Pokreti koji stoje iza protesta koji su destabilizovali Sjedinjene Države otvoreno navode da ih finansiraju fondacije poput Soroševe, Rokfelerove i sličnih
"Obojena revolucija" je termin koji se koristi kako bi se opisao niz izuzetno efikasnih operacija smene režima u izvođenju CIA, i to primenom tehnika koje su razvili RAND korporacija, "demokratske" NVO i druge grupe, još od 1980-ih. U sirovoj formi korišćene su za rušenje poljskog komunističkog režima krajem 1980-ih. Tehnike su nakon toga rafinirane da bi bile upotrebljene - zajedno sa ogromnim količinama novca za podmićivanje - za rušenje Gorbačovljevog režima u Sovjetskom Savezu.
Svakome ko je pažljivo proučavao te modele jasno je da protesti protiv policijskog nasilja koje predvode amorfne organizacije sa imenima poput "Crni životi su važni" ili Antifa nisu tek obični izliv moralne ogorčenosti. Stotine hiljada mladih Amerikanaca bivaju upregnuti u ulogu opsadnog ovna koji bi trebalo ne samo da sruši američkog predsednika, nego usput i samu strukturu američkog ustavnog poretka.
Ako za trenutak zanemarimo pitanje snimaka na kojima se vidi kako beli policajac iz Mineapolisa kolenom pritiska vrat crnca Džordža Flojda i osvrnemo se na dešavanja u zemlji koja su usledila od tog momenta, jasno je da su određene organizacije ili grupe bile dobro pripremljene da instrumentalizuju dotični užasni događaj za nametanje sopstvene agende.
Protesti su nakon 25. maja često počinjali mirno, da bi ih ubrzo potom preuzimali dobro utrenirani nasilni akteri. Dve organizacije redovno figuriraju kad je reč o nasilnim protestima - "Crni životi su važni" i Antifa (SAD). Video snimci pokazuju solidno opremljene demonstrante, obučene u crno i maskirane (definitivno ne zbog koronavirusa), kako vandalizuju policijske automobile, spaljuju policijske stanice, razbijaju izloge prodavnica motkama i bejzbol palicama. Očigledna je bila primena Tvitera i drugih društvenih mreža za koordinaciju rojevih napada rulje po principu "udari i beži".
Ono što se događa od momenta-okidača u Mineapolisu često se poredi sa talasom protesta koji je zahvario pretežno crnačke geto kvartove 1968. godine. Sećam se tih događaja iz 1968. i mogu da posvedočim da je ono što se dešava danas je bitno drugačije. Više liči na jugoslovensku obojenu revoluciju kojom je srušen Milošević 2000. godine.
OBRAZAC ZA RUŠENjE REŽIMA
Godine 2000, američki Stejt department, uz pomoć Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) i odabranih operativaca CIA, otpočeo je tajnu obuku grupe beogradskih studenata, predvođene studentskom organizacijom koja se zvala "Otpor!". NED i njegove brojne izdanke stvorio je 1980-ih direktor CIA Bil Kejsi, i to kao tajni alat CIA za svrgavanje režima širom sveta koji je delovao pod plaštom nevladine organizacije za ljudska prava. NED dobija novac od američkog Kongresa i USAID-a.
Kad se radi o delovanju Otpora 2000. godine, NED i američki ambasador u Beogradu Ričard Majls odabrali su i obučili grupu od nekoliko desetina studenata, predvođenih Srđom Popovićem. Obuka je rađena prema udžbeniku pokojnog Džina Šarpa koju je objavio njegov Institut Albert Ajnštajn pod naslovom "Od diktature do demokratije", prevedenoj i na srpski jezik. U osvrtu na dešavanja u Srbiji, Vašington post je napisao:
Obučeni timovi aktivista bili su razmeštani na protestima kako bi zauzimali gradske četvrti uz pomoć ekrana sa obaveštajnim podacima koji su im omogućavali da u realnom vremenu imaju pregled okoline. Grupe omladinaca krenule bi ka ciljanim raskrsnicama, konstantno komunicirajući preko mobilnih telefona, uspevajući da na taj način nadvladaju policiju. Američka vlada potrošila je oko 41 milion dolara na ovu operaciju. Studentske grupe su tajno obučavane da primenjuju tehnike iz Šarpovog udžbenika, odnosno da organizuju proteste kojima se podriva autoritet policije i kojima se organi reda pred mladim demonstrantima prikazuju kao trapavi i nesposobni. Njih su zakulisno navodili profesionalci iz CIA i američkog Stejt departmenta.
