Ћирилично писмо Томиславу Карамарку: Јесмо ли постали педери који мрзе остале педере због властите непризнате педерске нарави? Не могу Вам, господине предсједниче, описати како сам се осјећао након што је наша странка 2009. године, заједно с ХСП-ом, изгласала двојезичност у Вуковару!
Поштовани господине предсједниче!
Моје име је Хрвоје Шимичевић, Хрват сам и домољуб, члан ХДЗ-а, уз све припадајуће атрибуте; сваку недјељу походим Свету Мису, навијам за репрезентацију, спаљена ми је кућа за вријеме рата, пасионирани сам конзумент тисућљетног сна о слободној Хрватској коју моментално халуцинирамо, уз једну малу изнимку; откад знам за себе, овисник сам о ћирилици.
Ово писмо Вам пишем као потез очајника и реакцију на догађаје који су се прошли викенд одвили на улицама Вуковара, гдје је више од 20 тисућа Хрвата просвједовало против увођења ћирилице у склопу постављања двојезичних натписа у овом дијелу Хрватске.
Али, најбоље је да кренем од почетка.
Још као дјечак у почетном стадију пубертета почео сам откривати све чари језика, писма и књиге. Међутим, све се промијенило кад сам једнога дана у руке добио њу. Њезина изазовна морфологија потицала је нешто необично на предјелу мога примозга. Убрзо је био достатан један летимични прелет по њезиним квргавим облицима да ме обузме жудња за литературом, коју сам гутао обилато. До те разине да сам почео заборављати читам ли зато јер волим ћирилицу или зато јер волим читати.
Међутим, убрзо сам схватио да нешто није у реду са мном: у формативним годинама друштвено-образовни сустав ме је почео увјеравати како је ћирилица протуприродно писмо, које се у свој бити супротставља нашем Богу и нашој хрватској традицији. Ријечју, ћирилица и они који су је користили представљени су као дјело Нечастивог и као такви погодни за овећу ломачу, што је доказано након тајног напутка Министарства културе темељем којег је тијеком 90-их година уништено више од 2,8 милијуна књига на ћирилици или српском језику или зато јер су им аутори Срби или пак идеолошки непоћудни писци.
Премда сам дакле већ тада дубоко у себи откривао преференције ка ћириличном писму, оне су, управо због наведених разлога остале закопане у мојој подсвијести; ћирилицу сам на почетку конзумирао једино у касним ноћним сатима, закључан у соби или у WЦ-у, користећи све расположиве писмене материјале до којих сам се успио докопати, а који нису уништени и запаљени заједно с четничким кућама за вријеме и након операције Олуја.
Но, што је више нестајала с подручја националног територија, то се клаустрофобија око мене повећавала; из дана у дан постајао сам свјеснији властите дефектности с обзиром на околину.
Стога сам се одлучио љечити од ћирилице.
Овисност сам сузбијао радикално и нагло: самокажњавао сам се читањем Будакових Огњишта, или Туђманових Беспућа, а тијеком одвикавања од настране ћириличности није мањкало ни мазохистичких сеанси уз Араличине романе. За вријеме одвикавања престао сам се састајати и с шачицом прокушаних Хрвата који су дијелили моје болесне навике...
И онда, након готово десетљећа самопријегора и пратећих налета депресије, манифестираних кроз присилно затомљивање моје природне бити и проклињања самога себе због ненормалности коју нисам умио избити из срца, дошло је вријеме да се оутам и да отворено кажем свима; да, ја сам тај и тај и пишем ћирилицом!
Поштовани госпоодине предсједниче,
као што знате, разлог мога отвореног признања лежао у је у низу законских рјешења који су тијеком друге половице 2000-их година добрано либерализирали однос Домовине према ћирилици, а којима је коначно отворено признато како су људи који читају латиницу и ћирилицу једнаки пред законом!
Не могу Вам, господине предсједниче, описати како сам се осјећао након што је наша странка 2009. године, заједно с ХСП-ом, изгласала двојезичност у Вуковару! Био је то кључан тренутак за моју ћириличну еманципацију која је од тог тренутка па до данас узнапредовала до неслућених разина.
Наиме, недуго након те ваше сјајне одлуке, поједини хрватски академици и интелектуалци домољубног соја почели су полагано признавати повијесну значај ћирилице за хрватски народ, смјештајући је раме уз раме покрај латинице и глагољице!
