Od kafe preko čekova pa sve do arhitekture islamski svet nam je doneo mnoštvo korisnih inovacija. Ovo je lista 20 najuticajnijih inovacija kojima je islamski svet uticao na Zapad
(1) Legenda kaže da je Arapin po imenu Halid vodio koze na ispašu u području Kaffa, koje se nalazi u južnoj Etiopiji. Primetio je da da su koze postale neobično živahne nakon konzumiranja zrna određene biljke.
Prokuvao je zrna u vreloj vodi i napravio prvu kafu u istoriji. Prvi podaci koji ukazuju na masovniju upotrebu kafe jesu podaci o izvozu zrna sa područja Etiopije u Jemen, gde su napitak napravljen od spomenutog zrna sufisti koristili s ciljem otklanjanja sna i provođenja noći u molitvi. Do 15. veka napitak je stigao na područja Meke i Turske, odakle je godine 1645. prenet na teritoriju Venecije.
Godine 1650. napitak je stigao u Englesku. Doneo ga je Turčin po imenu Pasqua Rosee, i upravo on je otvorio prvu kafeteriju u Londonu u ulici Lombard . Arapska reč za napitak „qahwa“ u turskom jeziku je postala „kahva“, u Italiji napitku su dali ime „caffe“ a u Engleskoj „coffee“.
(2) Drevni Grci su mislili da naše oči emituju svetlosne zrake, poput lasera, i da zbog toga vidimo.
Prva osoba koja je shvatila da svetlost ulazi u naše oči, a ne izlazi, bio je islamski matematičar, astronom i fizičar Ibn el-Haitham. On je napravio prvu „Camera Obscura“- kamera -od arapske reči „qamara“ za tamnu ili izdvojenu sobu.
Njemu, pored toga, pripada i zasluga za uspostavu fizike kao nauke u modernom opsegu značenja reči „fizika“ (kao nauke temeljene na eksperimentima) i njenom izvođenju iz okvira filozofije.
(3) Šah je u formi kakvu danas poznajemo, razvijen u Persiji, odakle se u 10. veku posredstvom Arapa u Španiji proširio Evropom i na istok sve do Japana. Reč „rook“ (engleska reč za ”top”) potiče od persijske reči „rukh“ (kočija).
(4) Hiljadu godina pre braće Wright, islamski pesnik, astronom, muzičar i inženjer po imenu Abbas ibn Firnas, pokušavao je konstruisati prvu leteću mašinu. Godine 852. koristeći veliko platno uobličeno drvenom konstrukcijom, skočio je sa Velike džamije u Kordobi. Mislio je da će lebdeti poput ptice, ali platno je usporilo njegov pad, i to je bio prvi padobran u ljudskoj istoriji. Abbas ibn Firnas je u padu zadobio samo manje povrede.
Ovaj veliki čovek, pionir vazduhoplovstva nije se na tome zaustavio. Nastavio je svoja istraživanja i unapređenja konstrukcije leteće mašine i napokon godine 875, u dobu od 70 godina, usavršio je konstrukciju i dizajn svoje leteće mašine, koja je bila napravljena od svile i orlovog perja. Ovoga puta u vazduh se vinuo sa vrha planine. Leteo je na prilično velikoj visini i u vazduhu ostao oko 10 minuta. Pri sletanju je došlo do manjeg udesa, jer, zaključio je ibn Firnas, svojoj letećoj mašini nije dodao rep, koji bi prilikom sletanja delovao kao stabilizator. Međunarodni Aerodrom u Bagdadu i krater na Mesecu nose ime ovog velikana islamskog sveta.
(5) Kupanje i pranje su verske obaveze muslimana. Upravo možda to i jeste razlog zašto su muslimani usavršili proizvodnju sapuna, upravo istog onog kojeg i danas koristimo. Drevni Egipćani znali su za neki tip sapuna, kao i Rimljani, koji su taj sapun, koristili kao pomadu. Ali upravo su muslimani ti koji su kombinovali ulje dobijeno iz povrća sa sodium hidroksidom i aromatičnim supstancama.
Šampon je u Englesku doneo musliman koji je na obali Brightona otvorio banju (hamam) 1759. godine, i bio je imenovan da se brine o čistoći i redovnom kupanju britanskih monarha kralja Georga IV i Williama IV.