Model otporaške obojene revolucije potom je usavršen i primenjen 2004. u formi ukrajinske Narandžaste revolucije, sa sve šalovima određene boje i logotipa, kao i 2003. u gruzijskoj Revoluciji ruža. Posle je državna sekretarka Hilari Klinton upotrebila istu matricu da pokrene Arapsko proleće. U svim tim bio je umešan NED, kao i druge NVO, uključujući Soroševe fondacije.
Nakon što je pobedio Miloševića, Popović je uspostavio svetski regrutni centar za obojene revolucije - CANVAS, neku vrstu profitne konsultantske firme za izvođenje revolucija, a bio je lično prisutan i u Njujorku tokom akcije "Okupirajmo Volstrit", kada je sarađivao sa Antifom. Izveštaji kazuju da je i tu bio prisutan Sorošev novac.
Komentar: CANVAS je još uvijek aktivan, s tim da je njegov noviji projekt pokušaj postavljanja Juana Guaida za "predsjednika" Venezuele.
Nastanak Juana Guaidóa: Kako je američki laboratorij za promjenu režima stvorio vođu venezuelanskog državnog udara
ANTIFA I BLM
Protesti, neredi, nasilne i nenasilne akcije koje se odvijaju u Americi od 25. maja, uključujući i napad na kapiju Bele kuće, počinju da dobijaju smisao ako proučimo CIA udžbenik za obojene revolucije.
Efekat koji su protesti ostvarili ne bi bio moguć da nije mreže lokalnih i državnih političkih zvaničnika unutar Demokratske stranke, koji pružaju podršku demonstrantima, do mere da je demokratski gradonačelnik Sijetla naredio policiji da napusti nekoliko blokova u srcu grada i dopusti da ih demonstranti okupiraju.
Poslednjih godina, Demokratsku stranku širom Sjedinjenih Država u velikoj meri su tiho preoteli kandidati koje možemo nazvati radikalnim levičarima. Često pobeđuju uz aktivnu podršku organizacija poput Demokratskih socijalista Amerike ili Socijalističkih organizacija puta slobode (Freedom Road Socialist Organizations). U američkom Predstavničkom domu, glasna četvrtina novih predstavnika okupljenih oko Aleksandrije Okasio-Kortez, Rašide Talib i predstavnice iz Mineapolisa Ilhan Omar sačinjena je u celosti od članova bliskih Demokratskim socijalistima Amerike. Očigledno je da bez pomoći lokalnih zvaničnika demokrata u ključnim gradovima ulični protesti organizacija "Crni životi su važni" i Antifa ne bi ostvarili tako dramatičan efekat.
Da bismo bolje shvatili koliko je ozbiljan aktuelni protestni pokret moramo da proučimo ko upumpava milione ka BLM (Black lives matter - Životi crnaca su važni). Antifa je teža za analizu zahvaljujući njenoj eksplicitno anonimnoj organizacionoj formi. Međutim, njihovi internet priručnici otvoreno preporučuju lokalnim Antifa ćelijama da se pridruže redovima BLM.
PRATEĆI TRAG NOVCA
BLM je nastao 2013. kada su trojica prijatelja-aktivista osmislili oznaku #BlackLivesMatter kako bi protestovali protiv ubistva nenaoružanog crnog tinejdžera Trejvona Martina od strane belog hispano čuvara Džordža Cimermana. Ališa Garca, Patris Kulors i Opal Tometi su bili finansirani od strane čelnih grupa povezanih sa nečim što se zove Socijalistička organizacija puta slobode. To je jedna od četiri najveće radikalno leve organizacije u Sjedinjenim Državama, formirana iz ruševina Novog komunističkog pokreta koji se raspao 1980-ih.
