Ukrajina klizi u zamrznuti sukob za prilično dugo vreme, kaže za RSE Džon Hadson (John Hudson), analitičar magazina “Forin polisi” (Foreign Policy).
On smatra da je takav scenario izvestan zbog oprečnih političkih ciljeva sukobljenih strana i ne nazire se konsezus.
“Vašington ima tri opcije na raspolaganju. Prva je slanje dodatne vojne opreme. Obamina adminsitracija već duže vreme ističe da nema vojnog rešenja za Ukrajinu i za sada ne prihvata da šalje ubojito oružje, mada ni ta opcija nije isključena.
Druga mogućnost je pooštravanje sankcija, mada nije lako ubediti EU da to prihvati.
Treća opcija je da Ukrajina postane neutralna tampon zona tako što bi Zapad pružile čvrste garancije Moskvi da Ukrajina neće ući u NATO.
Taj dogovor Zapada i Rusije bojim se da će biti moguć tek ako se nastave sukobi u kojima bi stradalo mnogo ljudi”, smatra Hadson.
Hadson: Drugi sporazum iz Minska je veoma krhk i male su šanse da primirje potraje. Mnogo toga će zavisiti od namera Kremlja. U međuvremenu, Obamina adminsitracija blisko sarađuje sa Berlinom u nastojanju da se iznađe rešenje. Pretpostavljam da neće pojačavati sankcije Rusiji i odlučiti da pošalju ubojito oružje Ukrajini, što je u suprotnosti sa stavom dela Kongresa, zatim zvaničnika u Stejt departmentu, Pentagonu, raznim institutima, nevladinim organizacijama – koji se zalažu za opremanje ukrajinske armije modernim naoružanjem.
Barak Obama i Angela Merkel su na sličnim pozicijama i smatraju da bi eskalacija sukoba onemogućila normalizaciju odnosa sa Rusijom, a ne bi išla u prilog ni Ukrajini. Naime, strahuje se da bi u slučaju transfera oružja Ukrajini, Rusija to mogla da iskoristi kao za dodatni vojni angažman čime bi nanela veliku štetu Ukrajini.
Hadson: Veoma je teško predvideti posledice eventualnog slanja oružja u Ukrajinu i zato su na Zapadu toliko podeljeni oko ovog pitanja. Neizvesno je da li bi ukrajinska armija opremljena modernim oružjem uspela da porazi lokalne pobunjenike i primorala Moskvu da prestane da ih podržava...
Hadson: Moska bi iskoristila slanje oružja Kijevu u propagandne svrhe predstavljajući to kao zapadnu agresiju. Kremlj već tvrdi da su zbivanja u Ukrajina plod “zavere NATO” i njegovog nastojanja da ojača svoje pozicije na samoj granici sa Rusijom. Mnoge od tih optužbi su potpuno neosnovane, ali bi slanje američkog oružja Kijevu išlo u prilog ovog fiktivnog narativa Kremlja.
Hadson: Teško je proceniti. Međutim, to podseća na scenario iz Gruzije, gde su ruske snage nastojale da destabilizuju celu zemlju, kako bi je oslabili i onemogućili njene odlučnije poteze. Jasno je da proruski pobunjenici ne bi ostvarili dosadašnje uspehe na bojnom polju bez podrške Moskve. Pitanje je da li Kremlj želi da nakon pada Janukoviča oslabi Ukrajinu, podstičući unutrašnje sukobe ili je to deo šireg plana da proširi svoj uticaj na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza.
Hadson: Vašington ima tri opcije na raspolaganju. Prva je slanje dodatne vojne opreme. Obamina adminsitracija već duže vreme ističe da nema vojnog rešenja za Ukrajinu i za sada ne prihvata da šalje ubojito oružje, mada ni ta opcija nije isključena.
Druga mogućnost je pooštravanje sankcija, mada nije lako ubediti EU da to prihvati. Nemačka pre svega ne gleda na to blagonaklono.
Treća opcija je da Ukrajina postane neutralna tampon zona tako što bi Zapad pružile čvrste garancije Moskvi da Ukrajina neće ući u NATO.
U Vašingtonu za sada nisu voljni da tako nešto ponude Rusiji, ističući da ne želi da onemogući nijednu zemlju da postane članica Alijanse, osim ako ona sama nije voljna da se pridruži. Doduše, od SAD u mnogome zavisi da li će i ko će ući u NATO. Dakle, iako Obamina administracija ističe da je za diplomatsko rešenje krize - postoje diplomatske opcije koje za sada nije spremna da razmotri.