(6) Destilacija, metod izdvajanja tečnosti na osnovu različite tačke njihovog ključanja, otkrivena je otprilike oko 800. Godine od strane islamskog naučnika Jabir ibn Hayyana, koji je transformisao alhemiju u hemiju, otkrivši mnoge od osnovnih hemijskih procesa (kristalizacija, destilizacija, oksidacija, filtracija…) i pribora koji se i danas koristi širom sveta u hemijskim laboratorijima.
Otkrio je sulfornu i azotnu kiselinu, i na osnovu svojih eksperimenata i otkrića bio je u stanju da pravi parfeme kakve i danas koristimo. Ibn Hayyan je osnivač moderne hemije.
(7) Crank-Shaft je sprava koja prevodi kružno kretanje u pravolinijsko, i osnova je većine moderne mašinerije, kao i motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Kao jedan od najvećih izuma u modernoj mehanici, ona je pronalazak genijalnog islamskog inženjera po imenu El-Jazari, kako bi pospešio navodnjavanje sušnih područja.
U knjizi „Mehaničke naprave“ iz 1260. Godine, pokazao je i svoje druge izume, i preuređenje već postojećih. Napravio je prve mehaničke satove koje je pokretala voda. Al-Jazar je bio otac robotike. Među 50 njegovih izuma nalazi se i brava sa kombinacijom (šifrom).
(8) „Futrovanje“- metod šivenja izolirajućeg materijala između dva tanka komada platna. Nije sigurno da li je to pronalazak islamskog sveta ili je islamski svet taj metod preuzeo iz Indije ili Kine i dalje je usavršio.
Međutim, sigurno je da je navedena metoda na Zapad prenesena od strane Krstaša u periodu Krstaških ratova, koji su videli da muslimanski borci za futrovanje koriste slamu sabijenu između dva komada platna i to koriste umesto teškog metalnog oklopa. Metod se pokazao izuzetno uspešnim, i pružao je osim pokretljivosti i dobru zaštitu. Takođe se uvidelo da služi i toplotoj izolaciji, tako da se na Zapadu, gde je vladala hladnija klima, metod futrovanja, ubrzo našao u primeni pri proizvodnji kočija.
(9) U arhitekturi luk po kojem prepoznajemo Gotski stil, i koji je osnovna karakteristika impresivnih katedrala građenih u Gotskom stilu, jeste arhitektonsko dostignuće Islamskog sveta. Gotski luk je mnogo oštriji od Romanskog, a bio je neoophodan kako bi se omogućila izgradnja većih i impresivnijih građevina.
Pored toga Zapad je od muslimana preuzeo vitraž i tehniku gradnje kupola. Evropski zamkovi su kopije onih u islamskom svetu, sa prorezima za strele, bedemima i kulama. Kule kvadratnog oblika morale su se povući pred gradnjom lakše odbranjivih kula kružnog oblika. Arhitekta koji je projektovao zamak Henrija V je bio musliman.
(10) Većina modernih hirurških instrumenata su tačne kopije instrumenata koje je u 10. veku koristio islamski hirurg El-Zahrawi. Njegovi skalpeli, testere za kosti, pincete, makazice koje je koristio pri operaciji oka, kao i većina od 200 instrumenata koje je projektovao, su sastavni deo moderne hirurgije.
Prvi je koristio bio-razgradivi materijal za šivenje pri operacijama unutrašnjih organa.
U 13. veku jedan drugi lekar iz islamskog sveta po imenu Ibn Nafis je dao tačan opis cirkulacije krvi u ljudskom organizmu, celih 300 godina pre Williama Harveya. Muslimanski lekari su takođe pronašli anestetike na bazi mešavine opijuma i alkohola, takođe su razvili upotrebu igala pri izvlačnju katarakta iz očiju, a ista tehnika pri lečenju katarakta se koristi i danas.
(11) Vetrenjače su takođe izmislili muslimani kako bi izvlačili vodu iz dubina zemlje i navodnjavali suvo pustinjsko tlo. U pustinjama Arabije kada presuše sezonske reke, voda se mogla naći jedinu duboko ispod zemlje, i za njeno crpljenje bile su korišćene vetrenjače, koje su koristile vetar koji je duvao u jednom smeru mesecima.
Vetrenjače su imale 6 do 12 jedara koja su bila prekrivena platnom ili palminim lišćem. Vetrenjače su se koristile u islamskom svetu 500 godina pre nego je prva vetrenjača napravljena u Evropi.
