Američke i britanske obaveštajne službe su po novim otkrićima “provalile” tehnologiju koja se koristi za šifrovanje internet protoka kao što je online bankarstvo, medicinski izveštaji i mejlovi
Po otkriću uzbunjivača Edvarda Snoudena američka Nacionalna sigurnosna agencija (NSA) i britanski GCHQ su hakovali ključne sigurnosne online protokole. U dokumentu se navodi da su Yahoo i Google bili među provajderima koji su bili meta obaveštajnih službi.
Kaže se takođe da NSA troši 250 miliona dolara godišnje na ovaj strogo tajni program pod nazivom Bullrun, po borbi iz Američkog građanskog rata, objavio je Guardian su saradnji sa listovima New York Times i ProPublica.
Britanski program se zove Edgehill, po borbi kojom je započet Prvi engleski građanski rat, kaže se u dokumentu.
Izveštaj kaže da se Velika Britanija i američke obaveštajne agencije fokusiraju na enkripciju koja se koristi za 4G telefone nove generacije, mejlove, online kupovinu i poslovnu komunikacionu mrežu.
U okviru programa Bullrun, NSA je izgradila moćne superkompjutere kako bi pokušala da dešifruje tehnologiju koja prikuplja i šifruje lične informacije kada se korisnik loguje prilikom pristupa raznim internet servisima.
Dokumenta pokazuju da je NSA i GCHQ u velikoj meri poništile garancije internet kompanija svojim korisnicima da njihove komunikacije, online bankarstvo i medicinski izveštaji neće biti omogućeni na uvid kriminalcima ili vladama.
Agencije su, otkrivaju dokumenti, usvojile brojne metode u njihovom kontinuiranom i sistematskom napadu na ono što oni vide kao jednu od najvećih pretnji njihovim težnjama da pristupe ogromnim delovima internet saobraćaja - "upotreba sveprisutne enkripcije preko interneta", piše Guardian.
NSA je takođe sarađivala sa neimenovanim tehnološkim kompanijama na stvaranju takozvanih “zadnjih vrata” u njihovim softverima, što će dati pristup informacijama vladi pre nego što se šifruju i pošalju preko interneta, navodi se.
Uz superračunare, metode koje se koriste uključuju "tehničke trikove, sudske naloge, 'ubeđivanja' iza kulisa sve sa ciljem da se podriju glavni alati za zaštitu privatnosti svakodnevnih komunikacija", izveštava New York Times.
SAD su po novim otkrićima investirale milijarde dolara u program 2.000 nakon početnog nesupeha da se instaliraju “zadnja vrata” u sve šifrovane sisteme.
Tokom sledeće decenije, NSA je uposlila kompjutere za razbijanje enkripcije i počela da sarađuje sa tehnološkim firmama u zemlji i inostranstvu kako bi postavila ulazne tačke za sve njihove proizvode.
U dokumentima koje je Guardianu omogućio Snouden se ne navodi o kojim kompanijama se tačno radi.
NSA je takođe hakovala računare kako bi preuzela poruku pre njenog šifrovanja, i takođe je koristila široki uticaj kako bi uvodila slabosti u enkripcijske standarde koje prate programeri širom sveta, prenosi The New York Times.
Kada je britanskim analitičarima prvi put rečeno za obim programa oni su bili “preneraženi”, kaže se u jednoj beleški koju je objavio Guardian od ukupno više od 50.000 dokumenata.
Zvaničnici NSA i dalje nastavljaju da brane akcije agencije, tvrdeći da će SAD biti u velikoj opasnosti ukoliko se poruke od terorista i špijuna ne mogu odgonetnuti. Međutim brojni eksperti kažu da takve operacije zapravo ugrožavaju nacionalnu bezbednost jer rupe u šifrovanim sistemima mogu biti iskorišćene od lica koja nisu autorizovana od strane vlade.
Izvor: e-novine