Libra: k novom svjetskom novcu?

Fejsbukova najava pokretanja vlastitog novca – Libre – uzburkala je duhove u svjetskoj javnosti. I dala dodatni podstrek i teoretičarima zavjere i tehnooptimistima. U prvom tekstu ljetnog temata o političkoj ekonomiji interneta Vuk Vuković piše o kontekstu i svrhi nastanka Libre te o njenoj eventualnoj ulozi u svjetskoj kapitalističkoj ekonomiji.

Pre nešto više od godinu i po dana, tačnije krajem 2017. godine, kriptovalute i, konkretnije, bitkoin, uvukli su se u svakodnevne razgovore – lud je bio samo onaj ko nije razmišljao o brzoj i lakoj zaradi na ovom neobičnom novcu. Ko god je lamentirao nad manjkavošću finansijskog i “preduzetničkog” obrazovanja u nas, mogao je tih dana da odmori pred prizorom stotina malih investitora u “devizna” tržišta. Mehur je, doduše, pukao prilično brzo – bitkoin je već u januaru 2018. izgubio skoro polovinu svoje rekordne vrednosti, a potencijalni špekulanti vratili su se zaračunavanju svojih jada u domaćoj, odveć poznatoj valuti.

Pa ipak, u poslednjih nekoliko nedelja ponovo se šuška o potencijalu kriptovaluta (bitkoin je u odnosu na početak ove godine skoro utrostručio svoju vrednost). Bez obzira na to što je kriptomehur iz 2017. imao sve osobine klasičnog spekulativnog mehura, kriptovalute su tada i u narednim mesecima, s jedne strane, demonstrirale svoj delatni potencijal1 i, sa druge, obznanile se svetskoj javnosti kao nešto što nije samo stvar opskurnih hakera i štrebera koji provode dane među serverima. Pitanje poverenja u kriptovalute, pre svega u njihovu mogućnost da uspešno izvršavaju standardne funkcije novca, ostalo je otvoreno, mada svoj nedavni polet duguju pre svega Fejsbuku i najavama o puštanju u opticaj sopstvene kriptovalute pod imenom Libra 2020. godine.

Tko sve stoji iza Libre?

Šta je svrha Libre? Drugim rečima, zašto je Fejsbuku, koji je već u posedu najpopularnijih platformi za komunikaciju i podataka skoro dve milijarde ljudi, potrebna i sopstvena valuta? Prema uvodniku iz white paper-a objavljenog 18. juna cilj je “stvaranje jednostavne svetske valute i finansijske infrastrukture koja će osnažiti milione ljudi”. U dokumentu se polazi od pretpostavke o raskoraku između razvitka informatičko-komunikacione tehnologije i nivoa integracije svetskog stanovništva u finansijske tokove – u tom jazu za sad obitava nešto više od milijardu i po ljudi. Njima su dostupne nove komunikacione tehnologije, ali im nisu dostupne usluge tradicionalnih finansijskih institucija. U tome Fejsbuk nije naročito inovativan, ne samo zato što je ovo univerzalna formula najnovijih digitalnih inovacija, već i zato što je nešto slično početkom decenije uveo kineski WeChat, koji u okviru svoje aplikacije ima “digitalni novčanik” kojim se mogu plaćati usluge, ali i prebacivati novac na račune drugih fizičkih lica. Sličnosti se ogledaju i u tome što će nova Fejsbukova valuta pre svega biti okrenuta Indiji koja ima 400 miliona WhatsApp korisnika i gde bi se upravo ta aplikacija mogla koristiti poput WeChat-a.

Prema tome, zamisao je da upotreba ove digitalne valute bude jednostavna i svakodnevna koliko i sve ostalo što radimo pomoću svojih telefona. Time bi se, navodno, zaobišle provizije, takse, mreža posrednika i institucija i sve ono što je sastavni deo savremenog finansijskog sistema. Da bi se to ostvarilo, Libra se oslanja na tri ključna elementa: (Libra) blockchain, određenu sumu novčanih rezervi (Libra Reserve) i sopstveno telo koje će biti zaduženo za internu regulativu i razradu i razvoj ekosistema (Libra Association, sa sedištem u Ženevi).