(12) Vakcinu nisu izumili Jenner ili Pasteur, već ju je Zapad preuzeo od islamskog sveta i preneo u Evropu iz Turske. To je učinila žena britanskog ambasadora u Istanbulu godine 1724. Deca u Turskoj su bila vakcinisana protiv „velikih boginja“ korišćenjem oslabljenih ili umrtvljenih ćelija „velikih boginja“ iz tela zaraženih domaćih životinja, najmanje 50 godina pre nego što je isti metod upotrebljen na Zapadu.
(13) Olovka sa mastilom je izmišljkena na zahtev vladara Egipta 953. godine, nakon njegovog zahteva u kojem je tražio olovku koja neće isprljati njegove ruke ili odeću. Ta olovka je imala rezervoar sa mastilom, i poput modernih hemijskih olovaka, mastilo se spuštalo do vrha olovke kombinacijom gravitacije i razlike u pritisku.
(14) Sistem brojeva koji danas koristimo verovatno je po poreklu indijski, ali stil i brojevi su arapski i prvi put se pojavljuju u upotrebi u delu velikih matematičara islamskog sveta el-Khwarizmi-ja i el-Kindi-ja godine 825.
Algebra je dobila naziv po jednoj knjizi el-Kwarizmi-ja „al-jabr wa al Muqabilah“, čija se većina sadržaja upotrebljava i danas. 300 godina kasnije italijanski matematičar Fibonacci je preneo ova dela u Evropu i preveo ih.
Algoritmi kao i većina trigonometrije dolaze iz islamskog sveta. Al-Kindi-jeva otkrića su temelj moderne kriptologije.
(15) Ali ibn Nafi, poznat po nadimku Ziryab (crna ptica) je u 9. veku došao iz Iraka u Kordobu i tamo uveo koncept „trodelnog obroka“ – predjelo (supa), iza koje je sledilo glavno jelo (riba ili meso), nakon čega je sledio desert (voće). Takođe je uveo u upotrebu kristalne čaše (koje je izumeo Abbas ibn Firnas nakon eksperimenata koje je sprovodio na kristalu nađenom u kamenju)
(16) Tepisi su u islamskom svetu smatrani delom dženeta, prvenstveno zahvaljujući napretku koji su muslimani ostvarili u razvoju tehnike pletenja, zatim razvojem boja koji su omogućili muslimanski hemičari, i visoko razvijenim osećajem za uzorak i arabeske, koji su predstavljali osnovu islamske umetnosti u kojoj se nisu prikazivali likovi ljudi i životinja.
(17) Čekovi takođe potiču iz islamskog sveta. Reč „ček“ dolazi od arapske reči „saqq“ i predstavlja pisanu potvrdu, nalog za isplatu robe kada bude isporučena, kako bi se izbegao transport novca preko opasnih područja. U 9. veku muslimanski trgovci su putovali od Kine do Sredozemnog mora koristeći čekove za unovčavanje.
(18) Do 9. veka muslimanski naučnici su se usaglasili da je zemlja sferičnog oblika. Dokaz koji je izneo astronom ibn Hazm je „da je sunce uvek vertikalno u odnosu na određenu tačku na Zemlji“. To je bilo 500 godina pre Galilea.
Proračuni koje su proveli muslimanski astronomi doveli su ih do rezultata takve tačnosti da su pri proračunu obima Zemlje izračunali da obim iznosi 40 253 kilometra, i pogrešili za manje od 200 kilometara. Godine 1139. al-Idrisi je kralju Sicilije Rogeru, na poklon doneo globus zemaljske kugle.
(19) Iako su Kinezi izumeli barut koji je bio dosta nečist i veoma slab, i koristili ga za vatromet, muslimani su našli način na koji taj barut uz pomoć natrijum nitrata može biti pročišćen i dobiti dodatnu snagu, dakle biti korišćen za vojnu upotrebu.
Do 15. veka muslimani su konstruisali raketu koju su nazivali “pokretno goreće jaje”, i torpedo projektil koji je na vrhu ima strelu sa kojom bi se zabio u neprijateljski brod i nakon toga explodirao.
