,, Razumem kada ljudi kažu da su stvari u filmovima čudne ili groteskne, ali svet je čudan i groteskan. Kažu da je istina čudnija od fikcije. Sve što je u filmovima čudno potiče od ovog sveta, tako da ne može da bude baš toliko čudno. Ono što najviše volim je apsurdnost. Pravi humor pronalazim u borbi sa neznanjem...
... Prevesti neku ideju u nešto materijalno jeste predivan proces. To vam ispunjava dušu! Film ne možete da pravite zbog novca ili iz nekog drugog razloga, već samo ako se zaljubite u materijal, ako vas on uzbuđuje. U suprotnom, nećete izdržati put...
... Umetnik koga bih mogao da doživim kao brata jeste Franc Kafka. Njega sam stvarno mnogo proučavao. Neka njegova dela su najuzbudljivije kombinacije reči koje sam ikada pročitao. Kada bi Kafka napisao scenario za kriminalistički film, rado bih učestvovao u tome. To bih svakako voleo da režiram“.
David Lynch
Dejvid Linč(20. januar 1946., Mizula, Montana, SAD) je američki filmski režiser, čije filmove odlikuje nadrealistični pristup na granici sna i jave. Muzika je vešto kreirana za svaki film, na bazi montaže i ritma sekvenci slika. Linč intuitivno istražuje snove, podsvest, strahove i predrasude, definišući pritom intuiciju kao integralni sklop intelekta i emocije, razmišljanja i osećanja. Linč je kontroverzni, ekcentrični umetnik čiji su filmovi poput košmara ovekovečenih na platnu...
,, Mrzim doterane i lepe stvari. Volim više greške i slučajnosti. Zato i volim posekotine i masnice, one su kao mali cvetovi. Znam da se ljudi na samu reč masnice i posekotine uznemire, ali kada ih vidite uživo, a da ne znate šta je to, mogu da izgledaju zaista divno“.
Linčova estetiku šoka i nepredvidivosti često povezujemo sa fantazmagoričnim i psihodeličnim, alegorijski kompleksnim, psihološkim i veoma poetičnim filmovima koji razotkrivaju američku dušu...
,, Stvari se dešavaju u talasima. Da se pojavi neki veliki alternativni filmski pokret, kao što je bio francuski novi talas ili italijanski novi talas – sve te stvari koje su se dogodile šezdesetih, to bi moglo da promeni današnje stanje... Danas alternativni film prolazi kroz tužno razdoblje, jer su mnogi art house bioskopi zatvoreni“.
Započeo je karijeru kao vizuelni umetnik. Studirao je slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti šezdesetih u Pensilvaniji. Svoj prvi film doživeo je kao ,, pokretno platno“...
,, Oduvek sam voleo muziku a moju muzičku vatru rasplamsao je Elvis Prisli, zaista, i sve ono što se tada dešavalo. I uvek ponavljam istu stvar: ta muzika koja se rodila iz kombinacije mnogo stvari bila je tako posebna a onda je Elvis otišao u vojsku, tako da ono što je počelo...čudno je to. Mislim da je to bilo poput ogromne usijane eksplozije, kada se to desilo bilo je veliko usijanje. Umesto da prosto razjareno napreduje, ono je gorilo, ali kao da se malo smirilo, kao da se izgubilo u ljudima“.
Film po kojem će ga većina pamtiti i koji će svakako ući u svaku ozbiljniju filmsku antologiju, pored izvrsnih ,, Čovek slon“(1980.), ,, Dina“(1984.), ,, Divlji u srcu“(1990.) ili ,, Twin peaks“(1992.), jeste kultni ,, Plavi somot“(1986.), šokantan i uzbudljiv, savršena sinteza njegove specifične estetike i tematske opsesije... Ipak, postoji jedno malo, atipično, neopisivo emotivno i toplo remek-delo u koje sam se zaljubio na prvi pogled, Linčova ekranizacija istinite životne priče – mali, veliki film ,, Strejtova priča“ .... Nisam odoleo, već nakon prvog gledanja ... tačnije rečeno upijanja ove jedinstvene drame da sročim par redaka, postavivši pred sebe nemoguć zadatak da Vam prenesem vlastite impresije o nečemu gotovo nestvarnom u današnjem hladnom svetu koristoljublja i ljudske bezosećajnosti ... Jedino što sigurno znam da sam neizmerno uživao ,,iščitavajući“, u nekoliko navrata, ovu potresnu bluz poeziju pokretnih slika ... svu silinu topline koju može da Vam pruži samo iskrena ljudska duša i srce – veličanstvenom magijom kreacije jednog od jedinstvenih filmskih stvaralaca ....
