Dva člana Domovinskog pokreta, Buzdo i Puzdro, tek su kod četvrte pive zapalili joint. “Dobar”, kaže Buzdo. “Marokanac”, kaže Puzdro i mahne konobaru da donese petu rundu. “Bar držite joint ispod stola”, kaže konobar kad donese petu rundu. “Odjebi”, kaže Puzdro. Konobar odjebe.
“Lipo je naš Penava sasra Tomaševića, svaka mu čast“, kaže Buzdo.
“Vrhunski”, kaže Puzdro. “Sve mu je u facu sasuja: kako moš ovi dan slavit ka dan pobjede i oslobođenja, majmune nemoralni, kad je za tisuće obitelji u Hrvatskoj ovi dan bija, citiran, ‘početak patnje, otimanja imovine, sustavnih likvidacija, nestanaka i grobova bez imena’.”
“Meni se posebno svidija dio o, citiran, ‘krvavom nasljeđu komunizma'”, kaže Buzdo. “Kakvo ti je to ‘oslobođenje’, pita on Tomaševića, kad je posli toga došla, citiran, ‘strahovlada koja počiva na kostima žrtava’.”
“A i Dabro se iskaza, moraš priznat da je”, kaže Puzdro.
“Kako nije, čoviče”, kaže Buzdo. “Taka me u srce kad je reka da je ti njihov Dan pobjede ‘đavolji pir’ i ‘državna sramota’. Da možemovce može bit sram, jer da slave, citiran, ‘teror’ i ‘pokolj’ nad našin narodom.”
“I plus je doda da ‘neće dugo'”, kaže Puzdro. “Jerbo da će Domovinski pokret, citiran, ‘osloboditi Hrvatsku od zla’.”
“I neće dugo, pizdain materina crvena”, kaže Buzdo.
“Super ih je i Peternel zakuca”, kaže Puzdro. “Da ‘veličaju zločine’ i da, citiran, ‘nacionalnu katastrofu’ obilježavaju ka praznik.”
“Maherski”, kaže Buzdo. “Najluđe je bilo kad je komunjarama poručija da odaju počast, citiran, ‘hordama bandita koje su poubijale sve koje su srele na putu’, i koje su, citiran, ‘punile jame’, i koje su, citiran, ‘građanima oduzele sva njihova prava te otele imovinu'”.
“Al za mene je ipak najjači Hasanbegović“, kaže Puzdro.
“A je, je”, kaže Buzdo. “Hasan uvik ima ti ladni znanstvenički pristup. Citiran: ‘To nije bila pobjeda, nego okupacija.’ Točka.”
“Aj živija”, kaže Puzdro.
“Aj živija”, kaže Buzdo, podigavši bocu.
“Ja ka mlad čovik tome nisan moga svjedočit, al priča mi je pokojni ćaća našta je to sličilo kad su partizani ‘oslobodili’ Knin”, kaže Puzdro. “Ka ono, ide legenda o velikoj bitki, a niko Knin nije branija, čoviče božji, ušli su unutra ka žlica u falšu juvu. I šta je bilo onda? Dvista iljada civila protiraju iz Krajine! Dvista iljada, bogte jeba!”
“Znan za to”, kaže Buzdo. “Kažu da je kolona sa traktorima išla pet dana priko granice.”
“A dok su oni putovali, partizančine su zapalile iljade kuća”, kaže Puzdro. “Da se ovi šta su pošli ća više nemaju di vratit. Pa su onda stotine i stotine civila koji nisu pošli ća, nego su ostali u svojin kućama, ubili na pravdi boga.”
“Priko sedamsto, brale”, kaže Buzdo. “Uglavnon staraca.”
“I sad ljevičari, komunjare i možemisti ti gnjusni partizanski zločin slave ka veličanstvenu pobjedu i oslobodilački čin”, kaže Puzdro. “Uzdižu ‘horde bandita’, šta reče Peternel.”
“Ništa nije toliko nastrano ka bolesni komunistički mozak”, kaže Buzdo.
“Lipo in je Penava reka”, kaže Puzdro. “Citiran: ‘Knin nije bio oslobođen grad kako mu vi tepate, Knin je bio ispražnjen grad.'”
“A da ne spominjen druga partizanska stratišta, mučilišta i logore”, kaže Buzdo. “Te Pakračka Poljana, te Medački džep, te Grubori, te Varivode, te Stupni Dol, te Ahmići, te Heliodrom, te Lora…”
“Prid Lorom su čak digli spomenik čuvarima komunističkog logora”, kaže Puzdro.
“A di je masakr u Mrkonjić Gradu?” kaže Buzdo. “U Bosni, bogte jeba!”
“Jesi čuja za onog partizanskog generala šta je u Gospiću babi sprašija metak u glavu?” kaže Puzdro.