(20) Srednjovekovna Evropa posedovala je kuhinje i bašte sa biljkama , ali su muslimani razvili ideju o vrtu kao mestu lepote i mestu za odmor. Prvi kraljevski vrtovi u Evropi su otvoreni u 11. veku na području islamske Španije. Među mnogobrojnim cvećem koje potiče iz muslimanskih vrtova nalazi se i tulipan ili lala.
magazinplus
(1) Legenda kaže da je Arapin po imenu Halid vodio koze na ispašu u području Kaffa, koje se nalazi u južnoj Etiopiji. Primetio je da da su koze postale neobično živahne nakon konzumiranja zrna određene biljke.
Prokuvao je zrna u vreloj vodi i napravio prvu kafu u istoriji. Prvi podaci koji ukazuju na masovniju upotrebu kafe jesu podaci o izvozu zrna sa područja Etiopije u Jemen, gde su napitak napravljen od spomenutog zrna sufisti koristili s ciljem otklanjanja sna i provođenja noći u molitvi. Do 15. veka napitak je stigao na područja Meke i Turske, odakle je godine 1645. prenet na teritoriju Venecije.
Godine 1650. napitak je stigao u Englesku. Doneo ga je Turčin po imenu Pasqua Rosee, i upravo on je otvorio prvu kafeteriju u Londonu u ulici Lombard . Arapska reč za napitak „qahwa“ u turskom jeziku je postala „kahva“, u Italiji napitku su dali ime „caffe“ a u Engleskoj „coffee“.
(2) Drevni Grci su mislili da naše oči emituju svetlosne zrake, poput lasera, i da zbog toga vidimo.
Prva osoba koja je shvatila da svetlost ulazi u naše oči, a ne izlazi, bio je islamski matematičar, astronom i fizičar Ibn el-Haitham. On je napravio prvu „Camera Obscura“- kamera -od arapske reči „qamara“ za tamnu ili izdvojenu sobu.
Njemu, pored toga, pripada i zasluga za uspostavu fizike kao nauke u modernom opsegu značenja reči „fizika“ (kao nauke temeljene na eksperimentima) i njenom izvođenju iz okvira filozofije.
(3) Šah je u formi kakvu danas poznajemo, razvijen u Persiji, odakle se u 10. veku posredstvom Arapa u Španiji proširio Evropom i na istok sve do Japana. Reč „rook“ (engleska reč za ”top”) potiče od persijske reči „rukh“ (kočija).
(4) Hiljadu godina pre braće Wright, islamski pesnik, astronom, muzičar i inženjer po imenu Abbas ibn Firnas, pokušavao je konstruisati prvu leteću mašinu. Godine 852. koristeći veliko platno uobličeno drvenom konstrukcijom, skočio je sa Velike džamije u Kordobi. Mislio je da će lebdeti poput ptice, ali platno je usporilo njegov pad, i to je bio prvi padobran u ljudskoj istoriji. Abbas ibn Firnas je u padu zadobio samo manje povrede.
Ovaj veliki čovek, pionir vazduhoplovstva nije se na tome zaustavio. Nastavio je svoja istraživanja i unapređenja konstrukcije leteće mašine i napokon godine 875, u dobu od 70 godina, usavršio je konstrukciju i dizajn svoje leteće mašine, koja je bila napravljena od svile i orlovog perja. Ovoga puta u vazduh se vinuo sa vrha planine. Leteo je na prilično velikoj visini i u vazduhu ostao oko 10 minuta. Pri sletanju je došlo do manjeg udesa, jer, zaključio je ibn Firnas, svojoj letećoj mašini nije dodao rep, koji bi prilikom sletanja delovao kao stabilizator. Međunarodni Aerodrom u Bagdadu i krater na Mesecu nose ime ovog velikana islamskog sveta.
(5) Kupanje i pranje su verske obaveze muslimana. Upravo možda to i jeste razlog zašto su muslimani usavršili proizvodnju sapuna, upravo istog onog kojeg i danas koristimo. Drevni Egipćani znali su za neki tip sapuna, kao i Rimljani, koji su taj sapun, koristili kao pomadu. Ali upravo su muslimani ti koji su kombinovali ulje dobijeno iz povrća sa sodium hidroksidom i aromatičnim supstancama.
Šampon je u Englesku doneo musliman koji je na obali Brightona otvorio banju (hamam) 1759. godine, i bio je imenovan da se brine o čistoći i redovnom kupanju britanskih monarha kralja Georga IV i Williama IV.