Dana 12. juna 2020. godine vebsajt Socijalističke organizacije slobodnog puta (FRSO) saopštava:
Ukratko, protesti povodom navodnog policijskog ubistva crnca u Minesoti sada se koriste kao poziv na revoluciju protiv kapitalizma. FRSO je kišobran za desetine amorfnih grupa, uključujući i "Crni životi su važni", odnosno BLM. Ono što je interesantno povodom samoproklamovanih marksističko-lenjinističkih korena Socijalističke organizacije puta slobode nije toliko njihova leva politika, nego to što se njihovo rukovodstvo finansira od strane grupe dobrostojećih i od poreza izuzetih fondacija.
Ališa Garca iz BLM takođe je član upravnih ili izvršnih odbora pet različitih grupa iz Puta slobode, i to (2011) predsedavajuća odbora Prava na gradski savez, članica odbora Škole jedinstva i oslobođenja (School of Unity and Liberation - SOUL), kao i Ljudi organizovanih za osvajanje radničkih prava (People Organized to Win Employment Rights - POWER) i Napred zajedno. Konačno, ona je i direktor za specijalne projekte pri Nacionalnoj alijansi radnika kućne posluge (National Domestic Workers Alliance).
Organizacija Pravo na gradski savez dobila je 6,5 miliona dolara između 2011. i 2014. godine od niza veoma etabliranih fondacija izuzetih od poreza, uključujući Fondaciju Ford (1.9 miliona dolara), kao i oba Soroševa neoporezovana entiteta - Fondacije otvorenog društva i Fondacije za promociju otvorenog društva, i to u iznosu od 1,3 miliona dolara. Tu su i Kelog fondacija vezana za korn flejks u iznosu od 250.000 dolara, kao i, pomalo čudno, Fondacija Ben i Džeri (koja se bavi proizvodnjom i prodajom sladoleda) u iznosu od 30.000 dolara.
Garca je takođe dobila pozamašnu svotu fondacijskog novca kao izvršna direktorka jedne od čelnih grupa FRSO, ranije pomenutog POWER, gde je sedeo bivši Obamin "car zelenih poslova" Ven Džons - samoproklamovani "komunista" i "mangupski crni nacionalista", koji sada radi za CNN. Ališa Garca takođe je predsedavala Pravom na gradski savez, što je mreža aktivističkih grupa koje se protive urbanoj džentrifikaciji.
Taj front je od 2009. godine dobio 1.3 miliona dolara od Fondacije Ford, kao i 600.000 dolara od Soroševih fondacija i (opet) Bena i Džerija (50.000 dolara). A Garcin SOUL, koji tvrdi da je 2014. obučio 712 "organizatora", u isto vreme kada je učestvovala u osnivanju grupe "Crni životi su važni" dobio je 210.000 dolara od Rokfeler fondacije, i još 255.000 dolara od Fondacije Hajnc (bave se proizvodnjom i prodajom kečapa i povezani su sa porodicom bivšeg američkog državnog sekretara Džona Kerija).
A sa Napred zajedno iz redova FRSO, Garca je sedela u odboru "multirasne organizacije koja sarađuje sa liderima malih zajednica i organizacija u nameri da se transformišu kultura i politika, radi katalizovanja društvene promene". Godine 2014, zvanično je dobio četiri miliona dolara prihoda, a od 2012. do 2014. organizacija je dobila ukupno 2.9 miliona dolara od Fondacije Ford (655.000 dolara) i drugih vodećih fondacija.
Jedna od osnivačica BLM rodom iz Nigerije, Opal Tometi, takođe potiče iz mreže FRSO. Tometi je predsedavala FRSO-ovom Crnom alijansom za pravednu imigraciju. Interesantno je što je ova organizacija sa osobljem od svega dvoje ljudi dobila novac od velikih fondacija poput Kelog fondacije (75.000 dolara) i Soroševih fondacija (100.000 dolara) i ponovo od Bena i Džerija (10.000 dolara). Tometi je 2014. godine dobila 60.000 dolara za upravljanje tom grupacijom.