Hadson: Mislim da Obama i Merkelova imaju prilično usaglašen stav. Upravo je juče procurila informacija da je američki predsednik nedavno uveravao nemačku kancelarku da neće slati Kijevu ubojito oružje. Naravno, pitanje je koliko dugo će to obećanje trajati ukoliko se situacija na istoku Ukrajine ne poboljša značajnije. Naravno, radikalniji krugovi u američkom Kongresu kao i u drugim institucijama ne mogu da shvate zašto su Evropljani uzdržani, jer će oni zapravo biti ugroženi u slučaju eskalacije sukoba.
Hadson: Da, taj dogovor Zapada i Rusije o Ukrajini kao neutralnoj, tampon zoni, bojim se da će biti moguć tek ako se nastave sukobi u kojima bi stradalo mnogo ljudi.
Hadson: Rusija je ostvarila izvestan uspeh u širenju uticaja čak i u izrazito prozapadnim zemljama kao što je Gruzija. U tom smislu, “Forin polisi” upozorava da Vašington ne bi trebalo da doživljava prozapadnu orijentaciju Tbilisija kao trajno zagarantovanu. Naime, Rusija finansira razne organizacije, kao i u drugim delovima istočne Evrope, podstičući, između ostalog, i “pravoslavni nacionalizam”.
U međuvremenu, prilično sam sumnjičav da će zapadne sankcije naterati Putina da promeni ključne elemente svoje politike, pre svega kada je reč o okruženju.
Rusija je oduvek insistirala na svom pravu da suverenom odlučuje u svom bliskom okruženju uprkos protivljenju SAD i drugih zapadnih zemalja.
Hadson: To je dobro pitanje i način na koji se na Zapadu doživljavaju potezi Rusije utiče i na stavove političara i analitičara, odnosno koje je rešenje najcelishodnije. Jedni smatraju da se Rusija ponaša kao tradicionalna sila iz 19 veka, što je neprihvatljivo, pa joj se treba suprostaviti odlučno, a ne pokušavati da se odobrovolji popuštanjem kao u slučaju Hitlera na početku. To je stav ne samo radikalnijih već i centrističkih krugova na Zapadu. S druge strane, levičarski kamp pomalo akademski gleda na Rusiju kao zastrašenu zbog namere Zapada da se približi njenim granicama i zaokruži je.
Prema ovoj školi mišljenja, širenje NATO-a 1990-ih je bilo agresivno i izazvalo je trajno nepoverenje između Rusije i Zapada. Stoga bi SAD i EU trebalo sada da pokažu veću osetljivost na primedbe Moskve.
Naravno, mnogi smatraju da je to pogrešan stav, jer sukob u Ukrajini nije počeo zbog njene namere da uđe u NATO već potpisivanja Sporazuma o pridruživanju sa EU.
Hadson: Da.
Hadson: Mislim da se na Balkanu i ovom delu Evrope može govoriti o sukobu ideja. Doduše, član 5 Povelje o osnivanju NATO za sada se nije pokazao efektivnim u praksi.
Kada kažem borba ideja, mislim na Putinova saopštenja u kojima polaže ekskluzivno pravo da Rusija odlučuje o zbivanjima u svom okruženju, poput Monroove doktrine.
To je bila politika SAD u nastojanju da osigura dominaciju u svom okruženju na zapadnoj hemisferi, a Moskva želi to isto pravo. To je svakako pretnja za zemlje u toj regiji.
Hadson: Obamina adminstracija i njeni ključni evropski saveznici zabrinuti su da bi sukob mogao da eskaira i nastoje da to spreče. Međutim, ukoliko dođe do promene vlasti u najuticajnijim zapadnim državama, to se može odraziti i na njihovu politiku prema Rusiji. No, u naredne dve godine koliko će otprilike Obama još biti predsednik, Bela kuća će biti relativno oprezna. Naravno, pitanje je koliko ta uzdržanost SAD može da ohrabri Rusiju na nove agresivne poteze.
Kao što sam rekao, veoma uticajni politički krugovi u Vašingtonu smatraju da je veomna važno naoružati Ukrajinu, jer Putin jedino razume jezik sile. Ako Zapad ne bude pokazao moć, onda se ruski predsednik neće zaustaviti – naglašava se u ovim krugovima.
Hadson: Da, nažalost, Ukrajina klizi u zamrznuti sukob za prilično dugo vreme. Doduše, ne znam da li će to biti najgora kriza na svetu. Na primer, višedecenijski sukobi Izraela i Palestinaca izazivaju frustraciju u Vašingtonu jer su doveli do podela među američkim saveznicima.
slobodnaevropa
On smatra da je takav scenario izvestan zbog oprečnih političkih ciljeva sukobljenih strana i ne nazire se konsezus.