Хрватска академија знаности и умјетности, познати расадник хрватских домољубних мислиоца, организирала је прошле године скуп под називом Хрватска ћирилична баштина, у знак 500. обљетнице тискања прве хрватске ћириличне књиге; дубровачког молитвеника Од блажене госпође Oфичје, с придружених Петнаест молитава Свете Бригите, високо квалитетно одштампаном у Венецији 1512. Негдје у исто вријеме, у срцу Херцеговине, крај Широког Бријега, директор Туристичког уреда одлучио је, на првотну невјерицу хрватских суграђана, поставити џиновска ћирилична слова, објаснивши да се ради "о старом хрватском писму којим је 1404. године писана и Кочеринска плоча, надгробни споменик Вигња Милошевића, која се чува у црквеном простору цркве у Кочерину као споменик нулте категорије".
То ми је, међу осталим, био додатан потицај да се 2010. године укључим у оснивање хрватске православне цркве у Задру, по узору на исту цркву основану од стране др. Анте Павелића и Независне државе Хрватске!
Након особних траума које су трајале више од једног десетљећа, тијеком којих није мањкало суицидалних тенденција, отворено сам се на задњем попису становништва декларирао као хрватски православац на старохрватској ћирилици, из простог разлога јер сам сматрао да је то коначно постало нешто нормално и домољубно!
Међутим, након најновијег развоја догађаја у Вуковару, морам вам казати како сигурност у моје хрватство све више копни, што доводи до тога да не знам кога да презирем више; себе или Србе?
У том свјетлу: Што значи ваша вуковарска изјава да легализација ћирилице неће придонијети толеранцији?
Јесте ли том изјавом постали проклети издајник који ради у интересу српске стране, будући да је Ружа Томашић открила како се већина Срба противи ћирилици у том граду?!
Нисмо ли се недавно договорили како ћирилица, можда више од ичега, симболизира 500 година хрватског културног богатства?!
Али, опет: можда је управо признање хрватских академика да је пуних пола тисућљећа ћирилица прирођена хрватском бићу као таквом узроковало побуну на вуковарским улицама против ћирилице као такве, с обзиром да досад таквих просвједа није било? Можда је управо још једна истовјетност с мрским непријатељима - овај пута преко истог писма, а не истог језика - узроковао гњев хрватског бића?
"Њезина изазовна морфологија потицала је нешто необично на предјелу мога примозга."
Хоћу рећи: ако је Хрват већ вјековно обиљежен ћирилицом, па онда 2013. године тај исти Хрват отворено исказује бијес и гњев према ћирилици, може ли се говорити о латентној нарави самопријезира према властитој култури, управо јер је она више слична него различита од културе наших презрених сусједа?
Другим ријечима: Јесмо ли постали педери који мрзе остале педере због властите непризнате педерске нарави?
Трећим ријечима: Је ли просbједом у Вуковару остварена национална максима наших домољубних култур-идеолога по питању педерских поворки а која се састоји од сљедеће инверзије: "Замислите да хетеросексуални Хрвати изађу масовно на улице и на тај начин показују свијету како су нормални, као реакција на гаy приде који промиче ненормалност".
Четвртим ријечима: Јесам ли ја, као члан ХДЗ-а - који је подржао увођење двојезичности - те особа која воли ћирилицу и самим тиме не подржава просвјед у Вуковару - подржан од стране Ваше, односно ХДЗ-ове - ретардиран, четник, педер или истински домољуб?
Петим ријечима: Што након свега овог могу очекивати од Вас и ваше странке? Хоћете данас-сутра у Сабор позвати неког угледног међународног латинолога који ће од тамо тврдити да су конзументи ћирилице болесници или недајбоже педофили?
Шестим ријечима: Да су просвједници, умјесто забране ћирилице, позвали на забрану Срба још би - као домољуб и Хрват - и разумио, али никако ми није јасно зашто се забрањује писмо којим су исписани нарамци хрватских културних дјела од капиталне важности!
Господине предсједниче,
ова трућања, дакако, примите с изразитом резервом, јербо излазе из главе потпуно збуњене и несигурне индивидуе, која шаље ово писмо прије поновног десетгодишњег повлачења у властиту љуштуру, таман док не истекне све извјеснији мораториј на увођене ћирилице као другог писма на поједине хрватске територије.
Срдачно Вас поздрављам,
Х.Ш.
П. С. Ако сам потпуно погрешно схватио разлоге вуковарског просвједа којег сте подржали, односно ако су, супротно мојим стрепњама, Хрвати у Вуковару заправо просвједовали против српског језика, не и ћирилице, онда вас молим да занемарите ово писмо.