Socijalistička organizacija slobodnog puta, koja sada otvoreno poziva na revoluciju protiv kapitalizma nakon ubistva Džordža Flojda, ima još jedno krilo pod nazivom Projekat napredovanja, koji sebe opisuje kao "multirasnu organizaciju građanskih prava nove generacije". Upravljački odbor ove organizacije uključuje bivšeg Obaminog direktora za odnose sa manjinskim zajednicama pri Ministarstvu prosvete i bivšeg asistenta državnog tužioca za građanska prava pri administraciji Bila Klintona. FRSO-ov Projekat napredovanja dobio je 2013. godine milione dolara od vodećih neoporezovanih američkih fondacija, Ford (8.5 miliona dolara), Kelog (3 miliona), Hjulet fondacije (2.5 miliona dolara), Rokfeler fondacije (2.5 miliona dolara) i Soroševih fondacija (8.6 miliona dolara).
VELIKI NOVAC I ActBlue
Do 2016. - godine predsedničkih izbora u kojoj se Hilari Klinton nadmetala sa Donaldom Trampom - "Crni životi su važni" uznapredovala je do nivoa dobro organizovane mreže. Te godine su Fondacija Ford i Borealis filantropija najavili formiranje Fonda za crnački pokret (Black-Led Movement Fund - BLMF). To je "šestogodišnja donatorska kampanja sa ciljem pribavljanja 100 miliona dolara za koaliciju Pokreta za crne živote u kojoj BLM ima centralnu ulogu. Do tog momenta Soroševe fondacije su već dale nekih 33 miliona dolara grantova pokretu "Crni životi su važni". To je ozbiljan fondacijski novac.
BLMF ističe da je stvoren od strane vodećih fondacija, koje pored Forda uključuju i Kelog fondaciju i Soroševe fondacije za otvoreno društvo. Ovako opisuju svoju ulogu:
Pokret za koaliciju crnih života (M4BL), u koju spada i "Crni životi su važni", već je 2016. godine pozivao na "kresanje budžeta policijskih uprava, rasno bazirane reparacije, biračka prava za ilegalne imigrante, napuštanje fosilnih goriva, okončanje privatnog obrazovanja i čarter škola, nacionalni osnovni dohodak i besplatan koledž za crnce".
Upadljivo je da kada kliknemo na vebsajt M4BL, ispod dugmeta "doniraj" saznajemo da donacije idu nečemu što se naziva ActBlue Charities. ActBlue olakšava realizaciju donacija "demokratama i progresivcima". Do 21. maja ove godine ActBlue dao je 119 miliona dolara kampanji Džoa Bajdena.
Sve ovo se odnosi na period pre 25. maja i masovnih protesta pokreta Crni životi su važni širom sveta. Već sada vodeće korporacije poput Epla, Diznija, Najkija i stotina drugih upumpavaju neprijavljene milione dolara u ActBlue, sa namerom da budu prosleđeni grupi "Crni životi su važni". To je novac kojim se suštinski finansira eventualna pobeda demokratskog kandidata Bajdena na predsedničkim izborima. Možda je upravo to pravi razlog zašto je Bajdenova kampanja tako uverena u podršku crnih birača.
Iz ovog prikaza uloge prebogatih fondacija u protestima pokreta poput "Crni životi su važni" jasno je da postoji daleko složenija agenda iza protesta kojima se destabilizuju gradovi širom Amerike. Uloga neoporezovanih fondacija vezanih za vodeće industrijske i finansijske kompanije, poput Rokfelerove, Fordove, Kelogijeve, Hjuletove i Soroševe, govori da postoji mnogo dublji i zlokobniji plan nego što se na prvi pogled može zaključiti iz aktuelnih nereda i spontanih izliva besa.
sott
"Obojena revolucija" je termin koji se koristi kako bi se opisao niz izuzetno efikasnih operacija smene režima u izvođenju CIA, i to primenom tehnika koje su razvili RAND korporacija, "demokratske" NVO i druge grupe, još od 1980-ih. U sirovoj formi korišćene su za rušenje poljskog komunističkog režima krajem 1980-ih. Tehnike su nakon toga rafinirane da bi bile upotrebljene - zajedno sa ogromnim količinama novca za podmićivanje - za rušenje Gorbačovljevog režima u Sovjetskom Savezu.
