Ako je apsolutizam tražio pokoravanje, totalitarizam učešće u laži, novi poredak, kako god ga nazvali, traži od nas da žmurimo pred ogoljenim i nespornim lažima
Novogovor sa pripadajućim eufemizima, dvosmislicama i inverzijom značenja, laži i obmane oduvek su na repertoaru propagande, naročito ratne, ali sa početkom rata u Ukrajini propaganda je dobila novi oblik, stavljajući se u funkciju gotovo apsolutne simulacije realnosti.
Izraz "evakuacija" za klasičnu vojnu predaju (branilaca "Azovstalja") izazvao je mnogo podsmeha, kao i fotografije koje ilustruju tekstove u kojima se tvrdi da "evakuaciju" sprovodi ukrajinska vojska, a na kojima je jasno vidljivo da se na čelu prikazane kolone nalazi oklopno vozilo sa iznakom u vidu latiničnog slova Z.
Autobusi s pripadnicima ukrajinskih snaga koji su se predali nakon nekoliko tjedana u čeličani Azovstal odvezli su se pod pratnjom proruske vojske tijekom ukrajinsko-ruskog sukoba u Mariupolju, Ukrajina, 17. svibnja 2022.
Svesno relativizovanje
Od početka je zbunjivala potpuna ravnodušnost zapadne propagande prema najelementarnijim, čulno opažljivim činjenicama, koja je dovodila do toga da se lažne fotografije i snimci objavljuju, iako se može doći do pravih, Ovo je rat i u njemu svakako postoji veliki broj ubijenih i povređenih ljudi, srušenih objekata, pri čemu svedoci poseduju sredstva (pre svega mobilne telefone) da to zabeleže i objave, pa objavljivanje tolike količine lažnog materijala nije imalo objektivne razloge.
Ovde, treba naglasiti, nije reč samo o neznanju i površnosti, nego o svesnom relativizovanju kriterijuma istinitosti, desenzibilizaciji široke publike da uopšte postavlja pitanje i istinitosti ili neistinitosti objavljene informacije ili interpretacije, potpuno u skladu da projektom infantilizacije stanovništva, radi njegove uspešnije kontrole. U tom smislu, svaka propagandna operacija treba da se tiče pre svega građana zapadnih zemalja, jer su njene namere usmerene pre svega prema njima, pa je to u neku ruku i pre svega njihova borba.
Ukidanje svih pravila
Nije samo reč o ukidanju kriterijuma istinitosti i lažnosti, nego i bilo kakvih pravila, procedura, granica, pa iako svi najavljuju da će na Evrosongu pobediti Ukrajina, to se zaista i dogodi, jer više niko nema nameru da prikriva manipulaciju. Ogoljenost manipulacije i njena hipertrofiranost ponakad ima karakter parodije, pa izveštavanje o ratu u Ukrajini izgleda kao da je deo epizode Monti Pajtona.
Pripadnici benda „Kaluš orkestar” poziraju sa pobedničkim trofejom i ukrajinskom zastavom nakon završetka takmičenja Pesma Evrovizije, 14. maj 2022.
Predsednik Ukrajine na samo da se (i to ponekad drsko, u pratnji nacista iz "Azova") obraća parlamentima evropskih država i međunarodnim organizacijama, nego otvara i Kanski festival. Poriče se da su oni koji otvoreno koriste nacističke simbole i gestova nacisti, a heroji prave od potpuno izmišljenih osoba, dok se skrivanje u tunelima čeličane u Marijupolju slavi kao herojski otpor. Pozivanje na nasilje nad protivnikom potpuno je normalizovano i legitimizovano i kida dosadašnje prakse i pravila (pisana i nepisana) rata i ratnog izveštavanja.
Potpuna simulacija
Postupci protivničke strane se sagledavaju kao posledica iracionlanog ludila i čistog zla, čime se ukida obaveza o objašnjavanju konteksta, čije razumevanje za ukrajinsku i zapadnjačku stranu ne bi bio naročito povoljno. Navodni heroji se predstavljaju prema tipološkim obrasima popularne kulture, uključujući i kvote zastupljenosti manjinskih grupa, kao da je u pitanju holivudski film, a ne medijsko izveštavanje o realnim događajima. Zapravo se i ne radi, nego mediji kostruišu, u čistom i potpunom vidu, unapred pripremljenu verziju događaja.
Ovde se dakle radi o potpunoj, apsolutnoj, dovršenoj simulaciji, čak i kada je u stvarnosti materijal sam po sebi takav da može da posluži kao osnov za propagandu. Namera ovakve propagande je, treba ponoviti, pre svega usmerena ka stanovništvu Zapada, kao deo određenih projekata kojima je teško sagledati konačni planirani ishod. Takođe, ne može se oteti utisku da takve razmere propagande, pretvorene u apsolutnu laž, laž koja je sama sebi svrha, treba da prikrije neki veliki zločin, ili da prikrije određene pojave ili namere koje nikako ne bi smele da budu otkrivene i osveštene kod većeg broja stanovnika.
Ako je apsolutizam tražio pokoravanje, totalitarizam učešće u laži, novi poredak, kako god ga nazvali, traži od nas da žmurimo pred ogoljenim i nespornim lažima, traži od nas ne samo da savijemo kičmu i utulimo savest, nego da blokiramo sposobnost elementarne čulne perscepcije realnosti i rasuđivanja o njoj, dakle da ne budemo više ni ljudi.
Tri elementa
Oni koji pokazuju naklonost prema zapadnjačkom pristupu ukrajinskom sukobu ovo moraju imati u vidu, a namere zapadnjačkih elita prema Rusiji (i Slovenima(!) i istočnom hrišćanstvu!) mogu se naslutiti već na osnovu ne toliko sadržaja nego samog oblika i tipa protiv njih usmerene propagandne aktivnosti.
Praktično, da ne kažem operativno, govoreći ovde treba naglasiti tri elementa:
1. Na građanima zapadnih zemalja je velika odgovornost da zaustave proces povrataka njihovih društava u predruštveni stadijum, pošto ukidanje standarda, pravila i kriterijuma vodi upravo tome.
2. Rat se ipak dobija oružjem i oni koji pobede pre ili kasnije pišu istoriju i stvaraju kriterijume po svojoj meri, makar u jednom delu sveta.
3. Kao i toliko puta do sada (mada do sada u istoriji teško da je moglo biti ovako temeljnog ispiranja svesti u globalnim razmerama), pred lažima i ništenjem isprečiće se čovek, koji je, što reče jedan moj prijatelj, mnogo veći od onoga što tlačitelji misle o njemu. Tlačitelji se uvek lome pred sopstvenim potcenjivanjem čoveka. U tome je najveća Božja intervencija u svetu.
Ukratko, ne treba se plašiti, ali ni gajiti iluzije o pravoj prirodi i istinskim namerama neprijatelja. I znati da je neprijatelj - neprijatelj. Zvati ga tako i nikako drugačije - do pobede, kada možda sve može početi na neki drugi način. A pobeđuje onaj ko se ne pokoleba, ko u nešto veruje, a ni u šta ne može verovati i ni za šta se ne može žrtvovati, pa dakle ni u čemu ni pobediti - onaj koji ne veruje u istinu, u mogućnost i realnost istine, u istinu svog života koja je potpuno i radikalno različita od sveta laži.