Izvor: H-alter
Поштовани господине предсједниче!
Моје име је Хрвоје Шимичевић, Хрват сам и домољуб, члан ХДЗ-а, уз све припадајуће атрибуте; сваку недјељу походим Свету Мису, навијам за репрезентацију, спаљена ми је кућа за вријеме рата, пасионирани сам конзумент тисућљетног сна о слободној Хрватској коју моментално халуцинирамо, уз једну малу изнимку; откад знам за себе, овисник сам о ћирилици.
Ово писмо Вам пишем као потез очајника и реакцију на догађаје који су се прошли викенд одвили на улицама Вуковара, гдје је више од 20 тисућа Хрвата просвједовало против увођења ћирилице у склопу постављања двојезичних натписа у овом дијелу Хрватске.
Али, најбоље је да кренем од почетка.
Још као дјечак у почетном стадију пубертета почео сам откривати све чари језика, писма и књиге. Међутим, све се промијенило кад сам једнога дана у руке добио њу. Њезина изазовна морфологија потицала је нешто необично на предјелу мога примозга. Убрзо је био достатан један летимични прелет по њезиним квргавим облицима да ме обузме жудња за литературом, коју сам гутао обилато. До те разине да сам почео заборављати читам ли зато јер волим ћирилицу или зато јер волим читати.
Међутим, убрзо сам схватио да нешто није у реду са мном: у формативним годинама друштвено-образовни сустав ме је почео увјеравати како је ћирилица протуприродно писмо, које се у свој бити супротставља нашем Богу и нашој хрватској традицији. Ријечју, ћирилица и они који су је користили представљени су као дјело Нечастивог и као такви погодни за овећу ломачу, што је доказано након тајног напутка Министарства културе темељем којег је тијеком 90-их година уништено више од 2,8 милијуна књига на ћирилици или српском језику или зато јер су им аутори Срби или пак идеолошки непоћудни писци.
Премда сам дакле већ тада дубоко у себи откривао преференције ка ћириличном писму, оне су, управо због наведених разлога остале закопане у мојој подсвијести; ћирилицу сам на почетку конзумирао једино у касним ноћним сатима, закључан у соби или у WЦ-у, користећи све расположиве писмене материјале до којих сам се успио докопати, а који нису уништени и запаљени заједно с четничким кућама за вријеме и након операције Олуја.
Но, што је више нестајала с подручја националног територија, то се клаустрофобија око мене повећавала; из дана у дан постајао сам свјеснији властите дефектности с обзиром на околину.
Стога сам се одлучио љечити од ћирилице.
Овисност сам сузбијао радикално и нагло: самокажњавао сам се читањем Будакових Огњишта, или Туђманових Беспућа, а тијеком одвикавања од настране ћириличности није мањкало ни мазохистичких сеанси уз Араличине романе. За вријеме одвикавања престао сам се састајати и с шачицом прокушаних Хрвата који су дијелили моје болесне навике...
И онда, након готово десетљећа самопријегора и пратећих налета депресије, манифестираних кроз присилно затомљивање моје природне бити и проклињања самога себе због ненормалности коју нисам умио избити из срца, дошло је вријеме да се оутам и да отворено кажем свима; да, ја сам тај и тај и пишем ћирилицом!
Поштовани госпоодине предсједниче,
као што знате, разлог мога отвореног признања лежао у је у низу законских рјешења који су тијеком друге половице 2000-их година добрано либерализирали однос Домовине према ћирилици, а којима је коначно отворено признато како су људи који читају латиницу и ћирилицу једнаки пред законом!
Не могу Вам, господине предсједниче, описати како сам се осјећао након што је наша странка 2009. године, заједно с ХСП-ом, изгласала двојезичност у Вуковару! Био је то кључан тренутак за моју ћириличну еманципацију која је од тог тренутка па до данас узнапредовала до неслућених разина.
Наиме, недуго након те ваше сјајне одлуке, поједини хрватски академици и интелектуалци домољубног соја почели су полагано признавати повијесну значај ћирилице за хрватски народ, смјештајући је раме уз раме покрај латинице и глагољице!
