Stephanie McMillan: Kapitalistička proizvodnja hrane vodeći je uzrok gladi, bolesti, ekocida, eksploatacije i imperijalističke dominacije.
Kapitalizam je disfunkcionalni ekonomski sistem koji donosi korist malobrojnima dok eksploatiše i zanemaruje većinu. Ali nije samo to. To je takođe društveni odnos dominacije, gde mala klasa kapitalista ostvaruje vlast nad čitavim društvom kroz privatno vlasništvo sredstava za proizvodnju. U kapitalizmu, cilj sve proizvodnje robe (uključujući i hranu) nije da zadovolji potrebe ljudi, već da ostvari profit. Proizvodnja hrane postala je ogromni izvor profita, kao i sredstvo dominacije, i lokalno i globalno.
Skoro sva proizvodnja hrane na planeti je industrijalizovana i kontrolisana od strane gigantskih monopola. Najveći su: Nestle, PepsiCo, Unilever, Kraft. Monsanto i DuPont kontrolišu većinu svetskog semena i ostalih poljoprivrednih unosa. ADM i Cargill kontrolišu većinu poljoprivrede i hrane za životinje. Dole je najveća svetska kompanija za voće. Potpredsednik kompanije Monsanto (i
član odbora u Bill Gates Foundation) Rob Horsch je izjavio: "Onaj ko kontroliše hranu, kontroliše svet."
Kada je profit bitniji od ljudskih potreba, proizvodnja hrane ne doprinosi našem blagostanju ili našem zdravlju, ili održivoj budućnosti. Umesto toga, pretvorena je u oružje upereno protiv nas, koje izaziva glad, bolesti i ekološke krize, i omogućava dominaciju. Kao prvo, kapitalizam izgladnjuje ljude. Dovoljno se hrane proizvede u svetu kako bi se svi nahranili. Ipak, 920 miliona ljudi širom sveta pati od gladi, jednostavno zato što nije isplativo nahraniti ih. Neuhranjenost je glavni faktor koji izaziva smrt 2,6 miliona dece svake godine. U Americi, svaki šesti čovek nema adekvatnu hranu; to je 33.5 miliona odraslih i 16.7 miliona dece.
Za to vreme Wall Street špekulanti su izazvali veliku svetsku krizu hrane u periodu od 2006. do 2008, podižući cenu pšenice za 80 posto, kukuruza za 90 posto i pirinča za 320 posto. Nakon privremene stabilizacije, cene su ponovo, u septembru 2012, skoro opet na vrhuncu koji su dostigle u aprilu 2008. Pored toga što izaziva glad, kapitalizam takođe truje ljude. On primorava ljude na jedenje nezdrave hrane, tako što je čini dostupnijom od zdrave hrane i takođe kroz intenzivno reklamiranje. U Americi, cene svežih proizvoda su se uvećale za 40 posto tokom poslednjih decenija, dok su cene procesuirane hrane i sokova (od kojih većina sadrži kukuruz koji je država supstituisala), smanjene za 30 posto. Postoji pet restorana brze hrane na jedan supermarket. Kompanije za brzu hranu potrošile su 4,2 milijarde dolara na reklamiranje u 2009.
Posebno je genetski modifikovana hrana veoma profitabilna. Širom sveta, kompanije kao što su Monsanto, Cargill i Dupont su zaradile 13,2 milijardi dolara od genetski modifikovanog semena u 2011, i još novih 160 milijardi od samo tri genetski modifilovana useva: kukuruza, soje i pamuka. U
Americi, 93 posto uljane repice je genetski modifikovano, kao i 95 posto soje i 86 posto kukuruza.
Nema razloga da ova otrovna hrana bude proizvedena osim velikih poslovnih interesa da se zaradi novac. Ne samo da industrija hrane ima koristi od toga, mnoge bolesti izazvane nezdravom hranom obezbeđuju tok novca ka farmaceutskoj i osiguravajućoj industriji, takođe. Mnoge bolesti od kojih ljudska populacija pati nisu problem za kapitalizam. Kapitalistička proizvodnja hrane je izuzetno ekološki destruktivna. 98 posto američke prerije je pretvoreno u jednogodišnje monokulture. U Americi, industrijska poljoprivreda izaziva gubitak tri tone površinskog sloja zemljišta po ralu, godišnje. Jedna sezona sađenja pšenice, kukuruza ili soje može da uništi 2000 godina stvarano zemljište. Svi znamo gde se strmoglavljujemo sa ciframa poput ovih.