Za razliku od drugih kriptovaluta na osnovi blockchaina, koje su otvorene i decentralizovane (kriptografsku verifikaciju transakcija i njihovih iznosa ne vrši centralni organ, već svi učesnici mreže), Libra neće biti otvoren i u potpunosti decentralizovani sistem. Njen blockchain je tzv. permissioned blockchain, u kome se dozvola za učestvovanje u verifikaciji mora dobiti. U drugim slučajevima – tamo gde je implementiran permissionless blockchain – zadovoljavanje tehničkih kriterijuma je dovoljno da bi se steklo pravo učešća u verifikaciji transakcija. Ne postoji glavna instanca koja potvrđuje pravo na učešće u mreži, ali je zato sama mreža znatno sporija. U slučaju Libre, glavno telo koje u isto vreme i okuplja ove “verifikatore” je Libra Association, udruženje od 28 korporacija i drugih institucija koje objedinjuju dve uloge – verifikatora i investitora, s obzirom da je svaka od članica uložila oko deset miliona dolara u pokretanje nove kriptovalute i time stiče pravo da bude “validation node”.

Struktura Libre

Dakle, za razliku od drugih kriptovaluta, koje su zaista otvorene, decentralizovane i “demokratske” (u meri u kojoj taj pojam uopšte ima smisla kad se primeni na valutu), kriptografsku verifikaciju vrši povlašćena grupacija kojoj pripadaju, pored Fejsbuka, i Visa, Mastercard, Uber, Lyft, PayPal, eBay, Vodafone, Spotify i drugi. Poverenje uliva i to što ovoj grupi pripada nešto tako zvučnog imena kao što je “Laboratorija za kreativnu destrukciju”. Iako je u osnivačkim dokumentima zabeležena ambicija da se u jednom momentu pređe na permissionless sistem, Libra će do daljnjeg biti ne toliko decentralizovana, privatna valuta jednog udruženja sa računom u švajcarskoj banci čija moć počiva na tri stuba: centralizaciji kapitala, povlašćenom tržišnom položaju (Visa, Mastercard, PayPal) i ogromnoj Fejsbukovoj korisničkoj bazi. Libra Association je pred sebe postavila sasvim ambiciozan cilj: da u roku od pet godina započne prelazak na režim veće decentralizacije, smanji ulogu članica-osnivača i, štaviše, umanji i sopstveni značaj kao upravljača Libra Reserve-a. Dakle, jugoslovensko “tri D” – debirokratizacija, demokratizacija, decentralizacija.

Još je zanimljivija uloga Librinih rezervi. Ispravno uočivši da je volatilnost ovih oblika finansijske imovine ujedno i najveća prepreka njihovom rasprostranjenijem usvajanju, osnivači Libre su odlučili da je koncipiraju kao “stablecoin”, tj. da njenu vrednost vežu za vrednost drugih sigurnijih, manje rizičnih oblika imovine, kao što su državne obveznice i vodeće “realne” nacionalne valute. Kako bi se izbegla nagla apresijacija, a potom i neizbežna depresijacija, nove jedinice Libre biće moguće stvarati jedino kupovinom valute u zamenu za “realan” novac iste vrednosti. Rezerve se “pune” iz dva izvora: ulozima investitora i kupovinom valute od strane korisnika. Prema tome, nije moguć slobodan “mining” kao u slučaju bitkoina ili neke druge kriptovalute, i u tom smislu se osnivači Libre ponašaju nalik centralnoj banci. Iz jednog drugog ugla, doduše, Libra će delovati kao institucionalni investitor – sredstva iz rezerve biće investirana u finansijsku imovinu niskog rizika i dobrog investicionog rejtinga, nalik poslovanju osiguravajućih društava ili penzionih fondova.

I u tome je kvaka – individualni ulagači u ovakve fondove, ili svi koji svoj novac drže u obliku štednje u bankama, na taj novac vremenom dobijaju određeni prinos u zavisnosti od visine ugovorene kamatne stope. Vlasnici Libre, sa druge strane, kako se jasno ističe u dokumentaciji, nemaju pravo ni na kakav prinos na svoj novac, jer on pripada Librinim osnivačima i investitorima na ime dividende i delimično služi za pokrivanje svih vrsta troškova funkcionisanja Libre, iako se Libra Association vodi kao neprofitna organizacija! Do sada su samo države i centralne banke imale pravo na ovakvu vrstu dobiti, poznatije pod imenom emisijska dobit (fr. seignorage) koja zapravo predstavlja razliku između troškova proizvodnje štampanog i kovanog novca i njegove nominalne vrednosti. Ukoliko Libra zaživi i dobije na popularnosti, odabrana grupa investitora teške kategorije moći će da slobodno raspolaže novcem stotina miliona ljudi iz Trećeg sveta i zemalja u razvoju, a Librin narativ o integraciji i osnaživanju miliona ljudi pokazuje se samo kao vid akumulacije miliona novih dolara. Pošto se, kao što se pokazalo 2008-2009. godine, pravi investicioni rejting saznaje ne prema etiketi bonitetnih agencija, već post festum, što Libra bude bila veća i popularnija, to će biti veća i mera rizika koja se unosi u svetski kapitalistički sistem.

