Cane Partibrejkers: Ljudi su stavili đonove na obraze

 

Voljeli njihovu muziku ili ne, prosto je nemoguće da ne znate ili niste čuli za neki vanvremenski hit ove grupe, koja već više od 30 godina "roka" nesmanjenom žestinom.

Nakon sedmogodišnje pauze, diskografske dakako, jer binu nisu ni napuštali, "Partibrejkers" su spremni da ponovo protresu scenu predvođeni legendarnim frontmenom Zoranom Kostićem, svima dobro poznatim kao Cane.

Trenutno imaju aktuelni singl "Sitna lova", a u intervju za "Nezavisne" upravo pjevač i tekstopisac benda govori o periodu koji je iza, ali i ispred sastava "Partibrejkers".

Prošle su dvije decenije od albuma "Kiselo i slatko", da li se išta suštinski promijenilo od tada, premda 1994. i nije baš bila najsrećnija godina?

CANE: Rat uvek traje. Rat traje u nama, u odnosu na drugog čoveka, nažalost. Čovekovo prirodno stanje je stanje rata, jer on samo putem uništavanja pravi nešto drugo. Zato mi imamo božije zakone, koji treba mir da nam donesu, da smire naše instinkte, jer ljudskom rasom vladaju instinkti. Ako neko stiče na jednoj, neko gubi na drugoj strani. Radi se samo o tome da treba ukazivati ljudima da se osveste, da je car go, ovo sve na zemlji je privid. Ne mogu ja sad da upadam u neku versku agitaciju, ali jedino što mogu da kažem, razmišljajte o svojoj duši, pripremajte odgovore za koje će vam nekad, negde postavljati pitanja. Šta si ti radio dole? Koliko si bio koristan? Koliko si prema svom bratu, sestri, majci, ocu, komšiji bio dobar? Koliko si bio kao čovek OK? Ali, veliki je strah u ljudima. Ljudi odbijaju da sami idu kroz život, nego uvek hoće neko da ih vodi, da im priča o slobodi.

Sloboda je upravo jedna od tema koje se provlače kroz cjelokupnu karijeru grupe "Partibrejkers", prepoznaješ li to kod mlađih bendova?

CANE: Nisam ja u fazonu da kažem: "E ovo je dobro, liči na nas!" Ne! Mogu da kažem ovako: "Vidi, ovaj bend ima zrnce istine. Obasjava njegov slučaj." Znaš, u smislu, oni su OK, imaju neki stav, odnos prema svemu tome. Ali, mlad čovek je zagušen količinom nepotrebnih informacija, koje ga stavljaju u kalup i odvlače ga od suštine njegovog bića. Ako sebe hoćeš da spoznaš, sebe moraš i da žrtvuješ. Da ne sviraš, ono, zbog nekih socijalnih ugodnosti i svega toga, već zbog svog ispunjenja, svog otkrivanja i prepoznavanja sebe samog i preživljavanja sudara sa samim sobom.

Spominjete veliku količinu bespotrebnih informacija, može li to nekada imati isti efekat kao cenzura, u smislu da se "zatrpavaju" one važne informacije?

CANE: Sigurno da je gora cenzura. Autocenzura je još gora, jer ovde, u ovoj državi u kojoj mi živimo nikada ništa nije javno zabranjeno, nego je zabranjeno, ono, putem od uva do uva, puštanjem nekog glasa od nepoznatih ljudi, koji prave pometnju putem gluvih telefona. Ovde nikada nije bilo, ne znam, zabranjuje se da se izuvaš u 12 popodne. Sve je putem gluvih telefona. I permanentno negovanje straha kod čoveka, da njegov život nije u njegovim rukama. A sad, brate, ako imaš puno informacija, onda možeš da biraš prema sebi. Nije važna količina informacija, važna je suština. Hoćeš da imaš sve i da se ugušiš? Slobodno. Ljudi ne slušaju sebe, ne slušaju taj unutrašnji glas koji imaju, to je taj problem, jer se boje da se otkriju. Jer se boje da malo odudaraju od svega. A kao što znamo, sve što odudara, odudara drugima.

Svirali ste humanitarne koncerte za ugrožene od poplava, kako ti sve to izgleda sa ove distance? Koliko zaista pomažemo jedni drugima?