Ovu toplu ljudsku pripovest, miljama daleku od od bezdušnosti i haosa današnjeg sveta gde je sve na prodaju i gde se ,,veličina“ ljudskog bića meri stepenom iskoristivosti i naslagama cifara na bankovnim računima, gde je većina ljudi bolno usamljena u gomili – bez trunke saosećajnosti i brige od strane drugih(koji su uvek tu, u besmislenoj trci za karijerama i novcem, samo u ulozi protivnika i eventualnog objekta iskorištenja) Dejvid Linč, na rafiniran i za svoj opus krajnje atipičan način transformiše u film The Straight Story(1999.), baziran na istinitoj priči o Elvinu Strejtu koji na krajnje neuobičajen način prelazi 390 kilometara kako bi posetio svog bolesnog brata... Alvin Straight (Richard Farnsworth) je ratni veteran u poodmaklim godinama, koji živi sa svojom ćerkom Rose (Sissy Spacek). Na početku filma, saznajemo da je Elvin u dugogodišnjoj svađi sa svojim bratom Lajlom (Harry Dean Stanton). Međutim, nakon saznanja da je Lajl imao infarkt, Elvin istog momenta odlučuje da ga poseti, putujući na motornoj kosilici. Elvinova motorna kosilica je jedino prevozno sredstvo kojim je u stanju da se vozi bez vozačke dozvole. Elvin je čovek čvrstih principa, reklo bi se tvrdoglav, koji voli da ima kontrolu nad svojim postupcima i zahvaljujući tome, on ne voli da ga bilo ko drugi vozi, a u skladu sa tim ne koristi ni autobus, niti bilo koje drugo prevozno sredstvo koje isključuje njegovu kontrolu nad vozilom. Obezbedivši se hranom i svime za šta je mislio da će mu biti neophodno na ovom putu, Elvin kreće u svoju veliku avanturu...
... Dejvid Linč nam na osoben način prikazuje čudesno, epsko putovanje Alvina Strejta( starog ratnog veterana, još iz Drugog svetskog rata), putovanje na kojem on upoznaje nove prijatelje, doživljava niz naizgled nepremostivih životnih iskušenja, zgoda i nezgoda, i doživljava da mu na neverovatnom putovanju ,,John Deere“ kosilicom iz 1966. pomaže niz totalnih stranaca ... Strejtovo putovanje predstavlja na neki način metaforu ljudskog ovozemaljskog životnog puta sa mnoštvom neizvesnosti, radosti, iskušenja i tuge ... sa mnoštvom naizgled nepremostivih prepreka i preplitanja najrazličitijih ljudskih karaktera i sudbina .... On putuje kroz američke države Ajova i Viskonsin, punih šest nedelja ... Ovaj epski put ideja je scenarista Johna Roacha i Linčove bivše supruge Mary Sweeney, dok je njeno delo i montaža i produkcija filma ... Put kreće iz gradića Laurens u saveznoj državi Ajova i završava se u Mount Zionu, Viskonsin ... Kritičari su ovo suptilno, rafinirano umeće pokretnih slika nazvali modernom odisejom čoveka koji se susreće sa vlastitom smrtnošću i životnim pogreškama ...
... Postoji jedna neverovatna, potresna činjenica u vezi sa glavnim glumcem ovog nadahnutog, uznemirujućeg i hipersenzibilnog, duboko humanog remek dela Dejvida Linča – Ričardom Farnsvortom( koji je te godine nominovan za najboljeg glavnog glumca za prestižnu nagradu Oskar). Naime, za vreme snimanja filma Strejtova priča on je bio smrtno bolestan( rak kostiju), što je prouzrokovalo paralizu nogu( što se može videti i u filmu) ... Kao star i bolestan čovek, ali sjajan umetnik i glumac, on je pristao da glumi Alvina Straighta iz čistog divljenja prema čoveku, dok je sve prisutne oduševo tokom snimanja čvrstinom svog moćnog duha ... Nažalost, zbog velikih bolova koje je prouzrokovao rak kostiju, Farnsworh je sledeće godine izvršio samoubistvo( imao je tada 80 godina!) ...
... Na kraju ovog više nego dirljivog filma, impresivne ,,on the road“ epopeje o snazi i istrajnosti kojima istinska ljubav i vera nadahnjuju čoveka, vidimo dvojicu braće, ‚‚nepomirljivo zavađene“( kao odraz sveta u kojem živimo i istorije koja nam govori o ,,nepremostivim“ ljudskim podelama i zavadama) kako sede na tremu kuće i gledaju u zvezde, baš onako kako su to radili zajedno dok su još bili deca, nevine i čiste duše ... Ovom prelepom, duboko humanom pričom, punom sete i snage ljudske volje kojom je sve moguće, Dejvid Linč na maestralan način zatvara jedan čudesni životni krug – tamo gde sve zapravo i počinje: u ljubavi i veri koje nadvladavaju sve ljudske patnje i zablude jednog sveta prolaznosti i najčudnijih iskušenja koja su samo na prvi pogled nerešiva ...
