U saradnji s podkastom Radio Karantin, koji su u doba pandemije pokrenuli Jelena Visser i Aleksandar Kocić, Lupiga donosi pregled nove emisije koju možete da poslušate na kraju ovog teksta. Putinova agresija na Ukrajinu odlično je legla ljubiteljima teorija zavere u trenutku kada smo počeli da izlazimo iz pandemije i vraćamo se u normalniji život. Ono - ko se vakcinisao, vakcinisao se, ko nije-nije, ne možemo više da se ubeđujemo, ajmo dalje. U novim teorijama zavere, koje ovih dana cvetaju na Fejsbuku, Tviteru i kod nas manje popularnoj platformi Telegram, ruska invazija se doživljava kao borba dobra i zla - dobra je Moskva, a zli su Kijev i Zapad koji nam nameće Novi svetski poredak.
Kako za Politico kaže koordinator fekt-čekera agencije Frans pres Polin Talagran, nema veze da li su to maske ili vakcine, uvek ima nešto što će delovati kao okidač na ljude kojima je lako manipulisati i koji nemaju poverenja u tradicionalne izvore informacija. O situaciji u Srbiji za podkast Radio karantin govori Katarina Subašić iz beogradske redakcije za fekt-čeking agencije Frans pres.
Oni koji istražuju fenomen lažnih vesti ovih dana govore kako iste one grupe koje su gurale teorije zavere o kovidu sada guraju narativ kako je Zapad kriv za rat u Ukrajini, a ne Rusija. U tom kontekstu spominju se na primer američke grupe na Telegramu koje su do pre dva meseca gurale staru priču o tome “šta nam radi” famozna duboka država, a sada dele fotografije ubijenih Ukrajinaca tvrdeći da su lažne. Sajtovi i pojedinci bliski famoznoj grupi QAnon ugurali su rat u Ukrajini u svoj stari narativ o seksualnom zlostavljanju dece i sada voze priču da je Rusija napala Ukrajinu kako bi stala na put pedofilima.
Ima i priča domaće proizvodnje, naročito u Srbiji (FOTO: Pixabay)
Direktor Laboratorije za digitalnu forenziku Atlantskog saveta u SAD Grem Bruki tim povodom kaže za Politico da jačanje ovog pro-moskovskog narativa zapravo nema mnogo veze sa Rusijom i da je pre usmereno na održavanje nepoverenja u sopstvenu vlast, pre svega u Americi, ali i drugde na Zapadu. Ruska invazija na Ukrajinu sada je u centru svetske pažnje, pa je logično da je Ukrajina postala glavna tema razgovora među pristalicama teorija zavere, dodaje Bruki.
U evropskim zemljama poput Francuske, Nemačke, Španije, Švajcarske ili Češke vidimo desničarske političare, ali i tzv. influensere koji su do skoro bili glasni protivnici pandemijskih mera, kako sada zagovaraju teorije da je NATO kriv za rusku invaziju na Ukrajinu ili da ukrajinska vojska masovno ubija civile. U Španiji je, prema izveštaju Maldite, organizacije za proveru vesti, jedan kanal na Telegramu koji je ranije širio dezinformacije o kovidu sada gurao priču kako je ukrajinski predsednik Zelenski nosio majicu sa kukastim krstom. U Nemačkoj je kanal na Telegramu sa dvesta hiljada članova širio već dokazano lažnu priču o tajnim američkim biološkim laboratorijama u Ukrajini. U Francuskoj istraživači primećuju da se broj zainteresovanih za teorije zavere o ratu u Ukrajini naglo povećao na anti-vakcinacijskim kanalima na Telegramu odmah nakon što su u Evropskoj uniji zabranjeni ruski Sputnjik i RT. Magazin Politico dalje piše da su bliske veze antivaksera i pro-putinovaca zasnovane na već pomenutom nepoverenju u tradicionalne medije i političke elite, mržnji prema NATO-u ili Sjedinjenim Državama, ali da za sada nema dokaza o direktnoj koordinaciji tih grupa sa ruskim službama.
Jednostavno, kako kaže Rudi Rajhštat, direktor francuskog websajta za praćenje teorija zavere Conspiracy Watch - “teorije zavere stalno traže nove teorije zavere”.
Katarina Subašić iz beogradske redakcije za fekt-čeking agencije Frans pres, kaže za Radio karantin da kao i lažne vesti o pandemiji i korona virusu, i ove o ratu u Ukrajini dolaze iz jednog centra i da se onda šire dalje u raznim zemljama i na raznim jezicima. Ona navodi da ima i priča domaće proizvodnje, naročito u Srbiji koja je “izuzetno proruski naklonjena i gde oni koju su bili zaduženi da dele vesti o kovidu, sada smišljaju ‘lokalne’ priče o Ukrajini i Rusiji”.
Mesto kovida zauzeo je rat u Ukrajini (FOTO: Lupiga.Com)
“U tabloidima je proruski narativ veoma jak, tako da je tlo veoma pogodno za netačne informacije i one bujaju iz sve snage. To deluje organizovano i mi (u agenciji) imamo 'usual suspects'. Zna se koji su ljudi delili najviše teorija zavere u vezi sa kovidom – Mila Alečković, Branimir Nestorović, Srećko Sladoljev – dakle, neki ljudi koji čak imaju neke titule i karijere iza sebe, pa su postali izraziti predstavnici širenja tih netačnih informacija. Sada, recimo, Nestorović komentariše Ukrajinu kao da je potekao odande. Ali, vraćamo se zapravo na onu priču iz Amerike da dvanaestoro ljudi širi sedamdeset posto netačnih vesti i da su zaradili milijarde na tome, a da se to posle dalje širi svetom”, kaže Subašić.
I dok pojedini istraživači kažu da u zapadnim zemljama verovanje u proruske teorije zavere nije uvek uslovljeno simpatijama ka Rusiji koliko jednim konstantnim narativom nepoverenja u sopstvenu vlast, u Srbiji postoji izrazita proruska propaganda, smatra Subašić.
“Za razliku od Zapada, u Srbiji postoji simpatija za rusku politiku pre svega, a ne za ruski narod. Osim toga, ljudi ovde ne gledaju Ukrajinu kao drugu stranu u ratu – ovde je to NATO. I pošto postoji taj izraziti anti-NATO stav zbog bombardovanja, onda i zbog toga navijaju za Rusiju, jer se ona bori protiv NATO-a i onda ne postoji empatija za ukrajinske žrtve. Meni se čini da se ovde meša ono što se dešavalo devedesetih. Srbija je bila izložena propagandi da se ona brani i da je branila Vukovar, da je branila Sarajevo i da je branila Dubrovnik i da ljudima tako sada izgleda da Rusi brane Mariuopolj, a ne da ga opsedaju. Ovde postoji nekoliko činilaca koji su vezani za lokalne prilike i za devedesete", smatra Subašić.
Propagandni rat se vodi sa obe strane i takozvano „otimanje“ žrtava zastupljeno je i na ruskoj i na ukrajinskoj strani. Subašić navodi da je njena agencija već raskrinkavala nekoliko tvitova ministarstva spoljnih poslova Rusije kao netačne informacije, ali i da lažne vesti takođe stižu i sa ukrajinske strane.
“Dešavalo nam se da istu informaciju Rusi dele sa svojim narativom, a Ukrajinci sa svojim. Taj smo fenomen imali i u ratovima devedesetih – hrvatske i srpske televizije koje prikazuju isti događaj sa različitom pričom u kojoj su žrtve na njihovoj strani“, zaključuje fekt-čekerica agencije Frans pres.