Svakome ko je pažljivo proučavao te modele jasno je da protesti protiv policijskog nasilja koje predvode amorfne organizacije sa imenima poput "Crni životi su važni" ili Antifa nisu tek obični izliv moralne ogorčenosti. Stotine hiljada mladih Amerikanaca bivaju upregnuti u ulogu opsadnog ovna koji bi trebalo ne samo da sruši američkog predsednika, nego usput i samu strukturu američkog ustavnog poretka.
Ako za trenutak zanemarimo pitanje snimaka na kojima se vidi kako beli policajac iz Mineapolisa kolenom pritiska vrat crnca Džordža Flojda i osvrnemo se na dešavanja u zemlji koja su usledila od tog momenta, jasno je da su određene organizacije ili grupe bile dobro pripremljene da instrumentalizuju dotični užasni događaj za nametanje sopstvene agende.
Protesti su nakon 25. maja često počinjali mirno, da bi ih ubrzo potom preuzimali dobro utrenirani nasilni akteri. Dve organizacije redovno figuriraju kad je reč o nasilnim protestima - "Crni životi su važni" i Antifa (SAD). Video snimci pokazuju solidno opremljene demonstrante, obučene u crno i maskirane (definitivno ne zbog koronavirusa), kako vandalizuju policijske automobile, spaljuju policijske stanice, razbijaju izloge prodavnica motkama i bejzbol palicama. Očigledna je bila primena Tvitera i drugih društvenih mreža za koordinaciju rojevih napada rulje po principu "udari i beži".
Ono što se događa od momenta-okidača u Mineapolisu često se poredi sa talasom protesta koji je zahvario pretežno crnačke geto kvartove 1968. godine. Sećam se tih događaja iz 1968. i mogu da posvedočim da je ono što se dešava danas je bitno drugačije. Više liči na jugoslovensku obojenu revoluciju kojom je srušen Milošević 2000. godine.
OBRAZAC ZA RUŠENjE REŽIMA
Godine 2000, američki Stejt department, uz pomoć Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) i odabranih operativaca CIA, otpočeo je tajnu obuku grupe beogradskih studenata, predvođene studentskom organizacijom koja se zvala "Otpor!". NED i njegove brojne izdanke stvorio je 1980-ih direktor CIA Bil Kejsi, i to kao tajni alat CIA za svrgavanje režima širom sveta koji je delovao pod plaštom nevladine organizacije za ljudska prava. NED dobija novac od američkog Kongresa i USAID-a.
Kad se radi o delovanju Otpora 2000. godine, NED i američki ambasador u Beogradu Ričard Majls odabrali su i obučili grupu od nekoliko desetina studenata, predvođenih Srđom Popovićem. Obuka je rađena prema udžbeniku pokojnog Džina Šarpa koju je objavio njegov Institut Albert Ajnštajn pod naslovom "Od diktature do demokratije", prevedenoj i na srpski jezik. U osvrtu na dešavanja u Srbiji, Vašington post je napisao:
"Savetnici koje su finansirale SAD imali su ključnu ulogu iza kulisa u gotovo svakom aspektu opozicionog delovanja: od anketiranja i obučavanja hiljada opozicionih aktivista, do pomaganja pri organizaciji vitalno važnog paralelnog brojanja glasova. Američki poreski obveznici platili su 5.000 kanti spreja u boji kojim su studentski aktivisti pisali antimiloševićevske grafite po zidovima širom Srbije".
Obučeni timovi aktivista bili su razmeštani na protestima kako bi zauzimali gradske četvrti uz pomoć ekrana sa obaveštajnim podacima koji su im omogućavali da u realnom vremenu imaju pregled okoline. Grupe omladinaca krenule bi ka ciljanim raskrsnicama, konstantno komunicirajući preko mobilnih telefona, uspevajući da na taj način nadvladaju policiju. Američka vlada potrošila je oko 41 milion dolara na ovu operaciju. Studentske grupe su tajno obučavane da primenjuju tehnike iz Šarpovog udžbenika, odnosno da organizuju proteste kojima se podriva autoritet policije i kojima se organi reda pred mladim demonstrantima prikazuju kao trapavi i nesposobni. Njih su zakulisno navodili profesionalci iz CIA i američkog Stejt departmenta.