... Prevesti neku ideju u nešto materijalno jeste predivan proces. To vam ispunjava dušu! Film ne možete da pravite zbog novca ili iz nekog drugog razloga, već samo ako se zaljubite u materijal, ako vas on uzbuđuje. U suprotnom, nećete izdržati put...
... Umetnik koga bih mogao da doživim kao brata jeste Franc Kafka. Njega sam stvarno mnogo proučavao. Neka njegova dela su najuzbudljivije kombinacije reči koje sam ikada pročitao. Kada bi Kafka napisao scenario za kriminalistički film, rado bih učestvovao u tome. To bih svakako voleo da režiram“.
David Lynch
Dejvid Linč(20. januar 1946., Mizula, Montana, SAD) je američki filmski režiser, čije filmove odlikuje nadrealistični pristup na granici sna i jave. Muzika je vešto kreirana za svaki film, na bazi montaže i ritma sekvenci slika. Linč intuitivno istražuje snove, podsvest, strahove i predrasude, definišući pritom intuiciju kao integralni sklop intelekta i emocije, razmišljanja i osećanja. Linč je kontroverzni, ekcentrični umetnik čiji su filmovi poput košmara ovekovečenih na platnu...
,, Mrzim doterane i lepe stvari. Volim više greške i slučajnosti. Zato i volim posekotine i masnice, one su kao mali cvetovi. Znam da se ljudi na samu reč masnice i posekotine uznemire, ali kada ih vidite uživo, a da ne znate šta je to, mogu da izgledaju zaista divno“.
Linčova estetiku šoka i nepredvidivosti često povezujemo sa fantazmagoričnim i psihodeličnim, alegorijski kompleksnim, psihološkim i veoma poetičnim filmovima koji razotkrivaju američku dušu...
,, Stvari se dešavaju u talasima. Da se pojavi neki veliki alternativni filmski pokret, kao što je bio francuski novi talas ili italijanski novi talas – sve te stvari koje su se dogodile šezdesetih, to bi moglo da promeni današnje stanje... Danas alternativni film prolazi kroz tužno razdoblje, jer su mnogi art house bioskopi zatvoreni“.
Započeo je karijeru kao vizuelni umetnik. Studirao je slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti šezdesetih u Pensilvaniji. Svoj prvi film doživeo je kao ,, pokretno platno“...
,, Oduvek sam voleo muziku a moju muzičku vatru rasplamsao je Elvis Prisli, zaista, i sve ono što se tada dešavalo. I uvek ponavljam istu stvar: ta muzika koja se rodila iz kombinacije mnogo stvari bila je tako posebna a onda je Elvis otišao u vojsku, tako da ono što je počelo...čudno je to. Mislim da je to bilo poput ogromne usijane eksplozije, kada se to desilo bilo je veliko usijanje. Umesto da prosto razjareno napreduje, ono je gorilo, ali kao da se malo smirilo, kao da se izgubilo u ljudima“.
Film po kojem će ga većina pamtiti i koji će svakako ući u svaku ozbiljniju filmsku antologiju, pored izvrsnih ,, Čovek slon“(1980.), ,, Dina“(1984.), ,, Divlji u srcu“(1990.) ili ,, Twin peaks“(1992.), jeste kultni ,, Plavi somot“(1986.), šokantan i uzbudljiv, savršena sinteza njegove specifične estetike i tematske opsesije... Ipak, postoji jedno malo, atipično, neopisivo emotivno i toplo remek-delo u koje sam se zaljubio na prvi pogled, Linčova ekranizacija istinite životne priče – mali, veliki film ,, Strejtova priča“ .... Nisam odoleo, već nakon prvog gledanja ... tačnije rečeno upijanja ove jedinstvene drame da sročim par redaka, postavivši pred sebe nemoguć zadatak da Vam prenesem vlastite impresije o nečemu gotovo nestvarnom u današnjem hladnom svetu koristoljublja i ljudske bezosećajnosti ... Jedino što sigurno znam da sam neizmerno uživao ,,iščitavajući“, u nekoliko navrata, ovu potresnu bluz poeziju pokretnih slika ... svu silinu topline koju može da Vam pruži samo iskrena ljudska duša i srce – veličanstvenom magijom kreacije jednog od jedinstvenih filmskih stvaralaca ....