“Vašington ima tri opcije na raspolaganju. Prva je slanje dodatne vojne opreme. Obamina adminsitracija već duže vreme ističe da nema vojnog rešenja za Ukrajinu i za sada ne prihvata da šalje ubojito oružje, mada ni ta opcija nije isključena.
Druga mogućnost je pooštravanje sankcija, mada nije lako ubediti EU da to prihvati.
Treća opcija je da Ukrajina postane neutralna tampon zona tako što bi Zapad pružile čvrste garancije Moskvi da Ukrajina neće ući u NATO.
Taj dogovor Zapada i Rusije bojim se da će biti moguć tek ako se nastave sukobi u kojima bi stradalo mnogo ljudi”, smatra Hadson.
RSE: Da li je održivo sadašnje primirje u Ukrajini, imajući u vidu da je prethodno prekršeno, a i da su politički ciljevi obe strane dijametralno suprotni.
Hadson: Drugi sporazum iz Minska je veoma krhk i male su šanse da primirje potraje. Mnogo toga će zavisiti od namera Kremlja. U međuvremenu, Obamina adminsitracija blisko sarađuje sa Berlinom u nastojanju da se iznađe rešenje. Pretpostavljam da neće pojačavati sankcije Rusiji i odlučiti da pošalju ubojito oružje Ukrajini, što je u suprotnosti sa stavom dela Kongresa, zatim zvaničnika u Stejt departmentu, Pentagonu, raznim institutima, nevladinim organizacijama – koji se zalažu za opremanje ukrajinske armije modernim naoružanjem.
Barak Obama i Angela Merkel su na sličnim pozicijama i smatraju da bi eskalacija sukoba onemogućila normalizaciju odnosa sa Rusijom, a ne bi išla u prilog ni Ukrajini. Naime, strahuje se da bi u slučaju transfera oružja Ukrajini, Rusija to mogla da iskoristi kao za dodatni vojni angažman čime bi nanela veliku štetu Ukrajini.
RSE: Da li će SAD poslati oružje i da li bi to pomoglo ukrajinskim snagama da uspostave balans na ratištu ili bi se, zbog ruske reakcije, sukobi proširili i izvan istočne Ukrajine?
Hadson: Veoma je teško predvideti posledice eventualnog slanja oružja u Ukrajinu i zato su na Zapadu toliko podeljeni oko ovog pitanja. Neizvesno je da li bi ukrajinska armija opremljena modernim oružjem uspela da porazi lokalne pobunjenike i primorala Moskvu da prestane da ih podržava...
RSE: Ili bi Moskva to iskoristili za slanje dodatnih trupa…
Hadson: Moska bi iskoristila slanje oružja Kijevu u propagandne svrhe predstavljajući to kao zapadnu agresiju. Kremlj već tvrdi da su zbivanja u Ukrajina plod “zavere NATO” i njegovog nastojanja da ojača svoje pozicije na samoj granici sa Rusijom. Mnoge od tih optužbi su potpuno neosnovane, ali bi slanje američkog oružja Kijevu išlo u prilog ovog fiktivnog narativa Kremlja.
RSE: Da li je plan Moskve da proruski pobunjeni učvrste svoje pozicije u oblastima koje kontrolišu – pre svega u Luganjsku i Donjecku – kako bi izdjestovali političke ustupke, pre svega federalizaciju Ukrajine, čemu se Kijev protivi. Ili je moguće očekivati proširenje operacija proruskih snaga, kako bi osigurali kopneni koridor sa Krimom, pa čak i krenu na Odesu.
Hadson: Teško je proceniti. Međutim, to podseća na scenario iz Gruzije, gde su ruske snage nastojale da destabilizuju celu zemlju, kako bi je oslabili i onemogućili njene odlučnije poteze. Jasno je da proruski pobunjenici ne bi ostvarili dosadašnje uspehe na bojnom polju bez podrške Moskve. Pitanje je da li Kremlj želi da nakon pada Janukoviča oslabi Ukrajinu, podstičući unutrašnje sukobe ili je to deo šireg plana da proširi svoj uticaj na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza.
RSE: Ukoliko ne pošalje oružje, osim pojačavanja sankcija koja sredstva Zapad još ima na raspolaganju da primora Rusiju da pristane na sporazum oko istočne Ukrajine?