Model otporaške obojene revolucije potom je usavršen i primenjen 2004. u formi ukrajinske Narandžaste revolucije, sa sve šalovima određene boje i logotipa, kao i 2003. u gruzijskoj Revoluciji ruža. Posle je državna sekretarka Hilari Klinton upotrebila istu matricu da pokrene Arapsko proleće. U svim tim bio je umešan NED, kao i druge NVO, uključujući Soroševe fondacije.
Nakon što je pobedio Miloševića, Popović je uspostavio svetski regrutni centar za obojene revolucije - CANVAS, neku vrstu profitne konsultantske firme za izvođenje revolucija, a bio je lično prisutan i u Njujorku tokom akcije "Okupirajmo Volstrit", kada je sarađivao sa Antifom. Izveštaji kazuju da je i tu bio prisutan Sorošev novac.
Komentar: CANVAS je još uvijek aktivan, s tim da je njegov noviji projekt pokušaj postavljanja Juana Guaida za "predsjednika" Venezuele.
Nastanak Juana Guaidóa: Kako je američki laboratorij za promjenu režima stvorio vođu venezuelanskog državnog udara
ANTIFA I BLM
Protesti, neredi, nasilne i nenasilne akcije koje se odvijaju u Americi od 25. maja, uključujući i napad na kapiju Bele kuće, počinju da dobijaju smisao ako proučimo CIA udžbenik za obojene revolucije.
Efekat koji su protesti ostvarili ne bi bio moguć da nije mreže lokalnih i državnih političkih zvaničnika unutar Demokratske stranke, koji pružaju podršku demonstrantima, do mere da je demokratski gradonačelnik Sijetla naredio policiji da napusti nekoliko blokova u srcu grada i dopusti da ih demonstranti okupiraju.
Poslednjih godina, Demokratsku stranku širom Sjedinjenih Država u velikoj meri su tiho preoteli kandidati koje možemo nazvati radikalnim levičarima. Često pobeđuju uz aktivnu podršku organizacija poput Demokratskih socijalista Amerike ili Socijalističkih organizacija puta slobode (Freedom Road Socialist Organizations). U američkom Predstavničkom domu, glasna četvrtina novih predstavnika okupljenih oko Aleksandrije Okasio-Kortez, Rašide Talib i predstavnice iz Mineapolisa Ilhan Omar sačinjena je u celosti od članova bliskih Demokratskim socijalistima Amerike. Očigledno je da bez pomoći lokalnih zvaničnika demokrata u ključnim gradovima ulični protesti organizacija "Crni životi su važni" i Antifa ne bi ostvarili tako dramatičan efekat.
Da bismo bolje shvatili koliko je ozbiljan aktuelni protestni pokret moramo da proučimo ko upumpava milione ka BLM (Black lives matter - Životi crnaca su važni). Antifa je teža za analizu zahvaljujući njenoj eksplicitno anonimnoj organizacionoj formi. Međutim, njihovi internet priručnici otvoreno preporučuju lokalnim Antifa ćelijama da se pridruže redovima BLM.
PRATEĆI TRAG NOVCA
BLM je nastao 2013. kada su trojica prijatelja-aktivista osmislili oznaku #BlackLivesMatter kako bi protestovali protiv ubistva nenaoružanog crnog tinejdžera Trejvona Martina od strane belog hispano čuvara Džordža Cimermana. Ališa Garca, Patris Kulors i Opal Tometi su bili finansirani od strane čelnih grupa povezanih sa nečim što se zove Socijalistička organizacija puta slobode. To je jedna od četiri najveće radikalno leve organizacije u Sjedinjenim Državama, formirana iz ruševina Novog komunističkog pokreta koji se raspao 1980-ih.
Dana 12. juna 2020. godine vebsajt Socijalističke organizacije slobodnog puta (FRSO) saopštava:
"Sada je trenutak da se pridružite revolucionarnoj organizaciji! Priključite se Socijalističkoj organizaciji puta slobode... Ako ste proteklih nedelja bili na ulicama, verovatno ste razmišljali o razlici između promena koje ovaj sistem može da ponudi i promena koje su ovoj zemlji zaista potrebne. Kapitalizam je propali sistem koji se hrani eksploatacijom, nejednakošću i represijom. Reakcionarna i rasistička Trampova adminsitracija učinila je pandemiju još gorom. Ekonomska kriza koju očekujemo najgora je od 1930-ih. Monopolski kapitalizam je umirući sistem i moramo da pomognemo da bude dokrajčen. Upravo to je ono za šta se zalaže Socijalistička organizacija puta slobode i na čemu radi".
