Transkript govora održanog na skupu „Vanredni Pashalni seder na ulicama“ 23. aprila uveče, u Njujorku, u blizini kuće Čaka Šumera, lidera demokratske većine u američkom Senatu.
Razmišljala sam o Mojsiju i njegovom besu kada je, po silasku sa gore, zatekao Izrailjce kako se klanjaju zlatnom teletu.
Ekofeministkinja u meni uvek je osećala nelagodu zbog ove priče: kakav je to Bog ljubomoran na životinje? Kakav to Bog želi da za sebe prigrabi svu svetost Zemlje?
Ali ovu priču možemo razumeti i manje doslovno. Ona govori o lažnim idolima. O ljudskoj sklonosti obožavanju profanog i svetlucavog, o sklonosti ljudi da se bave sitnicama i materijalnim, a ne onim što je veliko i transcendentno.
Ono što želim da vam kažem večeras, na ovom revolucionarnom i istorijskom Sederu na ulicama, jeste da previše naših ljudi opet obožava lažnog idola. Oduševljeni su njime. Opijeni. Oskrnavljeni.
Taj lažni idol se zove cionizam.
To je lažni idol koji uzima naše najvažnije biblijske priče o pravdi i emancipaciji od ropstva – priču o samoj Pashi – i pretvara ih u brutalno oružje kolonijalne krađe zemlje, u planove za etničko čišćenje i genocid.
To je lažni idol koji je preuzeo transcendentnu ideju obećane zemlje – metaforu ljudskog oslobođenja, koja je kroz mnoge religije stigla u svaki kutak planete – i drznuo se da je pretvori u ugovor za militarističku etnodržavu.
Verzija oslobođenja u političkom cionizmu sama po sebi je profana. Od početka je nalagala masovno proterivanje Palestinaca iz njihovih domova i zemlje predaka u Nakbi.
Od početka vodi rat protiv snova o oslobođenju. Na Sederu se vredi podsetiti da to obuhvata snove o oslobođenju i samoopredeljenju egipatskog naroda. Ovaj lažni idol cionizma izjednačava bezbednost Izraela sa egipatskom diktaturom i podaničkim državama.
Od početka proizvodi ružan oblik slobode u kojoj se palestinska deca ne posmatraju kao ljudska bića, već kao demografska pretnja – baš kao što se faraon u Knjizi izlaska plašio sve brojnijeg naroda Izrailja i zato naredio smrt njegovih sinova.
Cionizam nas je doveo do našeg sadašnjeg trenutka kataklizme i vreme je da jasno kažemo: oduvek nas je vodio ka tome.
To je lažni idol koji je previše naših ljudi poveo krajnje nemoralnim putem, na kom sada pravdaju izdaju temeljnih zapovesti: Ne ubij. Ne kradi. Ne poželi tuđe.
To je lažni idol koji jevrejsku slobodu izjednačava sa kasetnim bombama koje ubijaju i sakate palestinsku decu.
Cionizam je lažni idol koji je izneverio svaku jevrejsku vrednost, uključujući i vrednost koju pridajemo postavljanju pitanja – ta praksa je ugrađena u Seder kroz četiri pitanja koja postavlja najmlađe dete.
Uključujući i ljubav koju kao ljudi osećamo prema tekstu i obrazovanju.
Danas ovaj lažni idol opravdava bombardovanje svakog univerziteta u Gazi; uništavanje nebrojenih škola, arhiva, štamparija; ubijanje stotina akademika, novinara, pesnika – to je ono što Palestinci nazivaju sholasticidom, ubijanjem sredstava za obrazovanje.
U međuvremenu, u ovom gradu, univerziteti pozivaju policiju i podižu barikade da se zaštite od strašne pretnje koju im predstavljaju njihovi sopstveni studenti jer se usuđuju da im postave neka osnovna pitanja, kao što su: kako možete da tvrdite da uopšte verujete u bilo šta, a najmanje u nas, dok omogućavate, ulažete i sarađujete sa ovim genocidom?
Predugo se lažnom idolu cionizma dozvoljava da buja nekontrolisano.
Zato večeras kažemo: ovde to prestaje.
Naš judaizam ne može da ograniči jedna etnodržava, jer je naš judaizam internacionalistički po prirodi.
Naš judaizam ne može da zaštiti razularena vojska te države, jer vojska samo seje tugu i žanje mržnju – uključujući i mržnju protiv nas kao Jevreja.
Našem judaizmu nije pretnja to što ljudi – iznad granica rasnih i etničkih zajednica, raznih fizičkih sposobnosti, rodnog identiteta ili uzrasta – podižu svoj glas u znak solidarnosti sa Palestinom.
Naš judaizam je jedan od tih glasova i zna da u tom horu leži i naša sigurnost i naše kolektivno oslobođenje.
Naš judaizam je judaizam Pashalnog sedera: ceremonijalno okupljanje da podelimo hranu i vino i sa bližnjima i sa strancima, ritual koji je inherentno prenosiv, dovoljno lagan da ga ponesemo na leđima, za koji ništa nije potrebo osim nas: bez zidova, bez hrama, bez rabina, sa ulogom za svakoga, čak i – posebno – za najmanje dete. Seder je tehnologija dijaspore, stvorena za kolektivno tugovanje, kontemplaciju, preispitivanje, sećanje i oživljavanje revolucionarnog duha.
Zato pogledajte oko sebe. Ovo, ovde, jeste naš judaizam. Dok se vode dižu i šume gore i ništa nije izvesno, molimo se na oltaru solidarnosti i uzajamne pomoći, bez obzira na cenu.
Nije nam potreban niti želimo lažnog idola cionizma. Želimo slobodu od projekta koji vrši genocid u naše ime. Slobodu od ideologije koja nema nikakav plan za mir osim dilova sa ubilačkim teokratskim petrodržavama u susedstvu, dok svetu prodaje tehnologije robotizovanog ubijanja.
Nastojimo da oslobodimo judaizam od etnodržave koja hoće da se Jevreji neprestano plaše, koja hoće da se naša deca plaše, koja hoće da verujemo da je svet protiv nas da bismo se sklonili u njenu tvrđavu i pod njenu gvozdenu kupolu – ili makar da održavamo dotok oružja i donacija.
To je lažni idol.
I to nije samo Netanjahu, to je svet koji je on stvorio i svet koji je stvorio njega – to je cionizam.
Ko smo mi? Mi, na ovim ulicama već mesecima, mi smo egzodus. Egzodus iz cionizma.
I Šumerima ovog sveta ne kažemo: „Pustite naše ljude“.
Već im poručujemo: „Mi smo već otišli. I vaša deca su krenula sa nama.“