Kapitalizam koji se širi globalno jeste imperijalizam. Imperijalizam nije samo otvoreno ratovanje. To je ekonomska dominacija jedne države nad drugom - zajedno sa nametanjem političkog i kulturnog uticaja. U većem delu sveta, samostalna poljoprivreda je uništena i zamenjena monokulturama koje se proizvode za izvoz. Poslednja zemljišta koja još uvek kontrolišu samostalni poljoprivrednici se trenutno nasilno otimaju i prebacuju na industrijsku poljoprivredu, ili primoravaju na spekulacije (posebno u Africi i Latino Americi).
Jedan od načina na koje kapitalisti dobavljaju zemljište za agrobiznis je zatrpavanje jeftinom hranom. Četiri osobe iz inicijative One Struggle su upravo provele jednu nedelju na Haitiju (u oktobru 2012), gde smo se susreli sa članovima i članicama radničkih i studentskih organizacija. Idući po Port o Prensu, videli smo puno vreća pirinča sa oznakom US AID. Doniranje hrane, posebno nakon nesreća kao što je zemljotres pre dve godine, izgleda kao lepa stvar za učiniti, zar ne? Ali zapravo to je čisto u funkciji služenja interesima američkog biznisa. Decenijama iza, USAID čelništvo je otvoreno reklo da većina novca datog
drugim državama završi ponovo u džepovima američkih biznismena.
Amerika već nekoliko decenija koristi pirinač kao jedno od mnogobrojnih sredstava kojima uništava haićansku nacionalnu ekonomiju. Ovaj pirinač je supstituisan, što znači da američka vlada daje naš teško zarađeni novac, uzet putem poreza, ogromnom agrobiznisu. Mnogi ljudi u Americi bi celim srcem podržali politiku od koje bi zaista korist imali stanovnici/e Haitija. Ali ovo se čini jedino sa ciljem da američke kompanije profitiraju uništavajući haićanski suverenost hrane.
Ono što je zaista moglo da pomogne je da je Amerika donirala sredstva haićanskim farmerima da distribuiraju njihov sopstveni pirinač ljudima. Umesto toga oni su slali pirinač, koji na Haitiju zovu Majami pirinač. Kada je zemlja preplavljena besplatnim pirinčem, lokalni farmeri ne mogu da se takmiče, ne mogu da prodaju svoje useve, i tako gube svoja zemljišta. Zemljište kupuju strani investitori koji grade industrijske parkove i hotele. Bush-Clinton Foundation je jedna od tih koji kupuju ogromne oblasti priobalnog zemljišta kako bi se zidali hoteli. Poljoprivrednici koji su ostali bez posla moraju da nađu posao, ili u tim hotelima, ili moraju da odu u grad gde obično postoje zone slobodne trgovine sa radionicama koje izrađuju odeću za američke kompanije kao što su Hanes i Cherokee. Minimalna zarada je 4,45 dolara na dan, što često nije isplativo, manje od onoga što je potrebno da porodica preživi.
Ovaj šablon se koristi po celom svetu. Kapitalistička proizvodnja hrane je sredstvo eksploatacije lokalno, takođe. U Americi, industrijalizacija proizvodnje hrane je rezultirala stvaranjem ogromne, niskoplaćene, mobilne radne snage. Zbog životne neophodnosti strateškog značaja onoga što
radnici na farmama proizvode, oni se drže nesigurnim, nestabilnim, podeljenim i pod strogom, stalnom represijom. Radnici na farmama su jedna od najmarginalizovanih i teško potlačenih grupacija radnika u Americi.
Svačije je pravo da ima sigurnu, održivu hranu. I moguće je. Ono što stoji kao prepreka je sistem koji funkcioniše jedino zarad profita nekolicine, stavljaći profit iznad potreba ljudi i planete. Regulisanje i reformisanje ovog sistema neće promeniti njegovu suštinsku narav. Korporacije su problem, ali one nisu u osnovi problema. One su simptom, manifestacije takmičarskog i inherentno ekspanzivnog ekonomskog sistema. Da bismo imali zdravu hranu moramo se osloboditi kapitalizma.