(6) Destilacija, metod izdvajanja tečnosti na osnovu različite tačke njihovog ključanja, otkrivena je otprilike oko 800. Godine od strane islamskog naučnika Jabir ibn Hayyana, koji je transformisao alhemiju u hemiju, otkrivši mnoge od osnovnih hemijskih procesa (kristalizacija, destilizacija, oksidacija, filtracija…) i pribora koji se i danas koristi širom sveta u hemijskim laboratorijima.
Otkrio je sulfornu i azotnu kiselinu, i na osnovu svojih eksperimenata i otkrića bio je u stanju da pravi parfeme kakve i danas koristimo. Ibn Hayyan je osnivač moderne hemije.
(7) Crank-Shaft je sprava koja prevodi kružno kretanje u pravolinijsko, i osnova je većine moderne mašinerije, kao i motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Kao jedan od najvećih izuma u modernoj mehanici, ona je pronalazak genijalnog islamskog inženjera po imenu El-Jazari, kako bi pospešio navodnjavanje sušnih područja.
U knjizi „Mehaničke naprave“ iz 1260. Godine, pokazao je i svoje druge izume, i preuređenje već postojećih. Napravio je prve mehaničke satove koje je pokretala voda. Al-Jazar je bio otac robotike. Među 50 njegovih izuma nalazi se i brava sa kombinacijom (šifrom).
(8) „Futrovanje“- metod šivenja izolirajućeg materijala između dva tanka komada platna. Nije sigurno da li je to pronalazak islamskog sveta ili je islamski svet taj metod preuzeo iz Indije ili Kine i dalje je usavršio.
Međutim, sigurno je da je navedena metoda na Zapad prenesena od strane Krstaša u periodu Krstaških ratova, koji su videli da muslimanski borci za futrovanje koriste slamu sabijenu između dva komada platna i to koriste umesto teškog metalnog oklopa. Metod se pokazao izuzetno uspešnim, i pružao je osim pokretljivosti i dobru zaštitu. Takođe se uvidelo da služi i toplotoj izolaciji, tako da se na Zapadu, gde je vladala hladnija klima, metod futrovanja, ubrzo našao u primeni pri proizvodnji kočija.
(9) U arhitekturi luk po kojem prepoznajemo Gotski stil, i koji je osnovna karakteristika impresivnih katedrala građenih u Gotskom stilu, jeste arhitektonsko dostignuće Islamskog sveta. Gotski luk je mnogo oštriji od Romanskog, a bio je neoophodan kako bi se omogućila izgradnja većih i impresivnijih građevina.
Pored toga Zapad je od muslimana preuzeo vitraž i tehniku gradnje kupola. Evropski zamkovi su kopije onih u islamskom svetu, sa prorezima za strele, bedemima i kulama. Kule kvadratnog oblika morale su se povući pred gradnjom lakše odbranjivih kula kružnog oblika. Arhitekta koji je projektovao zamak Henrija V je bio musliman.
(10) Većina modernih hirurških instrumenata su tačne kopije instrumenata koje je u 10. veku koristio islamski hirurg El-Zahrawi. Njegovi skalpeli, testere za kosti, pincete, makazice koje je koristio pri operaciji oka, kao i većina od 200 instrumenata koje je projektovao, su sastavni deo moderne hirurgije.
Prvi je koristio bio-razgradivi materijal za šivenje pri operacijama unutrašnjih organa.
U 13. veku jedan drugi lekar iz islamskog sveta po imenu Ibn Nafis je dao tačan opis cirkulacije krvi u ljudskom organizmu, celih 300 godina pre Williama Harveya. Muslimanski lekari su takođe pronašli anestetike na bazi mešavine opijuma i alkohola, takođe su razvili upotrebu igala pri izvlačnju katarakta iz očiju, a ista tehnika pri lečenju katarakta se koristi i danas.
(11) Vetrenjače su takođe izmislili muslimani kako bi izvlačili vodu iz dubina zemlje i navodnjavali suvo pustinjsko tlo. U pustinjama Arabije kada presuše sezonske reke, voda se mogla naći jedinu duboko ispod zemlje, i za njeno crpljenje bile su korišćene vetrenjače, koje su koristile vetar koji je duvao u jednom smeru mesecima.
Vetrenjače su imale 6 do 12 jedara koja su bila prekrivena platnom ili palminim lišćem. Vetrenjače su se koristile u islamskom svetu 500 godina pre nego je prva vetrenjača napravljena u Evropi.
