Video sam starog boga rata kako stoji u kaljuzi između provalije i kamenog žrtvenika. Mirisao je na besplatno pivo i karbolnu kiselinu i pokazivao je svoja muda adolescentima jer je, trudom nekolicine profesora, bio je podmlađen i vraćen u život.
Grubim, vučjim glasom proglasio je svoju ljubav prema svemu što je mlado. U blizini je, drhteći, stajala trudna žena.
I bez ikakvog srama govorio je predstavljajući sebe kao neophodnog za uspostavu reda. I onda je opisivao kako se štale pospremaju tako što se isprazne.
I kao što se vrapcima bacaju mrvice, nahranio je jadne ljude koricama hleba koje je oteo siromašnima.
Njegov je glas bio čas drečav, čas tih, ali uvek promukao. Galamio je o velikim vremenima koja dolaze, a onda je mekim glasom podučavao žene kako kuvati vrane i morske galebove.
U međuvremenu, počeo se osvrtati iza sebe, kao da se boji da ga neko ne probode. A svakih je pet minuta uveravao publiku da će im uzeti malo, jako malo dragocenog vremena.
Bertolt Brecht
The God of War (Der Kriegsgott)
