U izveštaju SE iz 2001. navodi se da je „bombardovanje ekološki opasnih postrojenja flagrantno kršenje pravila zaštite životne sredine utvrđenih dodatnim protokolom uz Ženevsku konvenciju”
Skupština sa zabrinutošću konstatuje ozbiljan uticaj na životnu sredinu vojnih operacija koje je NATO izveo protiv SRJ između 24. marta i 5. juna 1999. godine, a šteta se proširila i na nekoliko drugih zemalja jugoistočne Evrope, što će imati dugotrajne efekte na zdravlje i kvalitet života ljudi, navedeno je u Izveštaju o uticaju rata u SRJ na životnu sredinu u jugoistočnoj Evropi, koji je Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila 24. januara 2001. godine. Mada su od tada prošle 23 godine, o njemu se u Srbiji ništa nije znalo, sve dok ga nedavno u srpskom parlamentu, u jednoj polemici, nije pomenula Marina Raguš (SNS), a prepun je podataka, važnih za budućnost.
U trenutku kada je zaštita životne sredine u svetu, posebno u Evropskoj uniji, pa i kod nas, postala jedna od najvažnijih tema, zamenica šefa poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve Marina Raguš smatrala je, kako kaže, da je važno govoriti o ovom izveštaju PS SE iz više razloga: „Prvo, zato što je nepoznat našoj javnosti, a sadrži detaljan prikaz, sa egzaktnim podacima o posledicama NATO bombardovanja na životnu sredinu, ne samo naše zemlje već i šireg okruženja. Drugo, naša zemlja je kandidat za članstvo u EU i u našem parlamentu sada imamo stranke, koje su maksimalno oslonjene, kao pokreti ranije, na fondove EU, kojima je, neretko, tema zaštita životne sredine, s obzirom na to da je zdrava životna sredina jedno od osnovnih ljudskih prava. Želela sam da otvorimo principijelnu debatu na tu temu, da sa strankama koje pripadaju toj zeleno-levoj koaliciji analiziramo izveštaj, pogotovo što ga, uslovno rečeno, potpisuje Evropa. Umesto toga dobila sam jednu knjigu, a u opoziciono sklonim medijima sam optužena da relativizujem temu kao što je pravo na zdrav vazduh.”
Naša javnost o ovom izveštaju ništa ne zna, nije ni preveden, a kako je uopšte došlo do toga da se PS SE bavi problemom posledica NATO bombardovanja naše zemlje po životnu sredinu? Raguševa kaže da su okolne zemlje merile nivo opasnih materija po zdravlje ljudi i živih organizama u svojim vodama i utvrdile njihovo višestruko uvećanje. One su, dodaje, to inicirale, izveštaj su radili stručnjaci PS SE, koji su došli do poražavajućih podataka. Izveštaj je sačinio Odbor za životnu sredinu, prostorno planiranje i lokalne vlasti PS SE, a izvestilac je bio Sergej Kurikin iz Zelene partije Ukrajine. O njemu je raspravljano na plenumu PS SE, koji ga je i usvojio pod brojem 8925.
U izveštaju se, a taj deo je Raguševa pročitala na sednici parlamenta, između ostalog navodi: „Napori vazduhoplovnih snaga NATO-a da unište industrijska mesta i infrastrukturu izazvali su opasne materije da zagade vazduh, vodu i zemljište. Ove supstance će imati trajan uticaj na zdravlje i kvalitet života ljudi dotičnih zemalja. Konkretno, upotreba municije koja sadrži osiromašeni uranijum verovatno će povećati učestalost raka i urođenih bolesti među stanovnicima pogođenih područja, kao i među pripadnicima oružanih snaga koje služe u ovim područjima.” Pročitala je i jedan od zaključaka PS SE: „Vazdušni, rečni i podzemni prenos zagađivača uticao je na čitavu jugoistočnu Evropu, posebno na Albaniju, Bugarsku, Grčku, Mađarsku, Rumuniju, BJR Makedoniju i Ukrajinu”. Posledice po našu zemlju date su vrlo detaljno. U izveštaju se navodi i da je „bombardovanje ekološki opasnih postrojenja flagrantno kršenje pravila zaštite životne sredine utvrđenih dodatnim protokolom uz Ženevsku konvenciju”.
Raguševa kaže da se svaki put kad gleda taj izveštaj vraća na direktnu štetu nanetu našoj zemlji, a tu se navodi da je „1.200 NATO vojnih aviona preletelo preko 34.000 misija, izvodeći oko 2.300 napada”. Kaže se da se „ukupna količina ubojnih sredstava koje je koristio NATO procenjuje na između 22.000 i 79.000 tona”. Piše: „Uništeno je ili oštećeno bombama i projektilima 78 industrijskih lokacija i 42 energetske instalacije. Bombardovanje je izložilo ekosisteme, površinske vode, podzemne vode, zemljište i vazduh na Balkanu kontaminaciji bez presedana koja uključuje preko sto toksičnih supstanci.”
