Srećko Janićijević (1991) kazališni je glumac i pisac. Glumom se počeo baviti sa šest godina, glumio je u preko 100 predstava, a ove godine želi izdati i svoju prvu knjigu.
Dobro nam došao! Predstavi nam se Srećko.
Bolje vas našao. Ja sam Srećko Janićijević, pozorišni glumac i pisac. Glumom sam kao što si već pomenula počeo da se bavim sa 6 godina, prvo u grupi Bojana Stojčetovića u Sopotu, nakon toga sam se priključio pozorištu "Teatar 13" iz Beograda, gde se pod mentorskom palicon Svete Jankovića razvijam kao mladi glumac. Igrao sam u preko 100 predstava tokom svoje dosadašnje karijere.
Baviš se i pisanjem. Kada se javila ljubav prema pisanju?
Dok sam živeo u Makedoniji (koja je zemlja moga oca i moja druga kuća) upoznao sam dosta ljudi iz sveta pozorišta u nekim projektima sam im i pomagao, što kao konsultant što kao glumac. Život u Tetovu mi je promenio vidike i više usmerio na pisanje nego na glumu. Pisanjem sam se zarazio sa deset godina, kada sam tokom časova počeo da pišem tekstove na poslednjim listovima sveske, što se nastavnicima nikako nije dopadalo.
Kada je tvoja pisana riječ došla do izražaja?
Moja pisana reč dolazi je do izražaja 2010 godine kada otvaram svoj blog i pišem svoj prvi tekst pod nazivom "Laura" . Tekst se proširio po društvenim mrežama i za tri dana ga je pročitalo 500.000 ljudi širom sveta.
Imaš li uzore u glumi i pisanju?
Što se uzora tiče, Rade Šerbedžija mi je netko koga smatram uzorom i jednim od najboljih glumaca današnjice. U pisanju nemam uzora, tu se ugledam na sebe i mislim da bi svako trebao da se u tom segmentu ugleda na sebe. Naše razmišljanje je ono što nas čini jedinstvenim i posebnim.
Koja bi bila tvoja poruka mladim umjetnicima?
Mladi umetnici pre svega trebaju ostati dosledni i nikako ne trebaju podleći pritisku; nažalost kod nas se i dalje za umetnost misli da nema perspektivu. Samo treba verovati u sebe, uz dozu tvrdoglavosti.
Kakav je osjećaj biti na sceni?
Taj osećaj na sceni nema cenu, to je nešto neopisivo i uzbudljivo, potpuno neki "novi život" koji nam udahne scena.
Smatraš li da je gluma nešto što se može naučiti ili misliš da je to dar s kojim se rađamo?
Rađamo se sa darom, ali od učenja zavisi koliko možemo pokazati, talenat je pod obavezno, ali rad i učenje pretvara talenat u umetnosti.
Tvoji planovi?
U 2022 sam odlučio napisati knjigu i nadam se da ću je izdati do kraja godine, a što se angažmana na sceni tiče, imam par projekata u najavi i mogu reći da će ovo biti zanimljiva godina. Kao čovek koji nije navikao da živi u jednom mestu duže od par godina, koji živi sa koferom u ruci, nikada ne znam što će mi život sledeće pokloniti i koja će mi vrata otvoriti. Život bez predrasuda i mržnje otvara sva vrata ovoga sveta, zašto ne jednoga dana i američke filmske industrije.
