Costas Douzinas: Sada individue nemaju važnost, računa se samo populacija. Taj biopolitički koncept stvara državu koja se zasniva na nasilju. Foto: Presseurop.eu
Koje su odlike današnje krize i kako je moguće da je levica nije predvidela? Kolika je moć društvenih pokreta u vremenu krize? Zašto, uprkos novoj pobunjeničkoj energiji, još uvek nije uspeo da se nametne neki novi politički plan delovanja? Ovo su neke od tema o kojima je u petak govorio Kostas Duzinas, profesor na Univezitetu u Londonu, uz moderaciju Igora Štiksa, književnika i predavača na Univerzitetu u Edinburgu, na debati "Kriza i otpor" u okviru 58. Sajma knjiga u Beogradu, javlja Kontrapress.
Današnja kriza, prema rečima Duzinasa, nije samo ekonomska. To je kriza demokratije i evropskog duha, koja označava kraj jedne ere.
"Projekat kosmopolitanizma, ustavnog patriotizma i neke vrste koegzistencije između specifične vrste demokratije i liberalnog kapitalizma u ovom trenutku ne funkcioniše. Vlade velikih država postale su agenti za kolektivno oporezivanje, čime se plaćaju dugovi bankama. Vlade se percipiraju kao agenti stranih sila, odnosno kompanija i banaka. Dakle, vlada više ne predstavlja legitimni izraz zajedničkog interesa", ističe Duzinas.
Duzinas, inače čest gost na levičarskom Subverziv festivalu u Zagrebu, smatra da smo ušli u novo doba otpora i revolucije, u kojem nema jasnih teorijskih ideja koje bi mogle biti primenjive. Ulični protesti u Egiptu, Tunisu i Grčkoj nisu, kako kaže gost Beogradskog sajma knjiga, samo to, već i jedna potpuno nova politika. Glavnu razliku između tih pobuna i antiglobalističkih demonstracija Duzinas vidi u lokaciji.
"Činjenica da su ljudi izašli na glavni trg - poput Sintagme u Atini ili Tahrira u Kairu - već to omogućava fizičku blizinu i emotivni intenzitet koji se stvara. Što je još važnije, došli su obični ljudi koji nikada pre nisu bili na protestima, koji nemaju političko mišljenje. Ali oni su bili tu. Masovno prisustvo žena i dece pokazuje bitnu razliku između onoga što se dešava sada i onoga što se dešavalo ranije i na antikapitalističkim protestima. Tu vidimo i nove forme poput okupacije zgrada i slično", rekao je Duzinas.
Jedan od bitnih činilaca u generisanju pobuna i "Occupy" pokreta Duzinas vidi u rascepu koji je nastao između potrošačkog modela, koji je Evropa dugo negovala, i nečega što se događa danas, a što on naziva "kontrolom populacije".
"Sada individue nemaju nikakvu važnost, računa se samo populacija. Sada važi ono - čuvajmo naciju. Taj biopolitički koncept stvara državu koja se zasniva na nasilju i jakim metodama represije. Naravno, kada imate te nasilne promene od 'obaveznog zadovoljstva' do zabrane zadovoljstva - od toga da si primoran da trošiš što više novca, do toga da nemaš ni za hranu - jasno je da se tome odupirete i da reagujete", objašnjava Duzinas.
No, postavlja se pitanje zašto levica nije predvidela razmere krize i spremila adekvatan odgovor?
"Kada je srušen Berlinski zid", kaže Duzinas, "njegove cigle pale su na glave onih koji su bili levo orijentisani, onih koji su bili antistaljinisti i koji su branili ili socijaldemokratske ili postanarhističke pozicije. To je za njih bio veliki poraz koji je vodio u neku vrstu melanholije. Uzmimo na primer levičarske grupe u Velikoj Britaniji. Oni su toliko zaljubljeni u svoj gubitak da će se držati tog gubitka do samog kraja. To je psihološki fenomen - njima je to potrebno kako bi preživeli."
Tradicionalna levičarska partija, ona koju shvatamo kao lenjinistički ili gramšijevski pokret, više ne važi, smatra Duzinas.
"Jer ona je bila zasnovana na činjenici da proces rada dovodi do koncentraciji ljudi u određenom prostorno organizovanom području, bilo da su to fabrike, brodogradilišta i sl. Danas je takav način rada nestaje. Mnogi rade od kuće, svi smo na internetu, na društvenim mrežama ne iz zabave nego zbog posla. Način na koji funkcioniše taj proces rada stvara potpuno drugačije političke organizacije. Te organizacije imaju porozne granice i otvaraju se društvu, društvenim kampanjama, alternativnim ekonomijama i sl.
Upravo to se dogodilo u tim spontanim otporima i okupacijama. Ti ljudi su po prvi put izašli i svoje veštine primenili u političkom delčovanju. To se desilo na trgovima od Atine do Tahrira. U Atini su se ljudi organizovali u radne grupe. To je u izvesnom smislu to bilo dupliranje državnih organizacija. Imali ste medicinske grupe, pravničke grupe, grupe za saradnju s medijima... Dakle, to su ljudi koji su se okupili spontano, ali onda to postaje organizovani otpor", ističe Duzinas.
Prema njegovom mišljenju, budući društveni pokreti bi trebalio da izbegnu pitanje 'da li te desno ili levo'.
"Neko ko je nezaposlen i kome je narušeno dostojanstvo, neko ko je bolestan i nema sredstava za lečenje - bilo da je tradicionalno desno ili levo - jednako pati. Morate tačno da pokažete kroz akciju i svoje ponašanje da ste drugačiji. Kada to uradite, ljudi će, nadajmo se, stati uz vas", zaključio je Duzinas.
Izvor: T-portal
