You know what kind of plan that never fails? No plan. No plan at all. You know why? Because life cannot be planned.
Ovogodišnji glavni program filmskog festivala u Kanu je imao žestoku konkurenciju, jer su među kandidatima za Zlatnu Palmu bili filmaši poput Tarantina, Džarmuša, Almodovara, Malika i braće Darden. Međutim, jednoglasna odluka žirija je nagradu odnela u ruke Jun Ho Bongu (Joon Ho Bong) za njegov film Parasite. Ovaj južnokorejski autor iza sebe filmove kao što su Memories of Murder i Snowpiercer i doneo je prvu Zlatnu Palmu svojoj zemlji.
Film prati četvoročlanu porodicu Kim, marginalce koji se svakodnevno snalaze i žicare za egzistenciju. Porodicu čine optimistični otac Ki-taek (Kang-ho Song), pomalo ratoborna majka Čung-suk (Hye-jin Jang), snalažljivi momak Ki-vu (Woo-sik Choi) i stručnjak za falsifikovanje Ki-jung (So-dam Park). Iako žive skromno, oni su veoma povezani i drže se zajedno. Ki-vu dobija priliku da zaradi lepe pare kao privatni predavač engleskog jezika razmaženoj bogatašici. Porodica Park ima ličnog vozača i kućnu pomoćnicu, a njihov sin ima talenat za slikanje, pa mu je potreban privatni tutor i umetnički terapeut – Ki-vu uskoro shvata da je to idealna prilika i za čitavu njegovu porodicu…
Ne može se reći da je Bong bio persona non grata na Kanskom festivalu kao što je Lars von Trir, ali je ova pobeda totalno suprotna reakcijama na festivalu 2017. godine. Tada je predstavio svoj film Okja koji je producirao Netflix i upravo zbog toga je bio izviždan – festival i ova producentska kuća su tada bile u ratu zbog budućnosti filma i Bong je bio kolateralna šteta tog sukoba. Upravo zbog toga, verujem da mu ova pobeda još više znači. Parasite je prava kombinacija radova u njegovoj dosadašnjoj karijeri jer su tu i autentična priča i zabava za širu publiku, ali i bavljenje društveno angažovanim temama.
Film otvara prikaz ljudi koji slažu kutije za piceriju za minimalac, penju se na wc šolju kako bi uhvatili komšijski wifi i ostavljaju otvorene prozore da bi ulična dezinsekcija rešila i njihov problem sa insektima. Međutim, brzo zapada za oko njihov optimizam i njihova pozitiva, koji postižu da se oni ne osećaju kao da žive u bedi. Ki-vu dobija šansu da ih izvuče odatle i oni se ne premišljaju da je iskoriste, već spremo deluju kao tim. Proces infiltriranja u luksuznu kuću Parkovih je detaljan i komičan, a dolazak svakog novog člana je sve zamršeniji i kompleksiniji.
Kao što koristi sitne detalje da bi nam predstavio ovu porodicu, autor isto tako polako i predano gradi svet velikog bogatstva porodice Park. Iako su pomalo nadmeni i deluju naivno, oni imaju sopstvene načine da testiraju svoju poslugu. Gospođa Park (Yeo-jeong Jo) preteruje sa emocijama, dok je gospodin Park (Sun-kyun Lee) uzdržan, osim kad je njihov sin u pitanju, a odnos unutar njihove kuće je kontrastan odnosu porodice Kim. Parkovi su slika i prilika ambicioznog bogatstva, dok Kimovi poseduju uličnu inteligenciju, pa njihov odnos postaje prava simbioza – jedni nude pružanje kvalitetne usluge, a drugi priliku za izlazak iz bede.
Kao što se i očekuje, ta simbioza je krhka, a ubrzo će pohlepa i klasne predrasude poremetiti novopečeni komfor porodice Kim. Vremenom se gorepomenuti kontrast sve više smanjuje i dolazi do postepene promene žanra – od kombinacije socijalne drame i komedije, Parasite u drugom delu postaje neka vrsta trilera sa nekoliko over the top momenata. Kao što se i očekuje od filma iz Južne Koreje, tranzicija žanrova je prirodna i priča deluje potpuno realno. Rezultat toga je da vam će vam pažnja ostani postojana tokom čitavih 130 minuta trajanja filma.
Kao što prokomentarišem za svaki južnokorejski film, tehničke karakteristike su na vrhunskom nivou i vodilo se računa o svakom detalju. Pored izvanrednog scenarija, Bong opet demonstrira umeće i kao režiser i dokazuje da je pravi majstor u svom poslu. Moram istaći fantastičan saundtrek sa 25 kompozicija koje potpisuje Jung Jel. Pojedinci mogu zameriti konačan rasplet, ali moram ih podsetiti da je ovo južnokorejski film, koji retko kada ima holivudsku završnicu.
