Avganistanska močvara i "pandemija" preokrenuli su svet u američku korist, ali "projekat Ukrajina" okreće naš svet naglavačke: monetarno, strateški, metafizički i ideološki
Ukoliko želimo da se osvrnemo na dešavanja u Ukrajini, početna tačka mora biti Avganistan, ma koliko zbunjujuće to zvučalo. Zašto? Zato što je Avganistan još uvek udžbenički primer močvare koju je kreirao Zapad, lišen civilizacijske hrabrosti da se bori, izuzev preko posrednika ili u informativnom ratu lažnih zastava.
Ukratko, jedan poljski Amerikanac - Zbignjev Bžežinski - ubedio je svog šefa Džimija Kartera da usadi klicu specifične varijante političkog islama u Avganistan, nadajući se da će posledična pandemija da razori Sovjetski Savez. SSSR na kraju zaista jeste implodirao. Ali to nije imalo veze sa "močvarom stalne pobune" koju su SAD oslobodile svojim mega projektom za Avganistan. SSSR se raspadao, nezavisno od toga, usled inherentnih kontradiktornosti koje je Džordž Kenan naveo u svom Dugom telegramu iz 1946. godine.
Narativ američkog trijumfa nad Rusijom u avganistanskoj kaljuzi zabetoniran je kao jedan od osnovnih američkih mitova (iako je neistinit). Ono što je projektom međutim postignuto jeste uništenje Avganistana za naredne dve decenije i izazivanje "kolateralne štete" od usađene smrtonosne varijante političkog islama, koja se, kao jako zarazna, proširila na Zapad i iznedrila sledeći američki mega projekat: "Rat protiv terorizma".
Indukovana pandemija potom je upotrebljena za druga dva cilja: zalivske države su je iskoristile kako bi potkresale napade sekularnih socijalista i Muslimanskog bratstva na autokratske kredencijale Zaliva (ratovi u Siriji i Iraku). A SAD su zanemarile svoje kvalitete virulentnosti i prenosivosti kako bi stvorile "pastoralni" predeo na Bliskom Istoku - namerno ostavljajući Izrael kao jedini rt bezbednosti koji se uzdiže nad čitavim regionom.
Bliski Istok je ekonomski sravnjen sa zemljom, sa dve glavne struje islama koje se međusobno sudaraju i regionalnim poslovnim modelom praktično svedenim na eksploataciju sve manjih rezervi fosilnih goriva.
Sve to je rezultovalo time da izdašni resursi sada rascepkanog azijskog hartlenda upadnu u čeljusti ekspanzionističke američke finansijske mreže.
Sledi rasparčavanje
Razmotrimo sada ovu sliku iz perspektive Ukrajine: ono što je Avganistan bio za SSSR, to je Ukrajina danas za Rusiju (po američkom gledištu).
Ishod Ukrajine postaje jasniji (mada postoje geografski detalji, poput sudbine Odese, koji ostaju nerešeni). Ukrajina će biti rasparčana. Jug i istok Ukrajine će se na kraju - u nekom formatu - stopiti sa Rusijom. Ogroman komad zapadne Ukrajine (Galicija) na kraju će verovatno preuzeti Poljska. Okrnjeni centar i sever biće ono što ostaje Kijevu. I biće veoma siromašan: uglavnom ruralan, odsečen od mora i svojih nekadašnjih luka i lišen industrijske i poljoprivredne baze, kao i nalazišta uglja. EU će rado da plati račun Kijeva.
Nije moralo da bude tako. Zabrane Borisa Džonsona Zelenskom da postigne bilo kakav dogovor sa Rusijom nose sa sobom veliku odgovornost.
Ponovo, prema avganistanskom kalupu, SAD su u Ukrajinu uvele klice naročito virulentne varijante evropskog fašizma koja "kombinuje sve odlike" nacizma (poput antisemitizma, ekstremnog nacionalizma, nasilja, itd.), ali nije zaokružena u konkretnu doktrinu. Posledična pandemija pokidala je Ukrajinu svojim pukim divljaštvom, a njena zaraza verovatno će se proširiti izvan Ukrajine - ukoliko Poljska odluči da okupira svoju nekadašnju teritoriju Galiciju (čija se polovina nalazi u zapadnoj Ukrajini).
Zamjenik načelnika ukrajinskog Generalštaba Sergej Najev (u sredini) tokom posete Poljskoj, 13. novembar 2019.
Tokom Drugog svetskog rata, Nemci su formirali Vafen SS diviziju "Galicija", kao ukrajinsku diviziju unutar Vermahta (divizija je bila u sastavu Vafen SS, a ne Vermahta, prim. prev). Poljaci i Ukrajinci dobro pamte istoriju SS u Poljskoj. Ako se ova virulentna klica nađe usađena u jednu EU članicu, mogla bi da privuče još sledbenika - kao i protivnika - duž evropskih linija razdvajanja istoka i zapada.