Naposletku, s onu stranu monetarnih i čisto finansijskih obzira, Calibra – “digitalni novčanik” koji će imati korisnici Fejsbuka – omogućiće prikupljanje obilja podataka o potrošačkim navikama korisnika i formiranje znatno potpunijeg digitalnog identiteta svakog od njih. Finansijski podaci te vrste su za sada još relativno nedostupni, naročito tamo gde preovlađuju gotovinske transakcije, ili ih je teško povezati s drugim strukturama podataka da bi se dobila potpunija slika o korisniku-potencijalnom kupcu. Doduše, Mastercard i Visa ove podatke prikupljaju i trguju njima gde je to moguće, i, pored zarade, verovatno je to jedan od glavnih razloga zašto su odlučili da stanu iza Libre i, štaviše, budu verifikacioni čvorovi u mreži. Ako se tome doda da podaci dostupni Fejsbuku nisu samo podaci sa profila, nastali upotrebom te mreže, već i svi oni prikupljeni upotrebom Fejsbuk kredencijala za druge sajtove i aplikacije – a toga je sve više – nazire se potencijalna količina podataka samo o jednom korisniku.

Novac i podaci

Pa ipak, deluje kao da je prošlo vreme u kome su digitalni divovi na juriš osvajali nove horizonte i izmicali državnoj regulativi. Tek što su objavljeni planovi o Libri, negativne reakcije počele su da se nižu. Francuski ministar finansija odmah je izjavio da se Libra ne sme i ne može dogoditi i da neće dozvoliti da Libra postane suverena valuta koja bi se mogla meriti sa nacionalnim valutama. Slično su reagovali i šef američkih Federalnih Rezervi, kao i guverner Engleske banke. Jedino se šef nemačke Bundesbanke založio za Libru, apelujući na regulatorna tela širom sveta da „ne guše inovativne projekte poput Libre“. Američki kongres, valjda konačno probuđen iz svog dremeža Cukerbergovim svedočenjem i kasnijim događajima, vrlo je brzo organizovao novo saslušanje i na njega doveo Dejvida Markusa, glavnog čoveka Fejsbuka za Messsenger i Libru. Međutim, ni Fejsbuk ne sedi skrštenih ruku pa je tako unajmio nekoliko lobističkih firmi sa debelim iskustvom u Vašingtonu da “utiču” na zakonodavce i umilostive tešku državnu ruku.

Ukoliko bi neko pomislio da je bez presedana pojava privatne organizacije koja ima pravo da emituje sopstveni novac, grdno bi se prevario, jer bi time najtačnije opisao osnivanje Engleske banke koja je kasnije bila uzor prilikom formiranja većine drugih centralnih banaka. No, za sada je neizvesno hoće li Libra uopšte zaživeti i da li će, ukoliko zaživi, moći obavljati tri klasične funkcije koje novac ima u savremenoj kapitalističkoj privredi – da bude sredstvo razmene, mera vrednosti i čuvar vrednosti. Kriptovalute su do sada pokazale da prvu funkciju mogu obavljati bez većih poteškoća, ali su zakazale u pogledu druge dve. Čak i da Libra uspe da savlada te prepreke, i dalje je daleko od uloge svetskog novca u pravom smislu reči, onako kako je to nekad bilo zlato, a danas efektivno američki dolar. Iako je prerano za takav zaključak, možda svedočimo prvom pokušaju spajanja tehnoloških, digitalnih monopola sa finansijskim kapitalom kojim će, ukoliko zahvat uspe, nacionalnim bankama i vladama biti oduzeto još kontrole nad tokovima i ponudom novca, a biće nastavljen neumoljivi ritam internacionalizacije kapitala.

Međutim, izgledi da se to dese zavise, između ostalog, i od sudbine Fejsbukovih platformi i odgovora na pitanje ne samo koliko danas vrede podaci, nego koliko će vredeti u budućnosti. Digitalni novac, u posedu međunarodne korporacije koja ne haje za nacionalne granice, a čija je prava osnova i garant vrednosti izobilje podataka o svim navikama i sklonostima milijardi ljudi, prikupljenih protiv njihove volje – tek je to novac dostojan XXI veka.

1. Stvarnost kriptovaluta, tj. njihovo napuštanje domena naučne fantastike u medijski posredovanoj javnoj percepciji, očitovala se i u nekim nuspojavama poput rasta cena računarskih komponenti, rasta cena zemljišta u oblastima sa velikim energetskim potencijalom u SAD, kao i u povećanoj potrošnji električne energije – “mining” samo bitkoina godišnje iziskuje struje koliko i cela Švajcarska! []

bilten