BILJEŠKA O AUTORU
Zoran Bognar, pesnik, esejista, prozni pisac, književni kritičar i antologičar, rođen je 30. januara 1965. godine u Vukovaru. Poezija Zorana Bognara prevođena je na italijanski, francuski, engleski, mađarski, nemački, švedski, slovenački, makedonski, španski, turski, jermenski, ruski, grčki, holandski, friski, poljski, rumunski i bugarski jezik.
O književnom delu Zorana Bognara objavljeno je preko 200 eseja, kritika i studija, kao i jedna monografija (Vladan Panković i Nikica Banić: Atletsko hodočašće nad jelisejskim vodama i poljima Zorana Bognara, Užice, 2002).
Dobitnik je mnogih nacionalnih književnih nagrada od kojih izdvajamo “Pečat varoši sremskokarlovačke” (1993), “Matićev šal” (1994), “Stevan Pešić” (1994), “Blažo Šćepanović” (1996), “Rade Drainac” (1999), “Isidora Sekulić” (1999), “Srboljub Mitić” (2000), “Milutin Uskoković” (2003), „Slobodan Džunić” (2006), „Milan Bogdanović” (2009), „Dimitrije Mitrinović” (2010), Nagrada Akademije „Ivo Andrić” (2010), „Kočićevo pero” (2013), Nagrada ULUPUDS-a (2013), „Miodrag Draganić” (2013), „Zlatni beočug” (2013), „Vasko Popa” (2013), „Jovan Skerlić” (2018); tri internacionalne nagrade: “Vannelli” (Italija, 1997), “Mediterranean Lion” (Montenegro, 1998) i “Hubert Burda” (Nemačka, 1999); kao i prestižne stipendije fondacije Ville Waldberte (Nemačka, 2002), jedne od najetabliranijih evropskih kuća pisaca u kojoj su boravili i stvarali mnogi svetski priznati pisci kao što su Tomas Man, Zbignjev Herbert, Hlebnjikov, Mihael Kriger, Ištvan Erši i mnogi drugi.
Izdavačka kuća „Draganić” objavila je Izabrana dela Zorana Bognara u 7 tomova povodom 30 godina književnog rada (2013-2014, Beograd).
Član je Udruženja književnika Srbije i počasni član Društva pisaca Bosne i Hercegovine. Takođe, počasni je član i PEN-a Bosne i Hercegovine.
Zoran Bognar je učestvovao na mnogim međunarodnim pesničkim festivalima i kongresima. Održao je više samostalnih književnih večeri u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Austriji, Španiji, Poljskoj, Grčkoj, Australiji, kao i u zemljama regiona (Makedonija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora)...
Živi i radi u Beogradu kao profesionalni književnik. Urednik je u Izdavačkoj kući „Dereta”. Predsednik je Fonda „Ars Longa” za očuvanje lepih umetnosti.
Knjige poezije
Blues za šahovsku tablu, Književna omladina Hrvatske, Vukovar, 1986.
Zemlja gospodari PODzemljom, Big-Ben, Sarajevo, 1987.
Psiho-striptiz, Panpublik, Beograd, 1988.
Isus još uvek veruje YUdi, Koneks, Beograd, 1990.
Trgovci bioritma, Big-Ben, Sarajevo, 1990.
Ludilo Floyda Bertholda, Koneks, Beograd, 1991.
Miris plastičnog cveća, Koneks, Beograd, 1992. (drugo izdanje: Koneks, Beograd, 1993.)
Ako se mrtvi jednog dana vrate, Bagdala, Kruševac, 1993. (drugo izdanje: Ex ponto, Beograd, 1994.)
Južna strana istoka (haiku poezija), Svetovi, Novi Sad, 1993.
Anonimna besmrtnost, Rad, Beograd, 1994. (drugo izdanje: Sfairos i Večernje novosti, Beograd, 1995).
Novi potop, Draganić, Beograd, 1996. (drugo izdanje: Ars Longa, Beograd, 1997; treće izdanje: Arte fact, Beograd, 1997).
Novi Nojev kovčeg, Prosveta, Beograd, 1997.
Novi čovek, Prosveta, Beograd, 1999. (drugo izdanje: Kairos, Sremski Karlovci, 2016).
Elizejska trilogija, Prosveta, Beograd, 2000.
Albedo, Dereta, Beograd, 2002.
Aura, Dereta, Beograd, 2003.
Alhemija, Dereta, Beograd, 2005.
Sazvežđa ispod kože, Zalihica, Sarajevo, BiH, 2007.
Albedo, aura, alhemija, Balkanski književni glasnik, Beograd, 2009.
Lavirint kruga, IP Book, Beograd, 2010.
Vukovarske elegije, Balkanski književni glasnik, Beograd, 2011. (drugo izdanje: Dobra knjiga, Sarajevo, BiH, 2012).
Insomnija, bele noći, IK Draganić, Beograd, 2013.(drugo izdanje: Nova poetika, Beograd, 2018).
Zebnja nam ide za petama i flertuje sa našim senkama, Balkanski književni glasnik, Beograd, 2014.