Ukratko, protesti povodom navodnog policijskog ubistva crnca u Minesoti sada se koriste kao poziv na revoluciju protiv kapitalizma. FRSO je kišobran za desetine amorfnih grupa, uključujući i "Crni životi su važni", odnosno BLM. Ono što je interesantno povodom samoproklamovanih marksističko-lenjinističkih korena Socijalističke organizacije puta slobode nije toliko njihova leva politika, nego to što se njihovo rukovodstvo finansira od strane grupe dobrostojećih i od poreza izuzetih fondacija.
Ališa Garca iz BLM takođe je član upravnih ili izvršnih odbora pet različitih grupa iz Puta slobode, i to (2011) predsedavajuća odbora Prava na gradski savez, članica odbora Škole jedinstva i oslobođenja (School of Unity and Liberation - SOUL), kao i Ljudi organizovanih za osvajanje radničkih prava (People Organized to Win Employment Rights - POWER) i Napred zajedno. Konačno, ona je i direktor za specijalne projekte pri Nacionalnoj alijansi radnika kućne posluge (National Domestic Workers Alliance).
Organizacija Pravo na gradski savez dobila je 6,5 miliona dolara između 2011. i 2014. godine od niza veoma etabliranih fondacija izuzetih od poreza, uključujući Fondaciju Ford (1.9 miliona dolara), kao i oba Soroševa neoporezovana entiteta - Fondacije otvorenog društva i Fondacije za promociju otvorenog društva, i to u iznosu od 1,3 miliona dolara. Tu su i Kelog fondacija vezana za korn flejks u iznosu od 250.000 dolara, kao i, pomalo čudno, Fondacija Ben i Džeri (koja se bavi proizvodnjom i prodajom sladoleda) u iznosu od 30.000 dolara.
Garca je takođe dobila pozamašnu svotu fondacijskog novca kao izvršna direktorka jedne od čelnih grupa FRSO, ranije pomenutog POWER, gde je sedeo bivši Obamin "car zelenih poslova" Ven Džons - samoproklamovani "komunista" i "mangupski crni nacionalista", koji sada radi za CNN. Ališa Garca takođe je predsedavala Pravom na gradski savez, što je mreža aktivističkih grupa koje se protive urbanoj džentrifikaciji.
Taj front je od 2009. godine dobio 1.3 miliona dolara od Fondacije Ford, kao i 600.000 dolara od Soroševih fondacija i (opet) Bena i Džerija (50.000 dolara). A Garcin SOUL, koji tvrdi da je 2014. obučio 712 "organizatora", u isto vreme kada je učestvovala u osnivanju grupe "Crni životi su važni" dobio je 210.000 dolara od Rokfeler fondacije, i još 255.000 dolara od Fondacije Hajnc (bave se proizvodnjom i prodajom kečapa i povezani su sa porodicom bivšeg američkog državnog sekretara Džona Kerija).
A sa Napred zajedno iz redova FRSO, Garca je sedela u odboru "multirasne organizacije koja sarađuje sa liderima malih zajednica i organizacija u nameri da se transformišu kultura i politika, radi katalizovanja društvene promene". Godine 2014, zvanično je dobio četiri miliona dolara prihoda, a od 2012. do 2014. organizacija je dobila ukupno 2.9 miliona dolara od Fondacije Ford (655.000 dolara) i drugih vodećih fondacija.
Jedna od osnivačica BLM rodom iz Nigerije, Opal Tometi, takođe potiče iz mreže FRSO. Tometi je predsedavala FRSO-ovom Crnom alijansom za pravednu imigraciju. Interesantno je što je ova organizacija sa osobljem od svega dvoje ljudi dobila novac od velikih fondacija poput Kelog fondacije (75.000 dolara) i Soroševih fondacija (100.000 dolara) i ponovo od Bena i Džerija (10.000 dolara). Tometi je 2014. godine dobila 60.000 dolara za upravljanje tom grupacijom.
