Uprkos činjenici da su se pandemije kuge pojavile kako u Srednjem veku tako i u savremenom svetu, najokorelija i najdestruktivnija je bila ona koja je harala Evropom u XIV veku i koja je ubila trećinu populacije Evrope u tom trenutku - što će reći, oko 25 miliona ljudi! Ali ona sa sobom nije donela samo smrt: po završetku pandemije, Evrope je počela da se menja toliko znatno da posledice tih dešavanja imaju i danas uticaja na naše živote.
Mi smo u i dalje u neverici sa time koliko su pojedini istorijski događaji isprepletani, a pandemija crne smrti i njene posledice su sjajan primer toga.
Žene u proseku postaju niže
Doktor Sharon N. DeWitte sa Univerziteta South Carolina (SAD) je zajedno sa grupom naučnika istraživali ostatke 800 ljudi koji su živeli pre pojave epidemije kuge i posle njenog završetka. Rezultati su pokazali da je kuga znana kao crna smrt u proseku učinila da populacija bude zdravija i da je produžila očekivani životni vek: sledeća generacija je počela da doživljava i 70-80 godina što je pre nje bilo izuzetno retko. Ovo se može objasniti činjenicom da je bolest uglavnom ubijala ljude koji su imali slabiji imuni sistem, a da su oni koji su preživeli imali jače mehanizme odbrane, pa su dali i zdravije potomstvo.
Uz to, naučnici su otkrili da je kuga imala uticaja i na pubertet devojčica - zbog nje se počeo dešavati ranije. Ovo je takođe moglo doprineti činjenici da su žene danas niže jer se rast kostiju tokom puberteta usporava.
Kuga je pomogla popularizaciji engleskog jezika
Godine 1066. Normani koji su govorili normanskim dijaletkom francuskog jezika su osvojili Englesku, te je njihov jezik postao zvanični jezik države. Skoro u celosti je zamenio engleski u obrazovnim krugovima. Ali seljaci su i dalje govorili engleski.
Po kraju pandemije kuge, engleski se vraća u gradove ponovo zajedno sa seljacima u obliku u kom ga i danas znamo. Seoske populacije nisu toliko bile pogođene crnom smrću kao građani. Zato što ih je toliko mnogo umrlo, nije bilo dovoljno ljudi koji bi radili i pređašnji stanovnici sela su imali bolje šanse za pronalazak posla u gradu jer su time zamenjivali ljude koji su umrli.
Jezik se vratio svom prethodnom dijalektu jer seljani nisu govorili normanski. 1362. godine donesen je zakon koji je tražio da svi zakoni ubuduće budu pisani i čitani na engleskom jeziku i pola veka kasnije kralj Henri V je počeo da piše pisma na engleskom.
Jednostavno rečeno, da nije bilo pandemije kuge, međunarodni jezik kakav danas poznajemo bi možda bio jezik Normana. Zamislite samo to: svi bismo govorili ovim dijalektom francuskog!
Kuga je možda bila prvo biološko oružje
Prema mišljenima nekih, kuga u Evropi je počela 1346. godine pošto je Kan Jani Beg podbacio u opsadi tvrđave Kafa (koja se nalazi u savremenoj Teodosiji, na Krimu) i zbog toga je doneo tela preminulih od kuge na tu teritoriju. Kuga je ušla u Evropu zahvaljujući trgovcima iz Đenove koji su imali trgovačke ispostave na Crnom moru. Dakle, prema ovoj teoriji, Kan Jani Beg je prvi koji je u istoriji koristio biološko oružje time što je pokrenuo mehanizam smrti koji je ubio mnoge ljude u Evropi.
Žarište kuge, veruje se, je bila pustinja Gobi koja je pripadala Kini i Mongoliji (odakle je ovaj osvajač). Glavni razlog za ovo su bile klimatske promene: suše su naterale glodare i druge životinje koje su prenosile kugu bliže ljudskim naseobinama. Situacija je dodatno pogoršana jer je meso mrmota (koji su jedan od glavnih prenosilaca kuge) smatrano delikatesom. Sve te stvari su dovele do crne smrti i njenog širenja Azijom i potom i Evropom.
Anti-semitizam jača u Evropi
2011. grupa naučnika je sprovela istraživanje koje je trebalo da nađe uzroke za anti-semitizam u Evropi i kako je na kraju došlo do holokausta. I dolazi se do zaključka da je crna smrt koja je pokosila Evropu pre više od 700 godina pre Drugog svetskog rata bila jedan od razloga za grozomornu tragediju XX veka.
