Kao i ona o pravu Izraela na samoodbranu. To smo ponovo čuli danas. Šta da su građani Londona gađani kao građani Izraela? Zar ne bi uzvratili? Da, ali Britanci nemaju više od milion bivših građana UK potrpanih u izbegličke kampove u nekoliko kvadratnih kilometara oko Hastingsa.
Poslednji put se takav sumnjivi argument koristio 2008. godine kada je Izrael napao Gazu i ubio najmanje 1 100 Palestinaca. Šta da je Dublin pod raketnim napadima, upitao je tada izraelski ambasador. Međutim, britanski grad Crossmaglen u Severnoj Irskoj je bio pod istim napadima sedamdesetih godina, kada ih je gađala Republika Irska, pa ipak RAF nije bombardovao Dublin u znak odmazde, ubijajući irske žene i decu. U Kanadi 2008. godine izraelske pristalice su povlačile istu lažnu paralelu. Šta da su građani Toronta i Vankuvera bili pod raketnim napadima iz predgrađa sopstvenih gradova? Kako bi se oni osećali? Međutim, Kanađani nisu starosedioce ćušnuli u izbegličke kampove.
Sada pređimo na Zapadnu obalu. Kao prvo, Benjamin Netanyahu je rekao da ne može da razgovara sa palestinskim predsednikom Mahmoudom Abbasom jer on ne predstavlja i Hamas. Onda kad je Abbas oformio zajedničku vladu, Netanyahu je rekao da ne može da razgovara sa Abbasom jer je pristao na ujedinjenje sa "terorističkim" Hamasom. Sada kaže da može da razgovara s njim ako prekine sa Hamasom - iako tada neće predstavljati Hamas.
U međuvremenu, veliki levičarski izraelski filozof Uri Avnery, devedesetogodišnjak koji se još uvek dobro drži - je uočio najnoviju opsesiju svoje zemlje: opasnost da će Isis sravniti zapad iz svog iračko - sirijskog "kalifata" i stići na istočnu obalu reke Jordan.
"Netanyahu je rekao," kako kaže Avnery, "ako ih ne zaustavi izraelski garnizon na reci Jordan pojaviće se na ulazu u Tel Aviv." Istina je, naravno, da bi izraelska avijacija slomila Isis onog trenutka kada bi se usudili da pređu granicu ka Jordanu, bilo iz Iraka ili iz Sirije.
Važnost ovog, u svakom slučaju, jeste da ako Izrael zadrži svoju vojsku na Jordanu (kako bi zaštitio Izrael od Isisa), buduća "Palestina" neće imati granice i biće enklava unutar Izraela, okružena sa svih strana izraelskom teritorijom. "Nešto slično južnoafričkom Bantustanu", kazao je Avnery. Drugim rečima, "održiva" Palestina nikada neće postojati. Na kraju krajeva, zar Isis nije isto što i Hamas? Naravno da ne.
Međutim, to nije ono što smo čuli od Marka Regeva, Netanyahuovog portparola. Ne, ono što je on rekao Al Jazeeri jeste da je Hamas bio "ekstremistička teroristička
organizacija ne mnogo drugačija od Isisa u Iraku, Hezbollaha u Libanu, Boko Haram..." Huh. Hezbollah je šiitska milicija koja se bori sada u Siriji protiv sunitskih muslimana Isisa. A Boko Haram - hiljadama kilometara od Izraela - nije pretnja Tel Avivu.
Ali shvatate poentu. Palestinci Gaze - i molim vas zaboravite zauvek tih 6 000 Palestinaca čije su porodice potekle sa zemlje Sederota - su saveznici desetina hiljada islamista koji su pretnja Malikiju u Bagdadu, Assadu u Damasku i predsedniku Goodlucku Jonathanu u Abuji. Konkretnije, ako Isis stiže do ivica Zapadne obale, zašto izraelska vlada još uvek gradi kolonije tamo - ilegalno i na arapskoj zemlji - za izraelske civile?
Ovde nije reč o odvratnom ubistvu tri Izraelca u okupiranom delu Zapadne Obale niti o odvratnom ubistvu Palestinca u okupiranom istočnom Jerusalimu. Niti je reč o hapšenju mnogih pripadnika Hamasa na Zapadnoj obali. Nije reč ni o raketama. Kao i obično, reč je o zemlji.
Izvor: h-alter