CANE: Velika je to nesreća, za trenutak je nestalo sve što su ljudi godinama, celog života sticali. Kada gledaš reportaže iz tih krajeva, stvarno ti ozebe srce. A onda, znaš, naš narod hoće da pomogne, ali mi nismo istrajni, nismo uporni i onda se bojim da će to možda i pomalo da se zaboravi. A sad je već kraj juna, eto nama jeseni i zime. S obzirom na to kakvo je vreme, lako može da bude, znaš, kao "davali smo im majice sa kratkim rukavima, a trebalo bi da im odvajamo i kapute". Znači, mi to sami kao država ne možemo da iznesemo. Nama treba donatorska konferencija, mi smo siromašni, a ona najveća nevolja, kao što znamo, udara po siromašnima. Jer, zašto smo mi siromašni? Zato što smo nekulturni. A nismo nekulturni zato što smo siromašni.

Vaš novi album upravo nosi naziv "Sirotinjsko carstvo", na koga ili na šta aludirate?

CANE: To je odraz stanja među ljudima i koliko ljudi imaju brigu jedni prema drugima ili koliko nemaju. Sve što imamo označava i ono što nemamo. To je emotivan odnos prema svemu ovome što se dešava, jer niko nije izuzet iz ovoga. Neko hoće to da posmatra, neko okrene glavu, neko mora da čuje, neko neće da čuje. Ljudi su stavili đonove na obraze, debele đonove i tako prolaze.

Imali ste velikih problema da pronađete izdavača za prošlo izdanje "Sloboda ili ništa", da li se taj slučaj promijenilo sa novim albumom?

CANE: Nije, niko nas nije pozvao. Znači, mi smo samo jedan slučaj, jedna pojava prema kojoj ljudi ne znaju kako da se odnose. Mi nismo uopšte dobili nijednu ponudu od bilo koje izdavačke kuće. Niti, ono, na jedan kratak razgovor, "šta biste vi, a šta mi nudimo vama". To je takav put i zato plaćaš takvu cenu. A snimili smo "pločetinu". Snimili smo najbolju ploču koju je iko snimio zadnjih trideset godina. Možda glupo zvuči da ovako završavam razgovor, ali jedva čekam da se obnaroduje i da ljudi to saslušaju.

Čini se da je taj strah najjači poriv, kako društvo može reagovati protiv takvih pojava?

CANE: U odnosu na neke stvari možemo da reagujemo, a na neke ne. Ali što se tiče stvari koje se odnose na naš vlastiti život, koji nas oblikuje i koji nam kičme savija, u nedostatku odgovornosti za svoj život, za život naše dece i život zajednice u kojoj smo prisutni dok boravimo ovde, dole na zemlji - to možemo da promenimo. Možemo sebe da iznenadimo nekom svojom hrabrošću, da nas napravi drugačijim nego što jesmo. A sad ovo, klimatske promene, Milutin Milanković… Ne znam, ali je čovek tu nešto "čačnuo" i priroda mu se sveti. Mi smo u školi kljukani jednom totalno kretenskom rečenicom, lažnom, to je rečenica iz prirode i društva, a kaže: "Čovek je potčinio prirodu sebi." Nije potčinio, on je samo počeo da oštećuje prirodu, a ona kao živo biće počinje da se odupire svim tim povredama koje joj čovek nanosi, kao nesvesno biće, iako ima svest. Seče granu na kojoj stoji.
"Brat je mio, ma koje vere bio"

Grupa "Partibrejkers" će nastupiti na manifestaciji "OK Fest", koja će biti održana od 4. do 6. jula na Tjentištu, u Nacionalnom parku Sutjeska, a u sklopu muzičkog dijela programa.

"Pozivam sve ljude iz Republike Srpske da dođu na koncert i, naravno, sve ljude iz Federacije BiH. Brat je mio, ma koje vere bio", kaže Cane u svom duhu.
Dizajnirajte omot

Grupa "Partibrejkers" otvorila je konkurs za dizajn omota novog albuma "Sirotinjsko carstvo".

Svi zainteresovani mogu poslati svoje prijedloge na e-mail adresu sirotinjskocarstvo@gmail.com.

Do kraja godine očekuje se objavljivanje albuma na vinilu i u digitalnom formatu, a publika je do sada na koncertima mogla čuti numere "Sitna lova", "Sirotinjsko carstvo" i "Šta radiš?".

Diskografija:

•        "Partibrejkers I" (1985)

•        "Partibrejkers II" (1988)

•        "Partibrejkers III" (1989)

•        "Kiselo i slatko" (1994)

•        "Ledeno doba" (1997)

•        "Gramzivost i pohlepa" (2002)

•        "Sloboda ili ništa" (2007)

Izvor: 6yka