Izvor: h-alter
Kapitalizam je disfunkcionalni ekonomski sistem koji donosi korist malobrojnima dok eksploatiše i zanemaruje većinu. Ali nije samo to. To je takođe društveni odnos dominacije, gde mala klasa kapitalista ostvaruje vlast nad čitavim društvom kroz privatno vlasništvo sredstava za proizvodnju. U kapitalizmu, cilj sve proizvodnje robe (uključujući i hranu) nije da zadovolji potrebe ljudi, već da ostvari profit. Proizvodnja hrane postala je ogromni izvor profita, kao i sredstvo dominacije, i lokalno i globalno.
Skoro sva proizvodnja hrane na planeti je industrijalizovana i kontrolisana od strane gigantskih monopola. Najveći su: Nestle, PepsiCo, Unilever, Kraft. Monsanto i DuPont kontrolišu većinu svetskog semena i ostalih poljoprivrednih unosa. ADM i Cargill kontrolišu većinu poljoprivrede i hrane za životinje. Dole je najveća svetska kompanija za voće. Potpredsednik kompanije Monsanto (i
član odbora u Bill Gates Foundation) Rob Horsch je izjavio: "Onaj ko kontroliše hranu, kontroliše svet."
Kada je profit bitniji od ljudskih potreba, proizvodnja hrane ne doprinosi našem blagostanju ili našem zdravlju, ili održivoj budućnosti. Umesto toga, pretvorena je u oružje upereno protiv nas, koje izaziva glad, bolesti i ekološke krize, i omogućava dominaciju. Kao prvo, kapitalizam izgladnjuje ljude. Dovoljno se hrane proizvede u svetu kako bi se svi nahranili. Ipak, 920 miliona ljudi širom sveta pati od gladi, jednostavno zato što nije isplativo nahraniti ih. Neuhranjenost je glavni faktor koji izaziva smrt 2,6 miliona dece svake godine. U Americi, svaki šesti čovek nema adekvatnu hranu; to je 33.5 miliona odraslih i 16.7 miliona dece.
Za to vreme Wall Street špekulanti su izazvali veliku svetsku krizu hrane u periodu od 2006. do 2008, podižući cenu pšenice za 80 posto, kukuruza za 90 posto i pirinča za 320 posto. Nakon privremene stabilizacije, cene su ponovo, u septembru 2012, skoro opet na vrhuncu koji su dostigle u aprilu 2008. Pored toga što izaziva glad, kapitalizam takođe truje ljude. On primorava ljude na jedenje nezdrave hrane, tako što je čini dostupnijom od zdrave hrane i takođe kroz intenzivno reklamiranje. U Americi, cene svežih proizvoda su se uvećale za 40 posto tokom poslednjih decenija, dok su cene procesuirane hrane i sokova (od kojih većina sadrži kukuruz koji je država supstituisala), smanjene za 30 posto. Postoji pet restorana brze hrane na jedan supermarket. Kompanije za brzu hranu potrošile su 4,2 milijarde dolara na reklamiranje u 2009.
Posebno je genetski modifikovana hrana veoma profitabilna. Širom sveta, kompanije kao što su Monsanto, Cargill i Dupont su zaradile 13,2 milijardi dolara od genetski modifikovanog semena u 2011, i još novih 160 milijardi od samo tri genetski modifilovana useva: kukuruza, soje i pamuka. U
Americi, 93 posto uljane repice je genetski modifikovano, kao i 95 posto soje i 86 posto kukuruza.
Nema razloga da ova otrovna hrana bude proizvedena osim velikih poslovnih interesa da se zaradi novac. Ne samo da industrija hrane ima koristi od toga, mnoge bolesti izazvane nezdravom hranom obezbeđuju tok novca ka farmaceutskoj i osiguravajućoj industriji, takođe. Mnoge bolesti od kojih ljudska populacija pati nisu problem za kapitalizam. Kapitalistička proizvodnja hrane je izuzetno ekološki destruktivna. 98 posto američke prerije je pretvoreno u jednogodišnje monokulture. U Americi, industrijska poljoprivreda izaziva gubitak tri tone površinskog sloja zemljišta po ralu, godišnje. Jedna sezona sađenja pšenice, kukuruza ili soje može da uništi 2000 godina stvarano zemljište. Svi znamo gde se strmoglavljujemo sa ciframa poput ovih.