Socijalistička organizacija slobodnog puta, koja sada otvoreno poziva na revoluciju protiv kapitalizma nakon ubistva Džordža Flojda, ima još jedno krilo pod nazivom Projekat napredovanja, koji sebe opisuje kao "multirasnu organizaciju građanskih prava nove generacije". Upravljački odbor ove organizacije uključuje bivšeg Obaminog direktora za odnose sa manjinskim zajednicama pri Ministarstvu prosvete i bivšeg asistenta državnog tužioca za građanska prava pri administraciji Bila Klintona. FRSO-ov Projekat napredovanja dobio je 2013. godine milione dolara od vodećih neoporezovanih američkih fondacija, Ford (8.5 miliona dolara), Kelog (3 miliona), Hjulet fondacije (2.5 miliona dolara), Rokfeler fondacije (2.5 miliona dolara) i Soroševih fondacija (8.6 miliona dolara).
VELIKI NOVAC I ActBlue
Do 2016. - godine predsedničkih izbora u kojoj se Hilari Klinton nadmetala sa Donaldom Trampom - "Crni životi su važni" uznapredovala je do nivoa dobro organizovane mreže. Te godine su Fondacija Ford i Borealis filantropija najavili formiranje Fonda za crnački pokret (Black-Led Movement Fund - BLMF). To je "šestogodišnja donatorska kampanja sa ciljem pribavljanja 100 miliona dolara za koaliciju Pokreta za crne živote u kojoj BLM ima centralnu ulogu. Do tog momenta Soroševe fondacije su već dale nekih 33 miliona dolara grantova pokretu "Crni životi su važni". To je ozbiljan fondacijski novac.
BLMF ističe da je stvoren od strane vodećih fondacija, koje pored Forda uključuju i Kelog fondaciju i Soroševe fondacije za otvoreno društvo. Ovako opisuju svoju ulogu:
"BLMF obezbeđuje grantove, prostorne resurse i nekretnine, kao i tehničku podršku organizacijama koje rade na unapređenju liderstva i vizija mladih, crnačkih, kvir, feminističkih i imigrantskih lidera koji oblikuju i vode nacionalnu debatu o kriminalizaciji, policiji i rasi u Americi".
Pokret za koaliciju crnih života (M4BL), u koju spada i "Crni životi su važni", već je 2016. godine pozivao na "kresanje budžeta policijskih uprava, rasno bazirane reparacije, biračka prava za ilegalne imigrante, napuštanje fosilnih goriva, okončanje privatnog obrazovanja i čarter škola, nacionalni osnovni dohodak i besplatan koledž za crnce".
Upadljivo je da kada kliknemo na vebsajt M4BL, ispod dugmeta "doniraj" saznajemo da donacije idu nečemu što se naziva ActBlue Charities. ActBlue olakšava realizaciju donacija "demokratama i progresivcima". Do 21. maja ove godine ActBlue dao je 119 miliona dolara kampanji Džoa Bajdena.
Sve ovo se odnosi na period pre 25. maja i masovnih protesta pokreta Crni životi su važni širom sveta. Već sada vodeće korporacije poput Epla, Diznija, Najkija i stotina drugih upumpavaju neprijavljene milione dolara u ActBlue, sa namerom da budu prosleđeni grupi "Crni životi su važni". To je novac kojim se suštinski finansira eventualna pobeda demokratskog kandidata Bajdena na predsedničkim izborima. Možda je upravo to pravi razlog zašto je Bajdenova kampanja tako uverena u podršku crnih birača.
Iz ovog prikaza uloge prebogatih fondacija u protestima pokreta poput "Crni životi su važni" jasno je da postoji daleko složenija agenda iza protesta kojima se destabilizuju gradovi širom Amerike. Uloga neoporezovanih fondacija vezanih za vodeće industrijske i finansijske kompanije, poput Rokfelerove, Fordove, Kelogijeve, Hjuletove i Soroševe, govori da postoji mnogo dublji i zlokobniji plan nego što se na prvi pogled može zaključiti iz aktuelnih nereda i spontanih izliva besa.
Vilijam Engdal je konsultant za strateške rizike i predavač, diplomirani je politikolog Prinston univerziteta i autor bestselera o nafti i geopolitici.
sott