Srbijo, mogu li da budem tvoj sin, Balkanski književni glasnik, Beograd, 2019.
Romani
Noć praznih ruku, Panpublik, Beograd, 1989. (drugo izdanje: Koneks, Beograd, 1993.)
Budno stanje sna, Naučna knjiga, Beograd, 1993.
Knjige eseja
Fotografije glasova, Bagdala, Kruševac, 1997.
Ejdetske slike, Matica srpska, Novi Sad, 1998. (drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje: Službeni glasnik, Beograd, 2012.)
Fotografije glasova II, KUK, Kikinda i Prometej, Novi Sad, 2002.
Hrestomatije
Odsjaj snažne reke (zajedno sa Farukom Dizdarevićem), hrestomatija pobednika limskih večeri poezije, Dom kulture “Pivo Karamtijević” Priboj i Međurepublička zajednica za kulturno prosvjetnu djelatnost Pljevlja, 1997. (drugo izdanje: isti izdavači, 1997; treće dopunjeno izdanje: isti izdavači, 2002.)
Manualis labor
Nomad beskraja (pesme 1984-2004), Dom kulture “Pivo Karamatijević”, Priboj, 2004.
Antologije
Novo raspeće, antologija savremene srpske poezije tragom estetskog egzorcizma 1967-2000, Rad, Beograd, 2001; Internet izdanje: časopis ”Konture” (www.konture.com), br.7, ISSN-1333-4891, Hrvatska, 2003; (drugo dopunjeno izdanje, Zalihica, Sarajevo, BiH, 2010.); (treće dopunjeno izdanje, JU Ratkovićeve večeri poezije, Bijelo Polje, Crna Gora, 2014.)
Tečni kristal, antologija srpskog mikroeseja XX veka, Dereta, Beograd, 2006, (drugo izdanje: Dereta, Beograd, 2011.)
Knjige na drugim jezicima
Il nuevo diluvio, poesie scelte 1984-1994 (traduzione in italiano a cura di: Dragan Mraovic), Bari, La Vallisa, 1995.
Il nuevo diluvio, poesie scelte 1984-1994 (traduzione in italiano a cura di: Dragan Mraovic), Verona, Vannelli, 1997.
La nuova arca di Noe (La corrispondenza con l’ Apocalisse): poesie – immagini, eidetiche, preghiere (traduzione in italiano di: Dragan Mraovic), Verona, Vannelli, 1998.
Junge lyrik aus den landern ost-und sudosteuropas (koautorska knjiga sa Majom Vidmar i Urošem Zupanom); Das Hubert Burda Stipendium 1999; Aus dem Serbischen von Zarko Radakovic und Peter Handke, sowie von Elke Schwarz-Mahmuti und Aslan Mahmuti; Langenburg-Konstanz, Edition Petrarca, 2000.
Protoclepsydra, a selection of poems by Zoran Bognar (translated by Dejan D. Markovic; editor/co-translator Jamie Reid), Vancouver, DaDaBaBy Enterprises, 2000.
La trilogia d’Eliseo (traduzione in italiano di: Dragan Mraovic), Bari, La Vallisa, 2001.
El nuevo diluvio (traduccion: Carmen Vegas), Belgrado, Dereta, 2002.
La trilogie Elyseenne (traduit du serbe par Mireille Robin, Boris Lazic), Montreal, Canada, La Pyramide, 2002.
Gedichte. – serbisch-deutsch. – Unersetzt von Lidia Zimmermann und Alexandra Weber, Muenchen, A+G, 2003.
Soszvezdija pod kožata. – Izbor, prepev i pogovor: Petre Bakevski. – Skopje, Terra Magica, Macedonia, 2006.
Albedo, Aura, Alchemy - selected poems 1984-2014 (translated by Dejan D. Markovic), Balkan Literary Herald, Belgrade, 2015.
________________________
CRNI KOSAČ
Hej ti, Crni kosaču,
ti jedini besmrtniče kršten mudrošću
i Luciferovom krvlju u beloj noći;
ti što imaš ključeve od svih grobova
i pomićeš teške kamene ploče
što razdvajaju humke zemlje;
ti što nas kroz milenijumske vetrove učiš
da nema smisla
ni u životu, ni u smrti,
jer živeti znači graditi
jedrenjak i škrinju istovremeno;
ti što nam svakodnevno
iz dubine praznine i veličine (nepre)bola
svedočiš
da nijedan život nije večan,
da nijedna smrt nije večna,
i da postoji samo
umiranje i ponovno rađanje...
odmori se i ti malo,
napravi pauzu... bar jedan ubogi dan...
NE MOGU DA UBIJEM
AUSTRO – UGARSKU U SEBI
Kažem:
kada se isprepletu dobro i zlo
i kada svako krene na svoju stranu,
kada se prijatelji rastanu bez pozdrava
ostaje pitanje:
nismo li svi tek ovde da slušamo
a ne da govorimo?
Snaga neizgovorenih reči
(samo) potvrđuje činjenicu
da se ne trebamo (više) trošiti
na ono što prolazi spolja,
već na ono čega se odričemo iznutra...
U životu se ne stidiš
zbog onog što si uradio,
nego zbog onog
što drugi misle da si uradio.