Kapitalizam koji se širi globalno jeste imperijalizam. Imperijalizam nije samo otvoreno ratovanje. To je ekonomska dominacija jedne države nad drugom - zajedno sa nametanjem političkog i kulturnog uticaja. U većem delu sveta, samostalna poljoprivreda je uništena i zamenjena monokulturama koje se proizvode za izvoz. Poslednja zemljišta koja još uvek kontrolišu samostalni poljoprivrednici se trenutno nasilno otimaju i prebacuju na industrijsku poljoprivredu, ili primoravaju na spekulacije (posebno u Africi i Latino Americi).
Jedan od načina na koje kapitalisti dobavljaju zemljište za agrobiznis je zatrpavanje jeftinom hranom. Četiri osobe iz inicijative One Struggle su upravo provele jednu nedelju na Haitiju (u oktobru 2012), gde smo se susreli sa članovima i članicama radničkih i studentskih organizacija. Idući po Port o Prensu, videli smo puno vreća pirinča sa oznakom US AID. Doniranje hrane, posebno nakon nesreća kao što je zemljotres pre dve godine, izgleda kao lepa stvar za učiniti, zar ne? Ali zapravo to je čisto u funkciji služenja interesima američkog biznisa. Decenijama iza, USAID čelništvo je otvoreno reklo da većina novca datog
drugim državama završi ponovo u džepovima američkih biznismena.
Amerika već nekoliko decenija koristi pirinač kao jedno od mnogobrojnih sredstava kojima uništava haićansku nacionalnu ekonomiju. Ovaj pirinač je supstituisan, što znači da američka vlada daje naš teško zarađeni novac, uzet putem poreza, ogromnom agrobiznisu. Mnogi ljudi u Americi bi celim srcem podržali politiku od koje bi zaista korist imali stanovnici/e Haitija. Ali ovo se čini jedino sa ciljem da američke kompanije profitiraju uništavajući haićanski suverenost hrane.
Ono što je zaista moglo da pomogne je da je Amerika donirala sredstva haićanskim farmerima da distribuiraju njihov sopstveni pirinač ljudima. Umesto toga oni su slali pirinač, koji na Haitiju zovu Majami pirinač. Kada je zemlja preplavljena besplatnim pirinčem, lokalni farmeri ne mogu da se takmiče, ne mogu da prodaju svoje useve, i tako gube svoja zemljišta. Zemljište kupuju strani investitori koji grade industrijske parkove i hotele. Bush-Clinton Foundation je jedna od tih koji kupuju ogromne oblasti priobalnog zemljišta kako bi se zidali hoteli. Poljoprivrednici koji su ostali bez posla moraju da nađu posao, ili u tim hotelima, ili moraju da odu u grad gde obično postoje zone slobodne trgovine sa radionicama koje izrađuju odeću za američke kompanije kao što su Hanes i Cherokee. Minimalna zarada je 4,45 dolara na dan, što često nije isplativo, manje od onoga što je potrebno da porodica preživi.
Ovaj šablon se koristi po celom svetu. Kapitalistička proizvodnja hrane je sredstvo eksploatacije lokalno, takođe. U Americi, industrijalizacija proizvodnje hrane je rezultirala stvaranjem ogromne, niskoplaćene, mobilne radne snage. Zbog životne neophodnosti strateškog značaja onoga što
radnici na farmama proizvode, oni se drže nesigurnim, nestabilnim, podeljenim i pod strogom, stalnom represijom. Radnici na farmama su jedna od najmarginalizovanih i teško potlačenih grupacija radnika u Americi.
Svačije je pravo da ima sigurnu, održivu hranu. I moguće je. Ono što stoji kao prepreka je sistem koji funkcioniše jedino zarad profita nekolicine, stavljaći profit iznad potreba ljudi i planete. Regulisanje i reformisanje ovog sistema neće promeniti njegovu suštinsku narav. Korporacije su problem, ali one nisu u osnovi problema. One su simptom, manifestacije takmičarskog i inherentno ekspanzivnog ekonomskog sistema. Da bismo imali zdravu hranu moramo se osloboditi kapitalizma.
Izvor: h-alter