“Kako nisan”, kaže Buzdo. “Čuja san i za partizanskog generala šta je u osječkoj garaži naliva civile sa akumulatorskon kiselinom.”
“Eno ga još cvrkuće na slobodi”, kaže Puzdro. “Skupa sa onih deset kila ordena šta mu ih je dala komunistička država.”
“A jame?” kaže Buzdo. “Nemoj partizanske jame zaboravit.”
“Ma di ću zaboravit, čoviče”, kaže Puzdro. “One su žene i starce recimo najpri zakopali u Paulin Dvoru, a onda ih za par godina pribacili petsto kilometri dalje, u Rizvanušu, pa opet zakopali. U kantama za kiseli kupus, bogte jeba!”
“I sad to ona ljevičarska guba prikazuje ka herojsku oslobodilačku borbu”, kaže Buzdo.
“Ajmo mi spržit još jednu gandžu”, kaže Puzdro, vadeći novi joint.
“Ajmo”, kaže Buzdo.
“I šta je posli svega hrvatski narod dobija?” kaže Puzdro. “Strahovladu, jednoumlje i tiraniju!”
“Tačno tako”, kaže Buzdo. “Pa nije bilo grada u Hrvatskoj bez ulice šta je nazvana po komunističkom vođi. Ili bar trga. A spomenik mu je dignut u svakon drugom selu. Nisi se moga okrenit a da ne ugledaš Franju Tuđmana od bronce.”
“I niko da zucne”, kaže Puzdro. “Jer ko bi štagod pisnija, isti čas bi bija proglašen za državnog neprijatelja i narodnog izdajnika. Čak su i golubovi sa strajom kenjali po Tuđmanovim spomenicima. Iako ih je bilo toliko da ji, čak i da su tili, nisu mogli promašit.”
“Di je to moguće osin u staljinističkoj diktaturi?” kaže Buzdo.
“Nigdi”, kaže Puzdro.
“Sjeverna Koreja je za crvenu Hrvatsku bila kurac od ovce”, kaže Buzdo.
“A jel se sićaš sve one ljute medijske propagande?” kaže Puzdro. “Kako su priko televizije narodu prali mozak?”
“Kako se ne bi sića, čoviče”, kaže Buzdo. “Evo juče, od pet prvih priloga u dnevniku, u njih sedan bali predsjednik vlade, sa mikrofonom prid njuškom.”
“A ostalo se punilo sa komemoracijama, obljetnicama i povorkama di su paradirali učesnici NOB-a”, kaže Puzdro. “Čista sovjetska škola.”
“E, ko je bija učesnik NOB-a, smija je činit i drobit šta god ga je volja”, kaže Buzdo. “Učesnici NOB-a su bili službeni državni sveci. Strah i trepet. Cilon društvu su bile pune gaće od učesnika NOB-a.”
“Ka učesnik NOB-a si moga stat na binu, pa poručit novinaru da je četnik i da mu se pišaš u četničku bradu”, kaže Puzdro. “A okupljeni ministri i župani bi, umisto da te mršnu sa stejđa, odvalili aplauz.”
“Ili si ka učesnik NOB-a smatra da imaš puno pravo novinara priodgojit sa motikom i jurit ga priko rive da mu stučeš pičku izdajničku”, kaže Buzdo.
“A da ne pričamo o onin nabrijanin skojevcima pod crnim kapuljačama”, kaže Puzdro. “Onin šta su u jurišnin trupama rasturali festivale, prikidali kazališne predstave, strašili pristojan svit i tirali dicu sa folklornih priredbi.”
“I to uz jezive komunističke parole i skandiranja”, kaže Buzdo. “Kako je ono išlo? Citiran: ‘U SKOJ, u SKOJ, za narod svoj!”
“I saće sljedbenici tih bolesnih vridnosti i pojava, antife i livi retardi, opet veličat zločine, strahovladu i jednoumlje”, kaže Puzdro. “Opet će šetat dupad po Kninu, višat zastavu na tvrđavu i držat nan mise o ‘pobjedi’ i ‘oslobođenju’. Pa to je za popizdit!”
“Srića da će Penava i ekipa obračunat sa tin ostacima mračne prošlosti”, kaže Buzdo. “Dabro je obeća da će, citiran, ‘osloboditi Hrvatsku od zla’.”
“Više bi i bilo vrime”, kaže Puzdro. “A ne da se na svaki Dan pobjede mi dva moramo naduvat i nalit ćuture da bi to mogli izdržat.”
“A baš”, kaže Buzdo. “Svakog petog osmog ista pisma.”
“Osmog petog”, kaže konobar, donoseći šestu rundu.
“Molin?” pogleda ga Puzdro.
“Danas je osmi petog, a ne peti osmog”, kaže konobar.
“Ups”, kaže Buzdo.
“Ups”, kaže Puzdro.