U životu nije bitno
ono što se moglo dogoditi,
nego ono što se dogodilo...
A čovek, i pored svih maski,
koje svakodnevno rabi,
ima samo jedno lice
na kojem se sada,
nešto manje od faktičkog,
a znatno više od formalnog,
odslikava lični poraz...
Ne obazirem se više na one
koji nas svakodnevno posmatraju,
jer kamerama je suđeno da budu prevarene.
Sada znam i sam
da bi trebalo tražiti svoj put i spokoj
tamo gde ga ne traže drugi...
i da onaj koji gradi računajući na ljude,
gradi u blatu,
u živom pesku...
Oprosti mi večna kušnjo:
ne mogu da ubijem
Austro – Ugarsku u sebi...
SPAŠAVAO SAM SVOGA DŽELATA
Za VM EV
Smrt nam se svima smeši,
zato uzvratimo joj osmeh... Sokrat
Više nikome ništa ne zameram...
Bio sam u mnogim dimenzijama,
u različitim ravnima svesti,
i sada znam:
možemo da pričamo
o istoj stvari... istim jezikom
i da se uopšte ništa ne razumemo...
Sada znam:
zbog malenkosti ljudskih potreba
i veličine ljudskog truda,
spašavao sam svoga dželata
koji, s reljefnim crtama lica
izvajanim surovim vetrovima i solju,
od pamtiveka zaslepljeno
slavi poetiku paradoksa
tako što bezgrižno kažnjava posledicu
svojom blagonaklonošću prema uzroku;
tako što olako poništava suštinu
zaslepljeno negujući formu…
Spašavao sam svoga dželata
od njega samog,
od lakomislenosti i lakovernosti,
od košmarnog odraza iz ogledala,
od insomnije, belih noći...
Spašavao sam svoga dželata
da zarad malo ne propusti veliko,
vraćajući ga tamo
gde nepripadajući pripada,
da bi mi na kraju,
kako nam to kroz vekove
istorija večnosti svedoči,
umesto bratskog zagrljaja
i bespotrebne zahvalnosti,
pred plebsom,
hladno odrubio glavu...
ne znajući, pritom,
da krv ne može da opere krv,
niti popuni prazninu,
poništi Ništavilo, umiri bol…
TELEPATIJA SA
VATROM IZ OGLEDALA
Sreli smo se,
poput blizanaca,
u kosmičkom odsjaju vatre iz ogledala,
u kaleidoskopu srodnih duša,
gde se prožimaju
telepatsko i oniričko,
Ovostrano i Onostrano,
čisto i eterično,
vrelo i alhemično..
od Nevidboga do Nedohoda...
kao vazduh, kao vetar,
kao vatra, kao voda...
Postavlja se pitanje:
da li je ideal harmonije,
ako tako nešto uopšte postoji,
razumevanje u svet(l)osti koju srodna duša
unese kada uđe u naš svet...
ili je to deo skrivene nežnosti
samo nama čitljive u njenom pogledu
koji nam pokloni kada ona to želi;
da li je to hodanje sa neverovatnom lakoćom
po najdubljim tajnama duše, tela i uma...
ili je sve to jedna iluzija koju smo prizvali
a koja nam je potrebna,
poput telepatije sa vatrom iz ogledala,
jer smo se u svim ostalim zdencima
već okupali i izašli jači...
Ni rečima, ni tišinom,
već prisustvom si mi rekla:
možda si ti ono što je najbolje u meni...
Volela bih da pogledaš u to mesto
ili bar u ono što je od njega (još) ostalo...
SNOVI, DOKAZ POZLAĆENE SVESTI
O ISKUŠENJU I SUDBINI
San nije uvek olakšanje,
nije ni puko pribežište
ni dar najsiromašnijima,
ni prekor pohlepnima.
U predelima i vremenu,
po liticama i kasabama,
krošnjama i krovovima,
u svako doba dana i noći
čuči tajna potrebe za snom,
ne kao zahtev i porudžbina
već kao neizvesna i neizbežna
borba s okolnostima i košmarima...
Tvorac i sledbenik njegove sadašnjosti,
zna da je san dokaz blagosiljane smrtnosti,
svesti o iskušenju i sudbini
i uzvišenim saučešćem
sa svojim posrebljenim demonima...
Sve je tako uobličeno, utvrđeno,
ovekovečeno, dokazano,
neporecivo i okamenjeno
i sve je tako zapisano,
istkano i žigosano da ti se čini
da od stvarnosti i nepobitnosti,
od vremena, istorije i sudbine,
nema ustuka...
i da se sve događa upravo ovde i sada
kao kada se čitaju stranice
kakve uzbudljive knjige...
Nije san samo predah ili predznak,
izbavljenje ili proročanstvo...
Snovi nisu samo reči,
provokacije, značenja, oblici,
zagonetke ili predskazanja,
naprotiv,
snovi su celina koja blista,
ozaruje i raduje
u prostoru i vremenu
gde se događaji koji zavrede
mogu desiti
i u vrhunskoj priči
kao i u snu,
da traju,
kao beskraj trenutka...
