1. Infiltriraš se neprimjetno u politiku i neko vrijeme osluškuješ. Praviš se mutav, ne znaš ti ništa. Kad skupiš dovoljno informacija, pokažeš da ipak nešto znaš i osamostališ se.

2. Izabereš jedan problem koji tišti veliki broj građana i počneš pilati po njemu. Kao, napravit ćeš ovo, napravit ćeš ono. Naravno, potrebno je izabrati problem u kojem, zapravo i ne možeš puno napraviti. Tako da, kad počnu postavljati pitanja, uvijek možeš okriviti nekoga drugoga.

3. Sve to bavljenje dotičnim problemom debelo promoviraš. Bar je danas to lako – Face, portali…a sve besplatno.

4. U danima kada ne radiš na tom problemu promoviraš sebe – kako si super, divna i krasna osoba. Neponovljiva čak. Nitko ti nije ravan. U trenucima kada ti ponestane inspiracije, kažeš da je netko za tebe rekao da si fantastična osoba i da nitko nije kao ti i praviš se skroman. Sve to, naravno, redovno objavljuješ svekolikom puku. Na više strana, za svaki slučaj.

5. Još ako imaš neku osobnu notu za ubaciti pa i o tome raspredati i skupljati bodove… uf, gradonačelničko mjesto ti ne gine.

6. Ubaciš se na sva događanja u gradu, upetljaš se u svaki problem koji se javno spominje. Naravno, trudiš se biti na svakoj slici, jer čemu sve to, ako te nisu vidjeli?

7. Udaraš po pitanjima socijale, to uvijek prolazi, a ne trebaš puno razmišljati. O gospodarskim i financijskim pitanjima  treba ipak, malo više znati. Šta će im gospodarstvo, proizvodnja, plaće? Dajmo im azil za životinje, neka uživaju! Igara, kruha im ne treba! (op.a. Da, azil je bitan i trebamo ga imati, ali u gradu sa preko 10% nezaposlenih to zaista nije goruće pitanje kojim se političari trebaju baviti)

8. Čitaš sve komentare o sebi (internet je zlo) pa pošalješ nekoga da te brani. Obrana ti počiva na tvojoj čistoći i dobroti. Toliko si divna i krasna osoba da nećeš ni odgovoriti na te zle komentare.

9. Polako širiš probleme kojima se baviš, ali i prostor promoviranja. Sad si već gradska posvuduša i o svemu znaš najbolje. Nadaš se da se nitko neće dotaknuti pravih pitanja. Ono kao „šta ćemo jesti?“ „Od čega ćemo živjeti?“

10. Kandidiraš se za gradonačelnika.

11. Ukoliko, ne daj Bože, izgubiš izbore, okriviš blentavi narod za to. Nisu bolje ni zaslužili kad su takvi tupavi.

12. Ukoliko prođeš, opet okriviš blentavi narod. Koje ovce, pa stvarno su popušili!

13. Krećeš od početka praveći se mutav.

 

Svaka sličnost sa stvarnim osobama je slučajna.