Posle više od šest godina pregovora, ministri trgovine 12 zemalja pacifičkog obruča konačno su postigli dogovor o kontroverznom sporazumu o slobodnoj trgovini Transpacifičkog partnerstva (TTP).
Dogovor, koji treba da obuhvati 40% svetske ekonomije, otklanja trgovinske barijere i obezbeđuje zajedničke standarde za zemlje članice TTP-a — Australije, Bruneja, Kanade, Čilea, Japana, Malezije, Meksika, Novog Zelanda, Perua, Singapura, Vijetnama i SAD.
Iako su vlade država - članica pozdravile dogovor, veliki broj sindikata i raznih organizacija za ljudska prava izražava zabrinutost zbog uticaja koji će sporazum imati na lokalna preduzeća i na prava radnika.
Ovo su neke od ključnih stvari koje treba znati o TTP-u:
1. Ovo je više politički, a manje ekonomski sporazum
Dok su lideri zemalja - članica često govorili o trgovinskim i investicionim mogućnostima koje sporazum nudi, treba imati na umu da je on prilično politički motivisan.
TTP je glavno oružje u planovima američkog predsednika Baraka Obame da se suprostavi ekonomskoj moći Kine u Aziji i tako afirmiše sopstveni uticaj u regionu.
Interesantna je činjenica da Kina nije uključena u TTP, kao i to da se nijedna od zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika) ne nalazi ni u kakvim trgovinskim pregovorima koje predvode Sjedinjene Američke Države.
Komentar: Dok je TTP usmjeren protiv Kine, TTIP je usmjeren protiv Rusije. Sporazumi služe da SAD "zaključa" određene države u svoju sferu utjecaja i da spriječi njihovu suradnju s ostatkom rastućeg multipolarnog svijeta.Ekonomsko ratovanje: Transatlantski sporazum je pokušaj da se zatvori Kinu i Rusiju u "kontejnere"
2. TTP je otvoren sporazum
Ministri trgovine 12 zemalja postigli su dogovor, ali je ostavljen prostor za pridruživanje još zemalja, možda čak i Kine.
Iako je prvobitni cilj TTP-a bio da se Kina zadrži u svom dvorištu, smatra se da će većina američkih biznismena u budućnosti podržati uključivanje Pekinga u sporazum, jer bi na taj način multinacionalne kompanije dobile pristup ogromnom kineskom tržištu.
Postoji niz drugih zemalja, poput Južne Koreje, Tajvana, Filipina, pa čak i Kolumbije, koje pozitivno gledaju na sporazum i spremne su da ga potpišu u budućnosti.
3. TTP je samo jedan deo slagalice
Uprkos tome što pokriva 40 odsto svetske ekonomije, TTP je američkim zvaničnicima koje vode slične trgovinske pregovore širom sveta, samo jedan deo slagalice.
Pored TTP-a, Amerika vodi i pregovore sa zemljama - članicama EU o Transatlantskom trgovinsko - investicionom partnerstvu (TTIP), kao i o Sporazumu o trgovini i uslugama (TISA) sa EU i zemljama Pacifičkog obruča.
Kritičari strahuju da će, ukoliko se uspešno završe pregovori i o TTIP i TISA sporazumima, oni ugroziti prava radnika i podrivati suverenitete vlada vodećih svetskih ekonomija.
4. Postoji mnogo protivljenja
Osim toga što analitičari smatraju da će TTP doneti više štete nego koristi, i veliki deo javnosti se takođe protivi sporazumu koji će multinacionalnim korporacijama pružiti neviđenu moć nad vladama zemalja članica i tako ostaviti radnike nemoćnim.
Kao što su u Evropi održavani protesti protiv TTIP-a, tako je i u zemljama - članicama TTP-a, u Americi, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu organizovano bezbroj demonstracija i peticija koje su pozivale na prekid pregovora.
Demonstranti su negodovali zbog tajnosti, odnosno netransparentnosti pregovora, zahtevajući da znaju šta od sporazuma imaju radnici, strahujući da bi njegovim potpisivanjem uslovi rada, ali i ekološki standardi, u mnogim zemljama bili smanjeni.
5. Malo je drugačije u stvarnosti
TTP možda zvuči kao dobar, uredan i jedinstven trgovinski sporazum između 12 zemalja sa univerzalnim pravilima. Međutim, u stvarnosti to nije tako. Malo je verovatno da dogovori i komplikovani ugovori u potpunosti odgovaraju baš svakoj zemlji.
Kao primer se može uzeti prvi bilateralni trgovinski sporazum između Amerike i Japana. Rezultat tog sporazuma bio je taj da su obe zemlje, naknadno, morale da pregovaraju skoro oko svega, od automobila, preko govedine i pirinča.
Što se tiče TTP-a, već postoje određeni strahovi, kao na primer zvaničnika Novog Zelanda koji se brinu za tamošnju mlečnu industriju, zahtevajući veći pristup američkom tržištu.
6. TTP obuhvata skoro sve
Poput mnogih drugih trgovinskih sporazuma i TTP je dalekosežan i obuhvata skoro sve aspekte privreda zemalja članica.
Dakle, dogovor će uticati na poljoprivredu i industriju zemalja - potpisnica i, kao što je gore pomenuto, odnosiće se na proizvodnju mesa, pirinča, automobila, a velika je verovatnoća da će obuhvatiti i farmaceutsku industriju. Međutim, još uvek nije poznato koje usluge mogu biti uključene ili isključene iz sporazuma.
7. TTP otvara Pandorinu kutiju
Umesto da jednostavno odgovori na pitanja, izgleda da će TTP otvoriti mnogo novih pitanja.
Najveću zabrinutost izaziva činjenica da će multinacionalne korporacije, zahvaljujući jednoj odredbi sporazuma, imati pravo da tuže vlade.
8. TTP još uvek nije konačan sporazum
Iako su ministri trgovine 12 zemalja postigli dogovor, još uvek postoji nekoliko prepreka kako bi on postao obavezujući.
Uporedo sa kritikama u Kanadi, i deo američkog Kongresa je protiv sporazuma. Sve je više protivnika i u ostalim zemljama - članicama TTP-a, a tu su i razne organizacije i brojni aktivisti koji tvrde da neće odustati od borbe sve dok sporazum ne bude poništen.
Očekuje se da će u skorije vreme samo „finiji“ detalji sporazuma biti obelodanjeni.
