Sjedinjene Države su naučile šest pogrešnih lekcija iz ukrajinskog sukoba. O tome piše Franc-Stefan Gadi, viši saradnik na Međunarodnom institutu za strateške studije u Londonu, u članku za „Foreign Policy“.
Od početka ukrajinskog sukoba, zapadni stručnjaci su doneli mnoge analitičke zaključke, i pokušali da izvuku lekcije pre budućeg potencijalnog rata između SAD i Kine oko Tajvana. Međutim, vojna istorija je puna primera gde su vojske naučile pogrešne lekcije, koje su se za njih završile katastrofalno.
„Budući da je rat veoma kontingentan, i da je prirodu sledećeg sukoba inherentno teško predvideti, bilo koja lekcija naučena iz trenutnog sukoba će vrlo verovatno biti pogrešna. Umesto toga, vojnim planerima i donosiocima odluka, bolje je da se usredsrede na uočene lekcije iz sukoba sa Rusijom, koje bi bilo bolje izbegavati.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Prema rečima autora, SAD su istovremeno donele šest pogrešnih zaključaka kada su analizirale ukrajinski sukob. Prvi je da određeno oružje može suštinski da promeni tok bitaka.
„Od početka borbi, razne vrste oružja se reklamiraju kao alatke koje menjaju igru, i koje mogu promeniti tok čitavog sukoba“, podseća analitičar.
U početku, ovo oružje su bili protivtenkovski raketni sistemi „Džavelin“ i prenosivi sistemi protivvazdušne odbrane „Stinger“. Zatim su ih zamenili turski dronovi „Bayraktar TB2“, a onda su američki „MLRS HIMARS“ postali oružje koje menja igru.
Opasnost takvog rasuđivanja, tvrdi Gadi, je u tome što naglašava važnost moderne tehnologije, a ne podučava kako je koristiti. Veliku ulogu, smatra ekspert, igra kako vojska može da integriše nove sisteme, kako bi ih što efikasnije koristila.
Taktika
Druga pogrešna lekcija tiče se defanzivne i ofanzivne taktike.
„Prerano je reći da će odbrana dominirati budućim ratom velikih sila“, navodi se u publikaciji.
Očigledno je da je napad na neprijateljske položaje mnogo teži od njihove odbrane, s obzirom da je zbog savremene tehnologije izuzetno teško organizovati ofanzivu, a da ne budete primećeni. Međutim, SAD, kako primećuje ekspert, ne treba da se oslanjaju samo na odbranu, inače nikada neće pobediti Kinu.
„Odbrana bi mogla da dominira fazama rata velikih sila, između Sjedinjenih Država i Kine oko Tajvana. Međutim, da bi pobedile, kopnene snage će na kraju morati da pređu u ofanzivu, a strana koja je sposobnija da izvede manevre kombinovanog naoružanja, verovatno će prevladati tokom takvih operacija“, navodi se u članku.
Komercijalne kompanije
Treći pogrešan zaključak je oslanjanje na komercijalne kompanije. Sada Ukrajina pomaže mnogim firmama. Na primer, „SpaceX“ Elona Maska obezbedio je Kijevu satelitsku mrežu „Starlink“.
„Amazon“ je pomogao, da se kritični ukrajinski vladini podaci prenesu sa servera, koji se fizički nalaze u Ukrajini, u „oblak“. To je učinjeno jer su sve ove kompanije van ratnog područja. Verovatno je da će Sjedinjene Države izgubiti ovaj luksuz kada počne rat punih razmera.
„U ratu velikih sila koji uključuje NATO, Kinu i/ili Rusiju, možda neće biti geografski sigurnih utočišta, a ovi stacionarni ciljevi će biti lak plen za precizne udare velikog dometa, kao što su hipersonične rakete“, naglašava se u članku.
Sajber napadi
Četvrta greška je potcenjivanje pretnje od sajber napada. Ukrajinski sukob je pokazao, da Rusija ne nastoji da organizuje velike sajber napade na službe Ukrajine, ili zapadnih zemalja. Autor sugeriše, da je Moskva zadržala ovu opciju u slučaju da sukob preraste u pravi rat sa NATO-om. Zato SAD i njeni saveznici ne smeju da se opuste, i uvek moraju da budu spremni, jer će rat sa Kinom svakako uključivati napade na virtuelne usluge.
Tehnika
Peti pogrešan zaključak je oslanjanje na lake vojne sisteme, zanemarujući teška oklopna vozila. Dakle, države razvijaju taktiku korišćenja roja dronova, da neutrališu neprijateljske sisteme protivvazdušne odbrane. SAD su Ukrajini isporučile i lutajuću municiju „Svitchblade 300“. Međutim, praksa pokazuje da se sve to lako neutrališe.
„Takvi jednostavni sistemi mogu biti poraženi. Ruske trupe su, na primer, uspešno koristile elektronsko ratovanje protiv neaktivne municije. U sukobu i dalje dominira kopnena artiljerija, dok se bespilotne letelice koriste uglavnom za izviđanje i ciljanje“, navodi se u članku.
NATO standardi
Šesti pogrešan zaključak je, da je Ukrajina uspela da postigne neki uspeh, jer njena vojska usvaja standarde NATO-a. Prema analitičaru, ukrajinske trupe su mogle da se odupru ruskoj vojsci na račun neobučenih regruta, od kojih većina brzo gine na bojnom polju.
„Ako SAD grade svoju strategiju o Tajvanu na osnovu ovih šest pogrešnih lekcija, rat sa Kinom bi bio poguban. Budući rat velikih sila oko Tajvana, biće značajno drugačiji od tekućeg sukoba u Ukrajini“, upozorio je ekspert.