Hadson: Vašington ima tri opcije na raspolaganju. Prva je slanje dodatne vojne opreme. Obamina adminsitracija već duže vreme ističe da nema vojnog rešenja za Ukrajinu i za sada ne prihvata da šalje ubojito oružje, mada ni ta opcija nije isključena.
Druga mogućnost je pooštravanje sankcija, mada nije lako ubediti EU da to prihvati. Nemačka pre svega ne gleda na to blagonaklono.
Treća opcija je da Ukrajina postane neutralna tampon zona tako što bi Zapad pružile čvrste garancije Moskvi da Ukrajina neće ući u NATO.
U Vašingtonu za sada nisu voljni da tako nešto ponude Rusiji, ističući da ne želi da onemogući nijednu zemlju da postane članica Alijanse, osim ako ona sama nije voljna da se pridruži. Doduše, od SAD u mnogome zavisi da li će i ko će ući u NATO. Dakle, iako Obamina administracija ističe da je za diplomatsko rešenje krize - postoje diplomatske opcije koje za sada nije spremna da razmotri.
RSE: Kao što se pomenuli, EU nije previše voljna, pre svega Nemačka, da podrži pooštravanje sankcija Rusiji. Stoga ima mišljenja da SAD maltene podrivaju nedavnu nemačko-francusku mirovnu inicijativu, jer iz Vašingtona to izgleda kao priznavanje poraza pred Putinom.
Hadson: Mislim da Obama i Merkelova imaju prilično usaglašen stav. Upravo je juče procurila informacija da je američki predsednik nedavno uveravao nemačku kancelarku da neće slati Kijevu ubojito oružje. Naravno, pitanje je koliko dugo će to obećanje trajati ukoliko se situacija na istoku Ukrajine ne poboljša značajnije. Naravno, radikalniji krugovi u američkom Kongresu kao i u drugim institucijama ne mogu da shvate zašto su Evropljani uzdržani, jer će oni zapravo biti ugroženi u slučaju eskalacije sukoba.
RSE: Pomenuli ste treću opciju. Očito je da se specifično rešenje za istočnu Ukrajinu može naći samu kao deo šireg sporazuma. Koliko je to realistično, ili je moguće tek nakon nastavka krvavih sukoba u kojima će jedna ili druga strana biti vojno poražena?
Hadson: Da, taj dogovor Zapada i Rusije o Ukrajini kao neutralnoj, tampon zoni, bojim se da će biti moguć tek ako se nastave sukobi u kojima bi stradalo mnogo ljudi.
RSE: Cilj zapadnih sankcija je da ubede Putina da odustane od pomoći pobunjenicima u istočnoj Ukrajini. Međutim, on očito nije mnogo impresioniranim ovim kaznenim merama. Kako je nedavno pisao Vaš magazin, ruski predsednik je uspeo da u međuvremenu učvrsti svoju poziciju u takovzanom “bliskom inostranstvu”, odnosno na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza. Reč je o Jermeniji, Azerbejdžanu a ruski uticaj raste čak u Gruziji i izvan dve separatističke regije – Abhazija i Južna Osetija – koje vojno kontroliše. Naime, u odsustvu konkrentije pomoći sa Zapada, vlasti u Tbilisiju pokušavaju da balansiraju smanje tenzije u odnosima sa Moskvom, koje su postojale u vreme dok je predsednik bio Mikhal Saakašvili.
Hadson: Rusija je ostvarila izvestan uspeh u širenju uticaja čak i u izrazito prozapadnim zemljama kao što je Gruzija. U tom smislu, “Forin polisi” upozorava da Vašington ne bi trebalo da doživljava prozapadnu orijentaciju Tbilisija kao trajno zagarantovanu. Naime, Rusija finansira razne organizacije, kao i u drugim delovima istočne Evrope, podstičući, između ostalog, i “pravoslavni nacionalizam”.
U međuvremenu, prilično sam sumnjičav da će zapadne sankcije naterati Putina da promeni ključne elemente svoje politike, pre svega kada je reč o okruženju.
Rusija je oduvek insistirala na svom pravu da suverenom odlučuje u svom bliskom okruženju uprkos protivljenju SAD i drugih zapadnih zemalja.
RSE: Da li je reč o imperijalnom sentimentu u Rusiji, kao velikoj sili kroz istoriju, ili su ovakvi potezi motivisani, takođe istorijskim, strahom od zaokruživanja. Najpre u srednjem veku od upada Mongola sa istoka, a potom Šveđana sa severa, moćne poljske kraljevine sa zapada, kasnije Napoleona i Hitlera koju su stizali do Rusije preko Ukrajine. Da li je u pitanju i strah od raspada same Rusije, nakon nestanka Sovjetskog Saveza. Ili se Putin pribojava pokušaja Zapada da ga zbaci?