Tokom epidemije, Jevreji su bili okrivljeni za trovanje vode kako bi njome ubili hrišćansku populaciju. Naravno da su takve optužbe postojale i pre toga sa obzirom da se anti-semitizam pojavio daleko pre savremenog doba, ali ovo je bilo vreme kada je dostigao jedan od vrhunaca.
Razlog zbog kog su ljudi mislili da su Jevreji iza trovanja vode je bila činjenica da je manje Jevreja umiralo od kuge. Danas, naučnici smatraju da se ovo desilo zato što su Jevreji vodili više računa od ličnoj higijeni. Postoji i teorija koja sugeriše da su određeni tipovi krvnih grupa podložniji inficiranju kugom, a da su Evropljani tog vremena imali taj tip dok je ona među Jevrejima retko bila pristuna.
Došlo je do razvoja medicine
Pre kuge u Evropi, bolnice su u njoj podsećale podosta na hotele. Ne samo da su putnici u njima mogli provesti noć i obedovati, već su to mogli i siromašni. Nedovoljno pažnje se posvećivali lečenju bolesti.
Ali kada je stigla crna smrt, sve se promenilo: lekari i naučnici su počeli da tragaju za uzrocima bolesti i načinima za lečenje. Bilo je jasno da visoki zidovi zamaka nisu mogli da zaštite nikoga od kuge: bogati i plemstvo je umiralo od kuge podjednako kao i siromašna populacija.
Jedno od najvećih "dostignuća" kuge je pojava koncepta "karantina." Ova italijanska reč označava "vreme od 40 dana." 1738. vlasti Venecije počinju terati sve brodove koji pristižu u luku da se usidravaju na obali ostrva Lazareto. Tamo bi proveli 40 dana. Samo posle tog doba bi lekari posetili brodove u potrazi za ljudima koji su inficirani kugom. Ako ih nije bilo, brod se mogao usidriti u luku. Vredi reći da je tokom iste godine otvorena i bolnica za obolele od kuge na ovom ostrvu.
Prvi zakon o karantinu je donesen 1347. u Reggio nell'Emilia, u italiji. Ne samo da su brodovi morali provoditi dodatnih 40 dana na moru, već su njime ljudi koji su pokazivali znake kuge morali boraviti na posebnim teritorijama što ih je sprečavalo da dođu u kontakt sa zdravima.
Crkva je počela da gubi svoju moć
Uprkos činjenici da će reforma učiniti religiju manje bitnim faktorom u evropskoj politici samo dva veka kasnije, svi uslovi za to su se pojavili sredinom XIV veka.
Ljudi koji su u celosti verovali crkvi ranije sada shvataju da nema nade u borbi sa pandemijom. A istovremeno, vlasti zaista pokušavaju da zaustave bolest i njeno širenje organizujući i eliminišući leševe sa ulica i sahranjujući ih. Takođe, krčme i bordeli su zatvarani jer se smatralo da bi se njima bolest lakše širila.
Rezultat toga je da je više od 40% sveštenstva preminulo i da su mnogi manastiri praktično ostali prazni. Ovo povlači i niže zahteve za novim članovima crkve, te se pojavilo dosta neobrazovanih ljudi u njima koji su verovali u magiju. Inače, i sama reč "sabat" (koja se vezuje za okupljanje veštica) se zapravo pojavljuje odmah posle pandemije.
Ubrzava se razvoj gradova i industrijalizacija
Kao što smo već rekli, gradovi su bili inficirani sa kugom mnogo pre nego sela, ali nije ni u njima manjkalo žrtava. Crna smrt menja poljoprivredu. Pre nje, seljaci su uglavnom bili zemljoradnici, a posle pandemije, mnogi od njih postaju i zemljoradnici i stočari: jer je ovo drugo zahtevalo manji broj ljudi nego rad na usevima sa obzirom da se samo nekoliko ljudi može baviti čitavim stadima. Pored toga, seljaci imaju i priliku da dobiju veća prava - sa obzirom da nema dovoljno radnika, sada imaju priliku da se izbore za bonus zarade.
Pre sredine XIV veka, zanatski esnafi, udruženja ljudi iste ili sličnih profesija, su bili zatvoreni. Njihove tajne su se prenosile porodičnim linijama. Ali posle pandemije isti su bili primorani da prime nove članove koji su često bivali i seljaci koji su došli u gradove. Ovo je bilo vreme i kada su žene počele da rade muške poslove jer je vladala užasna nestašica radne snage.
U daljoj perspektivi, kuga je takođe bila razlog i za Industrijsku revoluciju jer su tada ljudi počeli da tragaju za načinima automatizacije mnogih ručnih radnji.