Parasite je novo južnokorejsko, nesvakidašnje remek-delo od filma koje će vam pružiti slojevit pogled na klasne razlike, nezaboravnu kombinaciju žanrova i dinamičnu radnju koja neće dozvoliti da vam popusti pažnja – jednoglasni pobednik festivala u Kanu u potpunosti zaslužuje svoju prestižnu nagradu.
https://www.youtube.com/watch?time_continue=33&v=SEUXfv87Wpk
filmskerecenzije
Ovogodišnji glavni program filmskog festivala u Kanu je imao žestoku konkurenciju, jer su među kandidatima za Zlatnu Palmu bili filmaši poput Tarantina, Džarmuša, Almodovara, Malika i braće Darden. Međutim, jednoglasna odluka žirija je nagradu odnela u ruke Jun Ho Bongu (Joon Ho Bong) za njegov film Parasite. Ovaj južnokorejski autor iza sebe filmove kao što su Memories of Murder i Snowpiercer i doneo je prvu Zlatnu Palmu svojoj zemlji.
Film prati četvoročlanu porodicu Kim, marginalce koji se svakodnevno snalaze i žicare za egzistenciju. Porodicu čine optimistični otac Ki-taek (Kang-ho Song), pomalo ratoborna majka Čung-suk (Hye-jin Jang), snalažljivi momak Ki-vu (Woo-sik Choi) i stručnjak za falsifikovanje Ki-jung (So-dam Park). Iako žive skromno, oni su veoma povezani i drže se zajedno. Ki-vu dobija priliku da zaradi lepe pare kao privatni predavač engleskog jezika razmaženoj bogatašici. Porodica Park ima ličnog vozača i kućnu pomoćnicu, a njihov sin ima talenat za slikanje, pa mu je potreban privatni tutor i umetnički terapeut – Ki-vu uskoro shvata da je to idealna prilika i za čitavu njegovu porodicu…
Ne može se reći da je Bong bio persona non grata na Kanskom festivalu kao što je Lars von Trir, ali je ova pobeda totalno suprotna reakcijama na festivalu 2017. godine. Tada je predstavio svoj film Okja koji je producirao Netflix i upravo zbog toga je bio izviždan – festival i ova producentska kuća su tada bile u ratu zbog budućnosti filma i Bong je bio kolateralna šteta tog sukoba. Upravo zbog toga, verujem da mu ova pobeda još više znači. Parasite je prava kombinacija radova u njegovoj dosadašnjoj karijeri jer su tu i autentična priča i zabava za širu publiku, ali i bavljenje društveno angažovanim temama.
Film otvara prikaz ljudi koji slažu kutije za piceriju za minimalac, penju se na wc šolju kako bi uhvatili komšijski wifi i ostavljaju otvorene prozore da bi ulična dezinsekcija rešila i njihov problem sa insektima. Međutim, brzo zapada za oko njihov optimizam i njihova pozitiva, koji postižu da se oni ne osećaju kao da žive u bedi. Ki-vu dobija šansu da ih izvuče odatle i oni se ne premišljaju da je iskoriste, već spremo deluju kao tim. Proces infiltriranja u luksuznu kuću Parkovih je detaljan i komičan, a dolazak svakog novog člana je sve zamršeniji i kompleksiniji.
Kao što koristi sitne detalje da bi nam predstavio ovu porodicu, autor isto tako polako i predano gradi svet velikog bogatstva porodice Park. Iako su pomalo nadmeni i deluju naivno, oni imaju sopstvene načine da testiraju svoju poslugu. Gospođa Park (Yeo-jeong Jo) preteruje sa emocijama, dok je gospodin Park (Sun-kyun Lee) uzdržan, osim kad je njihov sin u pitanju, a odnos unutar njihove kuće je kontrastan odnosu porodice Kim. Parkovi su slika i prilika ambicioznog bogatstva, dok Kimovi poseduju uličnu inteligenciju, pa njihov odnos postaje prava simbioza – jedni nude pružanje kvalitetne usluge, a drugi priliku za izlazak iz bede.
Kao što se i očekuje, ta simbioza je krhka, a ubrzo će pohlepa i klasne predrasude poremetiti novopečeni komfor porodice Kim. Vremenom se gorepomenuti kontrast sve više smanjuje i dolazi do postepene promene žanra – od kombinacije socijalne drame i komedije, Parasite u drugom delu postaje neka vrsta trilera sa nekoliko over the top momenata. Kao što se i očekuje od filma iz Južne Koreje, tranzicija žanrova je prirodna i priča deluje potpuno realno. Rezultat toga je da vam će vam pažnja ostani postojana tokom čitavih 130 minuta trajanja filma.
Kao što prokomentarišem za svaki južnokorejski film, tehničke karakteristike su na vrhunskom nivou i vodilo se računa o svakom detalju. Pored izvanrednog scenarija, Bong opet demonstrira umeće i kao režiser i dokazuje da je pravi majstor u svom poslu. Moram istaći fantastičan saundtrek sa 25 kompozicija koje potpisuje Jung Jel. Pojedinci mogu zameriti konačan rasplet, ali moram ih podsetiti da je ovo južnokorejski film, koji retko kada ima holivudsku završnicu.
Parasite je novo južnokorejsko, nesvakidašnje remek-delo od filma koje će vam pružiti slojevit pogled na klasne razlike, nezaboravnu kombinaciju žanrova i dinamičnu radnju koja neće dozvoliti da vam popusti pažnja – jednoglasni pobednik festivala u Kanu u potpunosti zaslužuje svoju prestižnu nagradu.
https://www.youtube.com/watch?time_continue=33&v=SEUXfv87Wpk
filmskerecenzije