Poput Avganistana, Ukrajina će biti upropašćena. Kao i pre, SAD će mitologizovati ovaj sukob kao "pobedu". U realnosti, međutim, Rusija pobeđuje. Američka pobeda pokazaće se kao Pirova.
Rusija i dalje stoji, očuvala je sebe i preživela. Njeno ključno savezništvo sa Kinom je funkcionalno. Njena ekonomija se stabilizuje, uprkos totalnom finansijskom ratu Evrope, a Globalni Jug (Afrika, Bliski istok i Azija) odbio je da se pridruži američkom pozivu na sankcije. Izuzeci su Singapur, Japan, Izrael i Pakistan, koji je morao da prođe kroz obojenu revoluciju da bi promenio svoj stav.
Dve odvojene sfere
Svetska ekonomija nastaviće da se razdvaja u dve odvojene sfere - i dva trgovinska sistema. Ovaj noviji imaće trgovinsku strukturu baziranu na razmeni sirovina, a evroazijska ekonomska zajednica verovatno će razviti sopstveni "MMF", baziran na specijalnim pravima vučenja (eng. "Special Drawing Rights" - mehanizam MMF koji služi kao mera veličine nacionalne ekonomije do koje MMF može da privremeno otkupljuje nacionalnu valutu radi uravnoteženja bilansa plaćanja neke države, prim. prev.) koja bi reflektovala paletu valuta i zlato.
Energetski i sirovinski resursi hartlenda ovaj put će, međutim, biti blokirani od strane Evrope i SAD. Sirovinska i kolateralna baza američke dužničke piramide biće poljuljana kako vrednosti budu rasle.
Ponovo će, baš onako kako je avganistanski "projekat" izazvao "kolateralnu štetu" i ovaj ukrajinski učiniti isto. Evropu će razoriti inflacija. Nemački industrijski model, bez svog istorijskog pristupa ruskim i kineskim tržištima, urušiće se, a čitava EU skliznuće u recesiju, pogoršanu skokovima američkih kamatnih stopa i povlačenjem dolarske likvidnosti sa evro-dolarskog tržišta od strane FED-a (zbog borbe protiv sopstvene domaće inflacije).
U suštini, EU se kladi na to da će Rusija brzo propasti - pre nego što inflacija uništi njenu ekonomiju. To je izvanredno naivna računica!
Ako EU padne u recesiju, američka hiper-finansijalizovana ekonomija ubrzo će krenuti za njom. Atlantisitčki rimlend postepeno će oslabiti. A kako drugi regioni, poput Bliskog istoka, budu percipirali smer vetrova promene, tako će migrirati i moć, u skladu sa simpatijama.
Na Bliskom istoku (gde se strpljivo posmatra smer vetra), bilo kakvo slabljenje Evrope i SAD proučavaće se pažljivo - a Izrael će očigledno ostati usamljeno ostrvo, "na pogrešnoj strani" podele, u svetu podeljenom na Zapad protiv ostalih (eng. "West against the Rest").
Iran će sve više postajati deo strateškog saveza Rusije i Kine. Međutim, posledice novog azijskog trgovinskog i kreditnog sistema, počeće da zadiru u distribuciju regionalne infrastrukture moći, a monetarni obrisi već izranjaju iz trenutnih pregovora.
Remetilački faktor
Stoga, jedan potencijalni remetilački efekat sukoba u Ukrajini tiče se Izraela. Bajdenov tim ne samo da je ovu zemlju obavezao da podrži američke kritike protiv Rusije, nego što je još bitnije - da snabdeva Ukrajinu oružjem koje će se koristiti za ubijanje Rusa.
Zahlađenje koje je već evidentno iz svrstavanja Izraela uz Vašington protiv Putina, napreže ionako fragilan odnos koji je očuvao stabilnost Izraela na okupiranom Golanu, kako su Rusi nedavno podsetili Tel Aviv. Međutim, ukoliko je Putin u potpunosti digao ruke od Vašingtona i Evrope povodom Ukrajine (i šire globalne bezbednosne arhitekture) - a deluje da jeste - onda ni Benet, ni bilo koji drugi izraelski premijer više nisu od koristi Moskvi kao kanal posredovanja. Štaviše, postaju protivnici.
Demonstrant sa zastavama Izreala i Sjedinjenih Država ispred Kapitola u Vašingtonu
Zapravo, kako SAD raspaljuju remetilačke požare širom ruske periferije - u Kazahstanu (ponovo), Belorusiji (ponovo), Gruziji, Poljskoj, Moldaviji i Pridnjestrovlju - zašto Osovina ne bi uzvratila po američkoj periferiji?
Struktura vladajuće elite Izraela danas je izuzetno krhka. Ukoliko ove tenzije ne bude moguće rešiti, smatra se da će pojedini krugovi unutar Izraela dati prednost napadu na iranska nuklearna postrojenja (po principu "dok je još moguće"). Ova debata i dalje traje.
Avganistanska močvara i "pandemija" preokrenuli su svet u američku korist, ali "projekat Ukrajina" okreće naš svet naglavačke: monetarno, strateški, metafizički i ideološki.
sott
