Zapad ruske medije predstavlja kao pomoćnike zločinaca

Analitičar Sputnjik internešenela Dmitrij Babič objašnjava zbog čega je antiruska retorika postala norma za zapadne medije.

Učešće Vojno-vazdušnih snaga Rusije u gađanju pozicija terorističkih organizacija u Siriji izazvalo je novi talas demonizacije ruskih masovnih medija, posebno onih koji se obraćaju inostranoj publici. Bukvalno nekoliko minuta posle završetka ruskih napada zapadni mediji počeli su da izveštavaju o tome da ruski avioni udaraju po „umerenoj“ sirijskoj opoziciji.

Babič priča kako je tokom razgovora u programu Bi-Bi-Sija, ujutru nakon prvog bombardovanja, pitao bivšeg šefa britanskog Forin ofisa Malkolma Rifkinda zbog čega su britanska televizija i štampa uvereni da ruski udari nisu dotakli pozicije Islamske države i zar ne bi trebalo obratiti pažnju i na ruska saopštenja o ovoj temi. Rifkind je na to pitanje odgovorio:

„Ruski udari na gradove Hama i Homs, u kojima terorista nema, nesporna su činjenica, jer o njima izveštava slobodna britanska štampa, a ruska štampa koju kontroliše Kremlj, naravno, takve informacije jednostavno ne može da saopšti“.

„Dakle, ovako: mi smo u pravu zato što smo to mi, a vi niste u pravu, jer ste to vi. Vi ste u Moskvi, znači - kontroliše vas Kremlj. Sve u svemu zapadni mediji su se na temu ’Možda Rusija postupa pravilno?‘ dvoumili vrlo kratko, svega nekoliko sati. (U prvim satima posle udara sa Zapada su se čuli optimistični glasovi: predlagali su da se razmotri rusko učešće u sirijskom sukobu pre svega kao napad na Islamsku državu). Veoma brzo zapadni mediji su se vratili uobičajenoj antiruskoj rutini“, ističe Babič.

Ubrzo su se informacije o „civilnim žrtvama“, navodnoj posledici ruskih vazdušnih napada, mogle čuti kao pitanja na konferenciji za novinare ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova. One su navođene kao činjenice samo zbog toga što su, prema rečima novinara koji su postavljali pitanja, prenete u brojnim medijima, navodi analitičar Sputnjika.

Lavrov je odbio da veruje u ove „činjenice“, podsetivši da su u najgoroj fazi sukoba u Ukrajini zapadni mediji bili prinuđeni da se izvine zbog sličnih saopštenja o „ruskim napadima“ na ukrajinske ciljeve za koja se ispostavilo da su lažna.

„Ovde bi mogle da se dodaju i ’udarne vesti‘ ’Njujork tajmsa‘ o tome da je ruska vojska krenula u ofanzivu na Ukrajinu sa teritorije Krima (sa jedva primetnim pozivanjem na ukrajinske vlasti na kraju teksta), kao i priče o tome da su žrtve požara u Odesi 2. maja 2014. godine izvršile ’kolektivno samoubistvo‘ ili čak prve napale svoje ubice“, navodi Babič.

„Zapadni mediji koji izveštavaju o međunarodnim temama razvijaju se po zakonima društva spektakla — oni se iz petnih žila trude da svojim gledaocima i čitaocima ponude što ’vatreniji‘ šou sa najintrigantnijim mogućim (mada viralnim i gotovo uvek lošim) naslovima. Uloga glavnog zlotvora, čije namere čitalac treba da pogodi, tradicionalno je namenjena predsedniku Vladimiru Putinu“, piše analitičar Sputnjika.

„Društvo spektakla sudi o političarima po zakonima spektakla. Ispada da u Moskvi ne misle o milionima svojih sunarodnika pod novim kijevskim režimom i o pogibiji hiljada ljudi u Donbasu. Misle da nam je stalo samo do navodne nove uloge Putina. Za zapadno društvo (društvo spektakla) ovakvo viđenje situacije je logično, jer su u njemu svi ljudi glumci, pozvani da se ’prodaju‘ što je moguće skuplje“, kaže Babič.

Uostalom, neki od autora tekstova ove vrste ne kriju da je za njih to pitanje informacionog rata, odnosno borbe „protiv ruske propagande“, zbog čega su spremni na sva sredstva, smatra analitičar Sputnjika.

„Zapadnog gledaoca ne pokušavaju da zaštite od propagande. Njega polako, ali sigurno odučavaju od bilo kakvih informacija koja protivreče dominantnom mišljenju, po pravilu podudarnom sa mišljenjem vlasti“, zaključuje Babič.