Dok je čitala delove izveštaja na sednici parlamenta, opozicione kolege su joj dobacivale, a u replikama su je optuživale da pokušava da skrene pažnju sa „aktuelnih tema u ovoj oblasti”. Raguševa kaže da je reakcije nisu iznenadile, ali „jesu me rastužile”. Dodaje da je očekivala da neko prihvati da se razgovara o ovom izveštaju, u kojem se, između ostalog, navodi i da su do sličnih podataka došli i stručnjaci Ujedinjenih nacija, koji su sastavili svoj, veoma dokumentovan, izveštaj. Navodi i da su naši stručnjaci uradili izveštaj, koji se „manje-više poklapa sa ovim PS SE i UN.”
Raguševa ističe da bi, da su opozicionari prihvatili debatu o ovom izveštaju, „uvažavala kolege kao ljude koji se iskreno bore za zdravu životnu sredinu, imaju princip”. To bi, dodaje, bila korisna debata, „da vidimo kakvo je stanje životne sredine, od čega, praktično, krećemo”. To, priča, ne znači da se ne bavimo aktuelnim problemima, naprotiv. Podseća da „naša država nikada nije toliko novca opredelila za zaštitu životne sredine, kao sada, niti je ikada više toga urađeno”. Ali, kaže, ovaj dokument mora da bude okvir naših debata kada pričamo o zaštiti životne sredine i ne samo zaštiti životne sredine, nego i o zdravlju nacije”. No, dodaje, „rekla bih da princip pada u vodu kada vidite ko finansira ili sponzoriše određene izveštaje”.
U zaključcima se, između ostalog, navodi da je bombardovanje industrijskih objekata nanelo „ozbiljnu, u nekim slučajevima nepovratnu štetu po životnu sredinu, što će imati ozbiljne i trajne posledice po život ljudi u SRJ, sa kojima vlasti nemaju resurse da se izbore”. Raguševa kaže da treba izneti sve što je godinama gurano pod tepih i da neretko postoji politizacija tema, prema kojima se ne sme tako odnositi. Navodi i jednu od preporuka PS SE „ekološkim nevladinim organizacijama u SRJ da im prioritet budu restauratorski radovi tamo gde se može sanirati šteta NATO bombardovanja”, i da se zato izdvajaju velika sredstva. Dodaje: „Zašto to sada nije prioritet NVO i partija koje se deklarišu kao zeleno-leve i koje se vrlo predano bave zaštitom životne sredine?”
Naša sagovornica ističe da je, između ostalog, zbog ovakvih stvari za članstvo u Evropskoj uniji. Dodaje: „U Evropskom parlamentu imate evrofanatike i one koji su protiv EU, to je jedino mesto gde možete da utičete na određene odluke. Sumnjam da ćemo mi biti brzo primljeni u članstvo, to nam se neretko i daje do znanja, ali to je jedino mesto gde možete iznesete određene stavove i da se čuje vaš glas”. Velika Britanija je nedavno najavila da će Ukrajini isporučiti oružje sa osiromašenim uranijumom, a kakve će posledice njegove upotrebe biti, može se videti u ovom izveštaju PS SE.
Osiromašeni uranijum, „zalivski sindrom” i bombardovanje Srpske
Poseban deo izveštaja posvećen je upotrebi osiromašenog uranijuma, gde se navodi da je „NATO potvrdio upotrebu ubojnih sredstava sa osiromašenim uranijumom” i da je „korišćeno oko 31.000 bojevih glava, sa ukupnim opterećenjem za 10 tona osiromašenog uranijuma”. U izveštaju se navodi: „Sagorevanjem uranijuma u eksplozijama visoke temperature oslobađaju se fine čestice uranijum-oksida, koji ozbiljno pogađa respiratorne organe ljudi u krugu od 300 metara od eksplozije, izazivajući teške opekotine sluzokože i posledično maligne tumore. Pored radioaktivnih efekata, uranijum je veoma toksičan i snažan kancerogen i mutagen. Čestice uran-oksida koje nastaju nakon eksplozije granate raznose se vetrovima i talože na zemljištu i vegetaciji. Ove čestice, ako ih ljudi ili životinje progutaju u kontaminiranoj hrani ili vodi, mogu izazvati oštećenje zdravlja, uključujući uništavanje hromozoma i teške reproduktivne poremećaje. Nemoguće je povratiti čestice osiromašenog uranijuma iz okoline ili ih neutralisati. Osiromašeni uranijum je verovatno jedan uz uzroka ’zalivskog sindroma’, koji je pogodio bivše američke i britanske vojnike koji su učestvovali u borbenim operacijama u Persijskom zalivu 1991. godine. Oko 3.000 ih je umrlo od raka, a mnogi preživeli imaju decu sa urođenim manama. Slični efekti su primećeni u populaciji južnog Iraka sa naglim porastom urođenih mana, leukemije i drugih vrsta karcinoma kod dece u toj oblasti. Isti problem postoji u BiH gde su 1995. godine korišćene granate sa osiromašenim uranijumom.” Da podsetimo, 1995. NATO je bombardovao Republiku Srpsku.
