Sve je prošlo što mi se mililo,
Mojih dana prispelo je veče;
Čini mi se u snu mi se snilo —
San je bio — al’ i san proteče!…
Imah momu koja me volela —
I danas mi za njom srce vene;
Duša bi mi ostavila tela,
Te devojke kad se opomene!
Već sam s njome staj’o pred oltarom,
Da postignem što mi srce žudi,
S plamom srca, sa ljubavim žarom —
Al’ smrt njena od sna me probudi.
Mislio sam sred mačeva ljuti’,
Gde junaci svome gnevu gode,
Bolnom srcu mrku krv prosuti
Na bojištu srbinjske slobode,
Al’ san ode k’o prolećni sneže,
Krv ne osta srca na bojištu,
Na njem’ zmija k’o da otrov leže,
Prošlosti ga tako rane tištu!…