Crna smrt koja je proharala Evropom sredinom XIV veka nije bila poslednja pandemija kuge, ali je zaista bila ona koja je promenila razvoj evropske civilizacije, a time i čitavog sveta.
sott
Mi smo u i dalje u neverici sa time koliko su pojedini istorijski događaji isprepletani, a pandemija crne smrti i njene posledice su sjajan primer toga.
Žene u proseku postaju niže
Doktor Sharon N. DeWitte sa Univerziteta South Carolina (SAD) je zajedno sa grupom naučnika istraživali ostatke 800 ljudi koji su živeli pre pojave epidemije kuge i posle njenog završetka. Rezultati su pokazali da je kuga znana kao crna smrt u proseku učinila da populacija bude zdravija i da je produžila očekivani životni vek: sledeća generacija je počela da doživljava i 70-80 godina što je pre nje bilo izuzetno retko. Ovo se može objasniti činjenicom da je bolest uglavnom ubijala ljude koji su imali slabiji imuni sistem, a da su oni koji su preživeli imali jače mehanizme odbrane, pa su dali i zdravije potomstvo.
Uz to, naučnici su otkrili da je kuga imala uticaja i na pubertet devojčica - zbog nje se počeo dešavati ranije. Ovo je takođe moglo doprineti činjenici da su žene danas niže jer se rast kostiju tokom puberteta usporava.
Kuga je pomogla popularizaciji engleskog jezika
Godine 1066. Normani koji su govorili normanskim dijaletkom francuskog jezika su osvojili Englesku, te je njihov jezik postao zvanični jezik države. Skoro u celosti je zamenio engleski u obrazovnim krugovima. Ali seljaci su i dalje govorili engleski.
Po kraju pandemije kuge, engleski se vraća u gradove ponovo zajedno sa seljacima u obliku u kom ga i danas znamo. Seoske populacije nisu toliko bile pogođene crnom smrću kao građani. Zato što ih je toliko mnogo umrlo, nije bilo dovoljno ljudi koji bi radili i pređašnji stanovnici sela su imali bolje šanse za pronalazak posla u gradu jer su time zamenjivali ljude koji su umrli.
Jezik se vratio svom prethodnom dijalektu jer seljani nisu govorili normanski. 1362. godine donesen je zakon koji je tražio da svi zakoni ubuduće budu pisani i čitani na engleskom jeziku i pola veka kasnije kralj Henri V je počeo da piše pisma na engleskom.
Jednostavno rečeno, da nije bilo pandemije kuge, međunarodni jezik kakav danas poznajemo bi možda bio jezik Normana. Zamislite samo to: svi bismo govorili ovim dijalektom francuskog!
Kuga je možda bila prvo biološko oružje
Prema mišljenima nekih, kuga u Evropi je počela 1346. godine pošto je Kan Jani Beg podbacio u opsadi tvrđave Kafa (koja se nalazi u savremenoj Teodosiji, na Krimu) i zbog toga je doneo tela preminulih od kuge na tu teritoriju. Kuga je ušla u Evropu zahvaljujući trgovcima iz Đenove koji su imali trgovačke ispostave na Crnom moru. Dakle, prema ovoj teoriji, Kan Jani Beg je prvi koji je u istoriji koristio biološko oružje time što je pokrenuo mehanizam smrti koji je ubio mnoge ljude u Evropi.
Žarište kuge, veruje se, je bila pustinja Gobi koja je pripadala Kini i Mongoliji (odakle je ovaj osvajač). Glavni razlog za ovo su bile klimatske promene: suše su naterale glodare i druge životinje koje su prenosile kugu bliže ljudskim naseobinama. Situacija je dodatno pogoršana jer je meso mrmota (koji su jedan od glavnih prenosilaca kuge) smatrano delikatesom. Sve te stvari su dovele do crne smrti i njenog širenja Azijom i potom i Evropom.
Anti-semitizam jača u Evropi
2011. grupa naučnika je sprovela istraživanje koje je trebalo da nađe uzroke za anti-semitizam u Evropi i kako je na kraju došlo do holokausta. I dolazi se do zaključka da je crna smrt koja je pokosila Evropu pre više od 700 godina pre Drugog svetskog rata bila jedan od razloga za grozomornu tragediju XX veka.
Tokom epidemije, Jevreji su bili okrivljeni za trovanje vode kako bi njome ubili hrišćansku populaciju. Naravno da su takve optužbe postojale i pre toga sa obzirom da se anti-semitizam pojavio daleko pre savremenog doba, ali ovo je bilo vreme kada je dostigao jedan od vrhunaca.