Hadson: To je dobro pitanje i način na koji se na Zapadu doživljavaju potezi Rusije utiče i na stavove političara i analitičara, odnosno koje je rešenje najcelishodnije. Jedni smatraju da se Rusija ponaša kao tradicionalna sila iz 19 veka, što je neprihvatljivo, pa joj se treba suprostaviti odlučno, a ne pokušavati da se odobrovolji popuštanjem kao u slučaju Hitlera na početku. To je stav ne samo radikalnijih već i centrističkih krugova na Zapadu. S druge strane, levičarski kamp pomalo akademski gleda na Rusiju kao zastrašenu zbog namere Zapada da se približi njenim granicama i zaokruži je.
Prema ovoj školi mišljenja, širenje NATO-a 1990-ih je bilo agresivno i izazvalo je trajno nepoverenje između Rusije i Zapada. Stoga bi SAD i EU trebalo sada da pokažu veću osetljivost na primedbe Moskve.
Naravno, mnogi smatraju da je to pogrešan stav, jer sukob u Ukrajini nije počeo zbog njene namere da uđe u NATO već potpisivanja Sporazuma o pridruživanju sa EU.
RSE: Međutim, Rusija je očito taj trgovinski sporazum Ukrajine i EU doživela kao prvi korak na njenom putu ka članstvu u Severnoatlantskoj alijansi.
Hadson: Da.
RSE: Američki državni sekretar Džon Keri (John Kerry) je nedavno izjavio da su i balkanske zemlje na liniji vatre u odnosima Vašingtona i Moskve. Na koji način Rusija može da utiče na ovo područje, pogotovo nakon što je odustala od gradnje Južnog toka?
Hadson: Mislim da se na Balkanu i ovom delu Evrope može govoriti o sukobu ideja. Doduše, član 5 Povelje o osnivanju NATO za sada se nije pokazao efektivnim u praksi.
Kada kažem borba ideja, mislim na Putinova saopštenja u kojima polaže ekskluzivno pravo da Rusija odlučuje o zbivanjima u svom okruženju, poput Monroove doktrine.
To je bila politika SAD u nastojanju da osigura dominaciju u svom okruženju na zapadnoj hemisferi, a Moskva želi to isto pravo. To je svakako pretnja za zemlje u toj regiji.
RSE: Da li postoji opasnost da se kriza u istočnoj Ukrajini izmakne kontroli i izbije sukob širih razmera. Sve učestalija narušavanja vazdušnog prostora, za šta se Rusija i Zapad međusobno optužuju, vojne vežbe, slanje vojnih instruktora na teren – mnoge podseća na situaciju uoči Prvog svetskog rata kada niko, na prvi pogled, nije želeo sukob globalnih razmera, ali su potezi gotovo svih aktera vodili ka tome.
Hadson: Obamina adminstracija i njeni ključni evropski saveznici zabrinuti su da bi sukob mogao da eskaira i nastoje da to spreče. Međutim, ukoliko dođe do promene vlasti u najuticajnijim zapadnim državama, to se može odraziti i na njihovu politiku prema Rusiji. No, u naredne dve godine koliko će otprilike Obama još biti predsednik, Bela kuća će biti relativno oprezna. Naravno, pitanje je koliko ta uzdržanost SAD može da ohrabri Rusiju na nove agresivne poteze.
Kao što sam rekao, veoma uticajni politički krugovi u Vašingtonu smatraju da je veomna važno naoružati Ukrajinu, jer Putin jedino razume jezik sile. Ako Zapad ne bude pokazao moć, onda se ruski predsednik neće zaustaviti – naglašava se u ovim krugovima.
RSE: Mnogi predviđaju da, čak i ako se održi primirje neko vreme, kriza će se nastaviti i možda prerasti u zamrznuti sukob, najkomplikovaniji na svetu, jer dve strane imaju oprečne stavove o političkom rešenju za status istočne Ukrajine.
Hadson: Da, nažalost, Ukrajina klizi u zamrznuti sukob za prilično dugo vreme. Doduše, ne znam da li će to biti najgora kriza na svetu. Na primer, višedecenijski sukobi Izraela i Palestinaca izazivaju frustraciju u Vašingtonu jer su doveli do podela među američkim saveznicima.
slobodnaevropa
