Srpska posla: Mostovi okruga Savski venac

Takve je, eto, kurčeve istorijske sreće predsednik i većinski vlasnik Republike Srbije Aleksandar Vučić Veliki: četrdeset i četiri drumska mosta i sedamnaest železničkih, plus jedan železničko-drumski – samo trenutak da gospodin predsednik zbroji, molim vas lepo, da vidimo šta smo imali, pišem dva pamtim jedan, jedan i jedan i četiri su šest – ukupno dakle šezdeset i dva mosta srušili su avioni zločinačke NATO alijanse za tri meseca bombardovanja Srbije u proleće 1999. godine, a nijedan od ta šezdeset i dva mosta nije bio u Beogradu!

Nijedan jedini mamu im jebem ćoravu ja se izvinjavam.

Šezdeset i dva mosta, gospodo, to nije zajebancija, tačno toliko, šezdeset i dva mosta, ima recimo ceo Njujork od Hadsona do Stejten Ajlenda, i da je Srbija zlopamtljiva i osvetoljubiva, svetski bi moćnici danas na zasedanje Opšte skupštine Ujedinjenih nacija preko Ist Rivera išli splavovima, čamcima i kanuima. Jer šta? Jer vrhunski uvežbani piloti srpskog ratnog vazduplohovstva sasvim sigurno ne bi bauljali pustim nebojebinama iznad Srednjeg Zapada i po Ajovi gađali mostove okruga Medison, nego bi u niskom letu neustrašivo kidisali na Bruklin Bridž, a američka deca danas bi ga videla samo na Vikipediji. Morale bi Sjedinjene Države sve mostove da grade ispočetka. Novi SAD. Jel mi dobra ova dabome da jeste.

Nadaleko čuveni američki piloti, sve sam go top gan, u tri su meseca 1999., shvatate, srušili šezdeset i dva srpska seoska mostića, mostove u Trsteniku, Kovinu, Vrbasu, Biljanici, Varvarinu, Bivolju ili Đunisu – da Amerikanci nisu bombardovali Srbiju, pojma Aleksandar Vučić ne bi imao da uopšte postoje ti, kako ste rekli da se zovu, Bivolje i Đunis – pa sve očajnički tražeći po mapi Srbije još nekakvu ćupriju, bilo kakvu i bilo gde, bombardovali i nesrećnu Ćupriju, malu palanku u Pomoravskom okrugu. Naposletku, šta dalje da pričamo, srušili su čak i most u prijepoljskom Hašimbegovića Polju. U Hašimbegovića Polju sunce ti jebem ja se izvinjavam!

Samo u ubavoj vojvođanskoj varošici Novom Sadu strašni su američki bombarderi srušili tako sva tri mosta, a malo dalje u Prestonici Svih Srba mostovi ostali netaknuti kao da su ih gađali Stivi Vonder i Rej Čarls.

Molim lepo, molim lepo, čekajte malo, ako mislite da je to politički nekorektno, hoćete li da kažete da je politički korektno bilo i ostaviti netaknutima sve beogradske mostove? Svakog do poslednjeg! Najbliže što su američki vazduplohovi pogodili beše onaj bezvezni novi most na Čukarici, kod Ostružnice, ako to uopšte i sme da se računa u Beograd. A ni njega nisu uspeli da sruše. Pa da su sa nosača aviona u Perzijskom zalivu zatvorenih očiju nasumično ispalili šezdeset dva projektila prema Srbiji, po zakonu velikih brojeva barem jedan pogodio bi Stari savski most! Sve da ga je i omašio, pogodio bi oca mu jebem makar one obližnje udžerice u Savamali ja se izvinjavam.

Takve je, rekoh, kurčeve istorijske sreće Aleksandar Vučić Veliki. I da u američkom vazduhoplovstvu ne vlada jedan opšti nered i javašluk – da đenerali, piloti i nišandžije rade svoj posao kako treba – ne bi danas predsednik i većinski vlasnik Srbije morao da objašnjava Beograđanima zašto Stari savski most treba da bude srušen, a braći Arapima zašto još nije.

Ili barem ne bi morao da objašnjava ko je bombagerovao one čatrlje i potleušice u Hercegovačkoj ulici.

A da Stari savski most treba da se sruši, kao što je trebalo da se sruše i ti savamalski ćumezi – ko god da ih je srušio, molim lepo, razume se – jasno je svakome ko se razume u zakon velikih arapskih brojeva, i ko je za deset kilograma evra po kvadratnom metru kupio stan u Beogradu na vodi, slavnom Belgrejd Voterfrontu, veličanstvenom životnom projektu Aleksandra Velikog i njegovih strateških partnera, što na Savski Venac u konvojima crnih Audijevih limuzina dolaze iz Audijske Srbije.

Pardon, Srbijske Arabije.

Pardon, Saudijske Arabije.