Razlog zbog kog su ljudi mislili da su Jevreji iza trovanja vode je bila činjenica da je manje Jevreja umiralo od kuge. Danas, naučnici smatraju da se ovo desilo zato što su Jevreji vodili više računa od ličnoj higijeni. Postoji i teorija koja sugeriše da su određeni tipovi krvnih grupa podložniji inficiranju kugom, a da su Evropljani tog vremena imali taj tip dok je ona među Jevrejima retko bila pristuna.
Došlo je do razvoja medicine
Pre kuge u Evropi, bolnice su u njoj podsećale podosta na hotele. Ne samo da su putnici u njima mogli provesti noć i obedovati, već su to mogli i siromašni. Nedovoljno pažnje se posvećivali lečenju bolesti.
Ali kada je stigla crna smrt, sve se promenilo: lekari i naučnici su počeli da tragaju za uzrocima bolesti i načinima za lečenje. Bilo je jasno da visoki zidovi zamaka nisu mogli da zaštite nikoga od kuge: bogati i plemstvo je umiralo od kuge podjednako kao i siromašna populacija.
Jedno od najvećih "dostignuća" kuge je pojava koncepta "karantina." Ova italijanska reč označava "vreme od 40 dana." 1738. vlasti Venecije počinju terati sve brodove koji pristižu u luku da se usidravaju na obali ostrva Lazareto. Tamo bi proveli 40 dana. Samo posle tog doba bi lekari posetili brodove u potrazi za ljudima koji su inficirani kugom. Ako ih nije bilo, brod se mogao usidriti u luku. Vredi reći da je tokom iste godine otvorena i bolnica za obolele od kuge na ovom ostrvu.
Prvi zakon o karantinu je donesen 1347. u Reggio nell'Emilia, u italiji. Ne samo da su brodovi morali provoditi dodatnih 40 dana na moru, već su njime ljudi koji su pokazivali znake kuge morali boraviti na posebnim teritorijama što ih je sprečavalo da dođu u kontakt sa zdravima.
Crkva je počela da gubi svoju moć
Uprkos činjenici da će reforma učiniti religiju manje bitnim faktorom u evropskoj politici samo dva veka kasnije, svi uslovi za to su se pojavili sredinom XIV veka.
Ljudi koji su u celosti verovali crkvi ranije sada shvataju da nema nade u borbi sa pandemijom. A istovremeno, vlasti zaista pokušavaju da zaustave bolest i njeno širenje organizujući i eliminišući leševe sa ulica i sahranjujući ih. Takođe, krčme i bordeli su zatvarani jer se smatralo da bi se njima bolest lakše širila.
Rezultat toga je da je više od 40% sveštenstva preminulo i da su mnogi manastiri praktično ostali prazni. Ovo povlači i niže zahteve za novim članovima crkve, te se pojavilo dosta neobrazovanih ljudi u njima koji su verovali u magiju. Inače, i sama reč "sabat" (koja se vezuje za okupljanje veštica) se zapravo pojavljuje odmah posle pandemije.
Ubrzava se razvoj gradova i industrijalizacija
Kao što smo već rekli, gradovi su bili inficirani sa kugom mnogo pre nego sela, ali nije ni u njima manjkalo žrtava. Crna smrt menja poljoprivredu. Pre nje, seljaci su uglavnom bili zemljoradnici, a posle pandemije, mnogi od njih postaju i zemljoradnici i stočari: jer je ovo drugo zahtevalo manji broj ljudi nego rad na usevima sa obzirom da se samo nekoliko ljudi može baviti čitavim stadima. Pored toga, seljaci imaju i priliku da dobiju veća prava - sa obzirom da nema dovoljno radnika, sada imaju priliku da se izbore za bonus zarade.
Pre sredine XIV veka, zanatski esnafi, udruženja ljudi iste ili sličnih profesija, su bili zatvoreni. Njihove tajne su se prenosile porodičnim linijama. Ali posle pandemije isti su bili primorani da prime nove članove koji su često bivali i seljaci koji su došli u gradove. Ovo je bilo vreme i kada su žene počele da rade muške poslove jer je vladala užasna nestašica radne snage.
U daljoj perspektivi, kuga je takođe bila razlog i za Industrijsku revoluciju jer su tada ljudi počeli da tragaju za načinima automatizacije mnogih ručnih radnji.
Crna smrt koja je proharala Evropom sredinom XIV veka nije bila poslednja pandemija kuge, ali je zaista bila ona koja je promenila razvoj evropske civilizacije, a time i čitavog sveta.
sott