Ovu toplu ljudsku pripovest, miljama daleku od od bezdušnosti i haosa današnjeg sveta gde je sve na prodaju i gde se ,,veličina“ ljudskog bića meri stepenom iskoristivosti i naslagama cifara na bankovnim računima, gde je većina ljudi bolno usamljena u gomili – bez trunke saosećajnosti i brige od strane drugih(koji su uvek tu, u besmislenoj trci za karijerama i novcem, samo u ulozi protivnika i eventualnog objekta iskorištenja) Dejvid Linč, na rafiniran i za svoj opus krajnje atipičan način transformiše u film The Straight Story(1999.), baziran na istinitoj priči o Elvinu Strejtu koji na krajnje neuobičajen način prelazi 390 kilometara kako bi posetio svog bolesnog brata... Alvin Straight (Richard Farnsworth) je ratni veteran u poodmaklim godinama, koji živi sa svojom ćerkom Rose (Sissy Spacek). Na početku filma, saznajemo da je Elvin u dugogodišnjoj svađi sa svojim bratom Lajlom (Harry Dean Stanton). Međutim, nakon saznanja da je Lajl imao infarkt, Elvin istog momenta odlučuje da ga poseti, putujući na motornoj kosilici. Elvinova motorna kosilica je jedino prevozno sredstvo kojim je u stanju da se vozi bez vozačke dozvole. Elvin je čovek čvrstih principa, reklo bi se tvrdoglav, koji voli da ima kontrolu nad svojim postupcima i zahvaljujući tome, on ne voli da ga bilo ko drugi vozi, a u skladu sa tim ne koristi ni autobus, niti bilo koje drugo prevozno sredstvo koje isključuje njegovu kontrolu nad vozilom. Obezbedivši se hranom i svime za šta je mislio da će mu biti neophodno na ovom putu, Elvin kreće u svoju veliku avanturu...
... Dejvid Linč nam na osoben način prikazuje čudesno, epsko putovanje Alvina Strejta( starog ratnog veterana, još iz Drugog svetskog rata), putovanje na kojem on upoznaje nove prijatelje, doživljava niz naizgled nepremostivih životnih iskušenja, zgoda i nezgoda, i doživljava da mu na neverovatnom putovanju ,,John Deere“ kosilicom iz 1966. pomaže niz totalnih stranaca ... Strejtovo putovanje predstavlja na neki način metaforu ljudskog ovozemaljskog životnog puta sa mnoštvom neizvesnosti, radosti, iskušenja i tuge ... sa mnoštvom naizgled nepremostivih prepreka i preplitanja najrazličitijih ljudskih karaktera i sudbina .... On putuje kroz američke države Ajova i Viskonsin, punih šest nedelja ... Ovaj epski put ideja je scenarista Johna Roacha i Linčove bivše supruge Mary Sweeney, dok je njeno delo i montaža i produkcija filma ... Put kreće iz gradića Laurens u saveznoj državi Ajova i završava se u Mount Zionu, Viskonsin ... Kritičari su ovo suptilno, rafinirano umeće pokretnih slika nazvali modernom odisejom čoveka koji se susreće sa vlastitom smrtnošću i životnim pogreškama ...
... Postoji jedna neverovatna, potresna činjenica u vezi sa glavnim glumcem ovog nadahnutog, uznemirujućeg i hipersenzibilnog, duboko humanog remek dela Dejvida Linča – Ričardom Farnsvortom( koji je te godine nominovan za najboljeg glavnog glumca za prestižnu nagradu Oskar). Naime, za vreme snimanja filma Strejtova priča on je bio smrtno bolestan( rak kostiju), što je prouzrokovalo paralizu nogu( što se može videti i u filmu) ... Kao star i bolestan čovek, ali sjajan umetnik i glumac, on je pristao da glumi Alvina Straighta iz čistog divljenja prema čoveku, dok je sve prisutne oduševo tokom snimanja čvrstinom svog moćnog duha ... Nažalost, zbog velikih bolova koje je prouzrokovao rak kostiju, Farnsworh je sledeće godine izvršio samoubistvo( imao je tada 80 godina!) ...
... Na kraju ovog više nego dirljivog filma, impresivne ,,on the road“ epopeje o snazi i istrajnosti kojima istinska ljubav i vera nadahnjuju čoveka, vidimo dvojicu braće, ‚‚nepomirljivo zavađene“( kao odraz sveta u kojem živimo i istorije koja nam govori o ,,nepremostivim“ ljudskim podelama i zavadama) kako sede na tremu kuće i gledaju u zvezde, baš onako kako su to radili zajedno dok su još bili deca, nevine i čiste duše ... Ovom prelepom, duboko humanom pričom, punom sete i snage ljudske volje kojom je sve moguće, Dejvid Linč na maestralan način zatvara jedan čudesni životni krug – tamo gde sve zapravo i počinje: u ljubavi i veri koje nadvladavaju sve ljudske patnje i zablude jednog sveta prolaznosti i najčudnijih iskušenja koja su samo na prvi pogled nerešiva ...