Хрватска академија знаности и умјетности, познати расадник хрватских домољубних мислиоца, организирала је прошле године скуп под називом Хрватска ћирилична баштина, у знак 500. обљетнице тискања прве хрватске ћириличне књиге; дубровачког молитвеника Од блажене госпође Oфичје, с придружених Петнаест молитава Свете Бригите, високо квалитетно одштампаном у Венецији 1512. Негдје у исто вријеме, у срцу Херцеговине, крај Широког Бријега, директор Туристичког уреда одлучио је, на првотну невјерицу хрватских суграђана, поставити џиновска ћирилична слова, објаснивши да се ради "о старом хрватском писму којим је 1404. године писана и Кочеринска плоча, надгробни споменик Вигња Милошевића, која се чува у црквеном простору цркве у Кочерину као споменик нулте категорије".
То ми је, међу осталим, био додатан потицај да се 2010. године укључим у оснивање хрватске православне цркве у Задру, по узору на исту цркву основану од стране др. Анте Павелића и Независне државе Хрватске!
Након особних траума које су трајале више од једног десетљећа, тијеком којих није мањкало суицидалних тенденција, отворено сам се на задњем попису становништва декларирао као хрватски православац на старохрватској ћирилици, из простог разлога јер сам сматрао да је то коначно постало нешто нормално и домољубно!
Међутим, након најновијег развоја догађаја у Вуковару, морам вам казати како сигурност у моје хрватство све више копни, што доводи до тога да не знам кога да презирем више; себе или Србе?
У том свјетлу: Што значи ваша вуковарска изјава да легализација ћирилице неће придонијети толеранцији?
Јесте ли том изјавом постали проклети издајник који ради у интересу српске стране, будући да је Ружа Томашић открила како се већина Срба противи ћирилици у том граду?!
Нисмо ли се недавно договорили како ћирилица, можда више од ичега, симболизира 500 година хрватског културног богатства?!
Али, опет: можда је управо признање хрватских академика да је пуних пола тисућљећа ћирилица прирођена хрватском бићу као таквом узроковало побуну на вуковарским улицама против ћирилице као такве, с обзиром да досад таквих просвједа није било? Можда је управо још једна истовјетност с мрским непријатељима - овај пута преко истог писма, а не истог језика - узроковао гњев хрватског бића?
"Њезина изазовна морфологија потицала је нешто необично на предјелу мога примозга."
Хоћу рећи: ако је Хрват већ вјековно обиљежен ћирилицом, па онда 2013. године тај исти Хрват отворено исказује бијес и гњев према ћирилици, може ли се говорити о латентној нарави самопријезира према властитој култури, управо јер је она више слична него различита од културе наших презрених сусједа?
Другим ријечима: Јесмо ли постали педери који мрзе остале педере због властите непризнате педерске нарави?
Трећим ријечима: Је ли просbједом у Вуковару остварена национална максима наших домољубних култур-идеолога по питању педерских поворки а која се састоји од сљедеће инверзије: "Замислите да хетеросексуални Хрвати изађу масовно на улице и на тај начин показују свијету како су нормални, као реакција на гаy приде који промиче ненормалност".
Четвртим ријечима: Јесам ли ја, као члан ХДЗ-а - који је подржао увођење двојезичности - те особа која воли ћирилицу и самим тиме не подржава просвјед у Вуковару - подржан од стране Ваше, односно ХДЗ-ове - ретардиран, четник, педер или истински домољуб?
Петим ријечима: Што након свега овог могу очекивати од Вас и ваше странке? Хоћете данас-сутра у Сабор позвати неког угледног међународног латинолога који ће од тамо тврдити да су конзументи ћирилице болесници или недајбоже педофили?
Шестим ријечима: Да су просвједници, умјесто забране ћирилице, позвали на забрану Срба још би - као домољуб и Хрват - и разумио, али никако ми није јасно зашто се забрањује писмо којим су исписани нарамци хрватских културних дјела од капиталне важности!
Господине предсједниче,
ова трућања, дакако, примите с изразитом резервом, јербо излазе из главе потпуно збуњене и несигурне индивидуе, која шаље ово писмо прије поновног десетгодишњег повлачења у властиту љуштуру, таман док не истекне све извјеснији мораториј на увођене ћирилице као другог писма на поједине хрватске територије.
Срдачно Вас поздрављам,
Х.Ш.
П. С. Ако сам потпуно погрешно схватио разлоге вуковарског просвједа којег сте подржали, односно ако су, супротно мојим стрепњама, Хрвати у Вуковару заправо просвједовали против српског језика, не и ћирилице, онда вас молим да занемарите ово писмо.
Izvor: H-alter