Vodonik-sulfid u Bugarskoj, sumpor-dioksid i amonijak u Rumuniji, u Grčkoj dioksin
U izveštaju se, između ostalog, navodi, kako je bombardovanje petrohemijskih kompleksa u Pančevu, rafinerija u Novom Sadu i Pančevu, trafostanica u Beogradu, uticalo na vazduh i vodu, ne samo kod nas, nego i na zemlje jugoistočne Evrope. Navodi se da je u dunavskom području Ukrajine od marta do jula 1999. godine utvrđeno da su ambijentalni nivoi formaldehida i fenola dva do četiri puta veći od dozvoljenih maksimuma. Navodi se: „Nacionalna služba za praćenje životne sredine u Bugarskoj zabeležila je tri do četiri puta veće koncentracije vodonik-sulfida u vazduhu od maksimalno dozvoljenih, dva do tri puta veću koncentraciju amonijaka i dva puta veću koncentraciju fenola. U severnoj Grčkoj je koncentracija dioksina u vazduhu bila deset puta veća od ekološki prihvatljivog nivoa. U Rumuniji su graničari 20. aprila 1999. imali trovanje i respiratorne poteškoće zbog visokog nivoa sumpor-dioksida i amonijaka u vazduhu. Od 12. maja do 1. juna padale su kisele kiše u Rumuniji, to se poklopilo sa vazdušnim udarima na industrijska postrojenja u SRJ.”
U izveštaju je navedeno da je kod nas „u vazdušnim udarima uništeno preko 20 hemijskih i petrohemijskih postrojenja, što je činilo 70 odsto jugoslovenskih kapaciteta za preradu nafte”. Takođe, navedeno je: „Bombardovanje trafostanice u Beogradu izazvalo je izlivanje 150 tona trafo-ulja koje je kanalima stiglo u reku Savu. Transformatorsko ulje sadrži polihlorovane bifenile (PCB), a jedan litar PCB-a može otrovati milion litara vode. Srbija ima resurse podzemnih voda od evropskog značaja i njihova kontaminacija bi mogla imati veoma štetne uticaje daleko od SRJ. Problem se pogoršava činjenicom da se podzemne vode mnogo manje samočiste od rečne vode”.
Pogođeno najmanje 13 nacionalnih parkova i rezervata prirode
U izveštaju je navedeno: „SRJ je do bombardovanja bila relativno nezagađena. Do četiri odsto zemlje (400.000 hektara) su zaštićena područja ili rezervati prirode (1.800 takvih zaštićenih zona), koji sadrže retke biljke i životinjske vrste. Bombardovanjem pogođeno je najmanje 13 nacionalnih parkova i rezervata prirode, uključujući i Taru (nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine), Kopaonik, Frušku goru, Šarplaninu i Vršačke planine. Zaštićena područja bila su od primarnog značaja za biološku raznovrsnost u Evropi. Požarima je uništeno ne manje od 250 hektara šume. Nekoliko hiljada hektara obradivog zemljišta je zbog kontaminacije ili fizičkog uništenja postalo nepodesno za poljoprivredu. Blizu rumunsko-jugoslovenske granice koncentracija teških metala u zemljištu je 50 puta veća, a direktno je povezana sa padavinama zagađivača koji se prenose vetrom i oblakom iz uništenih industrijskih objekata u SRJ. U pograničnim oblastima Bugarske utvrđene su visoke koncentracije olova, bakra i kadmijuma u zemljištu i 30 puta veće od prosečnih vrednosti zabeleženih tokom višegodišnjeg perioda. U zaključcima se navodi: „Da će vojna akcija imati ozbiljne ekološke posledice bilo je veoma predvidljivo i posledice su bile prilično očigledne od samog početka udara, tako da se može pretpostaviti da je vojno naneta ekološka šteta bila namerna”.