(12) Vakcinu nisu izumili Jenner ili Pasteur, već ju je Zapad preuzeo od islamskog sveta i preneo u Evropu iz Turske. To je učinila žena britanskog ambasadora u Istanbulu godine 1724. Deca u Turskoj su bila vakcinisana protiv „velikih boginja“ korišćenjem oslabljenih ili umrtvljenih ćelija „velikih boginja“ iz tela zaraženih domaćih životinja, najmanje 50 godina pre nego što je isti metod upotrebljen na Zapadu.
(13) Olovka sa mastilom je izmišljkena na zahtev vladara Egipta 953. godine, nakon njegovog zahteva u kojem je tražio olovku koja neće isprljati njegove ruke ili odeću. Ta olovka je imala rezervoar sa mastilom, i poput modernih hemijskih olovaka, mastilo se spuštalo do vrha olovke kombinacijom gravitacije i razlike u pritisku.
(14) Sistem brojeva koji danas koristimo verovatno je po poreklu indijski, ali stil i brojevi su arapski i prvi put se pojavljuju u upotrebi u delu velikih matematičara islamskog sveta el-Khwarizmi-ja i el-Kindi-ja godine 825.
Algebra je dobila naziv po jednoj knjizi el-Kwarizmi-ja „al-jabr wa al Muqabilah“, čija se većina sadržaja upotrebljava i danas. 300 godina kasnije italijanski matematičar Fibonacci je preneo ova dela u Evropu i preveo ih.
Algoritmi kao i većina trigonometrije dolaze iz islamskog sveta. Al-Kindi-jeva otkrića su temelj moderne kriptologije.
(15) Ali ibn Nafi, poznat po nadimku Ziryab (crna ptica) je u 9. veku došao iz Iraka u Kordobu i tamo uveo koncept „trodelnog obroka“ – predjelo (supa), iza koje je sledilo glavno jelo (riba ili meso), nakon čega je sledio desert (voće). Takođe je uveo u upotrebu kristalne čaše (koje je izumeo Abbas ibn Firnas nakon eksperimenata koje je sprovodio na kristalu nađenom u kamenju)
(16) Tepisi su u islamskom svetu smatrani delom dženeta, prvenstveno zahvaljujući napretku koji su muslimani ostvarili u razvoju tehnike pletenja, zatim razvojem boja koji su omogućili muslimanski hemičari, i visoko razvijenim osećajem za uzorak i arabeske, koji su predstavljali osnovu islamske umetnosti u kojoj se nisu prikazivali likovi ljudi i životinja.
(17) Čekovi takođe potiču iz islamskog sveta. Reč „ček“ dolazi od arapske reči „saqq“ i predstavlja pisanu potvrdu, nalog za isplatu robe kada bude isporučena, kako bi se izbegao transport novca preko opasnih područja. U 9. veku muslimanski trgovci su putovali od Kine do Sredozemnog mora koristeći čekove za unovčavanje.
(18) Do 9. veka muslimanski naučnici su se usaglasili da je zemlja sferičnog oblika. Dokaz koji je izneo astronom ibn Hazm je „da je sunce uvek vertikalno u odnosu na određenu tačku na Zemlji“. To je bilo 500 godina pre Galilea.
Proračuni koje su proveli muslimanski astronomi doveli su ih do rezultata takve tačnosti da su pri proračunu obima Zemlje izračunali da obim iznosi 40 253 kilometra, i pogrešili za manje od 200 kilometara. Godine 1139. al-Idrisi je kralju Sicilije Rogeru, na poklon doneo globus zemaljske kugle.
(19) Iako su Kinezi izumeli barut koji je bio dosta nečist i veoma slab, i koristili ga za vatromet, muslimani su našli način na koji taj barut uz pomoć natrijum nitrata može biti pročišćen i dobiti dodatnu snagu, dakle biti korišćen za vojnu upotrebu.
Do 15. veka muslimani su konstruisali raketu koju su nazivali “pokretno goreće jaje”, i torpedo projektil koji je na vrhu ima strelu sa kojom bi se zabio u neprijateljski brod i nakon toga explodirao.
(20) Srednjovekovna Evropa posedovala je kuhinje i bašte sa biljkama , ali su muslimani razvili ideju o vrtu kao mestu lepote i mestu za odmor. Prvi kraljevski vrtovi u Evropi su otvoreni u 11. veku na području islamske Španije. Među mnogobrojnim cvećem koje potiče iz muslimanskih vrtova nalazi se i tulipan ili lala.
magazinplus