Jer šta? Po ceo dan i noć šinama dotrajalog starog mosta tandrču i cvile trajvani, štekće sa Save kao da to od Čukarice nadiru partizani iz Šeste proleterske divizije, i od nepodnošljive buke sa prastare ćuprije čovek, Srbin, pevač i influenser iz svog novog penthausa u Semiramidinim prasećim vrtovima ne može ni pošteni instagram stori da snimi, a kamoli da spava. I da barem preko te rđave mošćurine svojim Saudijem "osmicom" može na Novi Beograd, pa u Surčin i Dubai! Da, pardon, Audijem. Jok, bato, samo smrdljivim narodnim trajvanom!

A ti, čoveče, Srbine, pevaču i influenseru, nabij tih milion evra u dupe koje si razvalio za taj penthaus, pa lepo u Saudi – Audi! – i uokolo na Brankov most. Ili, još gore, skroz tamo preko Gazele. Majku ti jebem ja se izvinjavam pa da je penthaus kupio na krovu Vučićevog nacionalnog stadiona u Ostružnici, lakše bi čovek, Srbin, pevač i influenser otamo na Novi Beograd na kopnu, nego iz Beograda na vodi preko puta!

I šta? Čim su Aleksandar Veliki i Siniša Mali onomad izneli istorijsku ideju da se sruši Stari savski most i sagradi novi – lepši, stariji i savskiji – te Beograđanima na vodi omogući život dostojan čoveka, Srbina, pevača i influensera, nadigla se na predsednika i većinskog vlasnika Republike Srbije celokupna beogradska i srpska peta kolona. Te istorija grada, te urbana memorija, te skajlajn, te nasleđe, te tradicija, te identitet, te kurac, te palac, rekao bi čovek, Srbin, pevač i influenser da je u najmanju ruku ćuprija slavnog Bajice Nenadića rečenog Mehmeda paše Sokolovića, a ne obična gvozdena skalamerija.

Koju se, ajde i to da kažemo, ionako gradili Nemci.

Čak, eto, i nacističke vlasti, koje su Savski most podigle 1942., koristeći zarobljenike i ostalu domaću robovsku radnu snagu – nešto kao Srpska napredna stranka u Belgrejd Voterfrontu na drugoj obali Save, samo isto – veoma brzo su uvidele da taj ofrlje sagrađeni most nije dovoljan za potrebe njihovog Buhenvald Voterfronta na Starom Sajmištu, pa su već posle dve godine rešili da ga sruše. Posle samo dve godine! A beogradskim stipsama i Piroćancima žao da ga bace i posle osamdeset godina.

I šta je bilo? Rasporedio švapski investitor toga 20. oktobra 1944. eksploziv pod nosače mosta, umetnuo detonatore, rastegao žicu, zapalio fitilj, sakrio se iza vreća sa peskom i zapušio uši, kad ono – ništa. Izvirio Švabo preko vreće s peskom, kad šta: penzionisani učitelj i lokalni intelektualac Miladin Zarić ašovom seče žicu detonatora! Krenuo Švabo da glasno protestvuje šmajserom, kad odjedared udarilo sa svih strana – sa leve Crvena armija, sa desne Titovi partizani, od Autokomande Četvrti mehanizovani korpus generala Ždanova, od Čukarice Šesta lička Đoke Jovanića – i švapski investitor, šta će, digao ruke i napustio Srbiju.

Ono šta peta kolona danas slavi kao "dan oslobođenja Beograda", kako vidite, zapravo je bio istorijski poraz moderne, preduzetničke, napredne Srbije. Antiinvestitorsku klimu u Beograd su uvezli boljševici i komunistička inteligencija.

A vi se zapitajte zašto se ono beše Mercedes pre nekoliko godina povukao iz posla veka sa autobusima iz srpskog Ikarbusa. Pa nisu Nemci budale. Ne bi Švabo u Zemunu napravio ni prvo tuce autobusa, a već bi partizanski zlikovci podmuklo napali Beograd, i koliko sutra u nadaleko čuvenim Mercedesovim srpskim autobusima Dedinjem bi se vozili komunistički gedže u opancima. Ne, ne, molim lepo, nemam ja ništa protiv opanaka, razumeli ste šta sam hteo da mislim. To je jedna ajde da kažem figura. A onda "Vučić obećavao brda i doline", pa se "tresla brda i doline, a rodio miš"! Gle kurca ja se izvinjavam.

Nije kriv predsednik i većinski vlasnik Republike Srbije, to vidi i ćoravi američki pilot. Aleksandar Vučić Veliki odlično je obećao, to je bilo jedno vanredno promišljeno i retko mudro obećanje – predsednik je, setićete se, čak sopstvenim rukama sastavio prvi Mercdesov autobus i stavio onu srpsku trokraku zvezdu na prednju masku velikog bolida – kad šta: peta kolona udarila ašovom po žici alternatora i švapski investitor, šta će, digao ruke, napustio Srbiju i do kurca ja se bogami više ne izvinjavam.

Šta bi rekao naš narod, obećanje – udom radovanje.

Šta iz ovoga možemo da naučimo? Iz ovoga možemo da naučimo da je bitka za Novi stari savski most zapravo bitka za modernu, preduzetničku, nacističku Srbiju. Da, pardon, naprednu.

Kako kaže naš narod, svako je kovač svoje kurčeve sreće.

portalnovosti